Izgradnja brze pruge od Beograda do Niša počinje sledeće godine - Gotov projekat za prugu Stalać-Kraljevo-Rudnica!

Izgradnja brze pruge od Beograda do Niša trebalo bi da počne u drugoj polovini sledeće godine, izjavio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i dodao da je, između ostalog, završen projekat rekonstrukcije pruge Stalać-Kraljevo-Rudnica sa novom prugom od Raške do Novog Pazara, a da se radi projekat za rekonstrukciju našeg dela pruge Beograd-Sarajevo, kao i za prugu od Valjeva do Loznice.

Vesić je podsetio da je pre nekoliko dana Vlada Srbije usvojila Uredbu kojom se utvrđuje prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd-Niš čime je, kaže, omogućeno da se počne sa izdavanjem lokacijskih uslova i građevinskih dozvola kako bi otpočela realizacija ovog projekta.

Naveo je da je već završeno 76 kilometara brze pruge od Beograda do Niša, da će 24. novembra biti pušteno u saobraćaj 108 kilometara brze pruge od Novog Sada do Subotice, a da će se raditi 230 kilometara pruge od Beograda do Niša.

Vesić je rekao da će se ta pruga raditi u tri deonice od kojih će se prvo raditi druga i treća.

- Očekujemo da krajem ove ili u prvom kvartalu naredne godine počnemo sa objavljivanjem prvih tendera za izvođače, prvo za pretkvalifikaciju, a onda i za nadzor tako da očekujem da prve radove imamo već u drugoj polovini naredne godine čime ćemo početi izgradnju pruge - rekao je Vesić za RTS.

Naveo je da će pruga Beograd-Niš koštati ukupno dve milijarde i 750 miliona evra od čega je, kako kaže, 610 miliona evra granta Evropske unije, 550 miliona će ići iz republičkog budžeta, dok će se ostatak finansirati iz kredita Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Vesić je objasnio da će se pruga Beograd-Niš raditi tako da tokom radova pruga neće biti zatvorena za saobraćaj kao što je bio slučaj tokom radova na pruzi Novi Sad-Subotica.

- Procenjuje se da će radovi trajati između tri i pet godina, a radiće se po istom modelu po kojem se sada rekonstruiše pruga između Niša i Dimitrovgrada gde 36 sati radimo, pa 36 sati idu vozovi. Kakva će ovde biti dinamika, videćemo kada budemo izabrali izvođača, ali u svakom slučaju mi ćemo uraditi prugu Beograd-Niš i kada taj posao bude završen, imajući u vidu da će već u februaru sledeće godine biti završeno 23 kilometra od Niša do Brestovca, sa ovih 230 kilometara imaćemo ukupno 437 kilometara brze pruge - rekao je Vesić.

Foto: Tanjug

Ostaje, kaže, da se uradi deo od Brestovca do Preševa dužine 135 kilometara i 50-ak kilometara pruge kroz Severnu Makedoniju o čemu je, dodaje, već postignut dogovor za prijateljima iz Skoplja.

- Tada ćemo imati povezano Skoplje, Niš, Beograd, Novi Sad, Suboticu, ali i Budimpeštu jer očekujemo da naši mađarski prijatelji završe 166 kilometara svoje pruge do Budimpešte - rekao je Vesić i dodao da će se od Beograda do Budimpešte vozom putovati dva sata i 45 minuta, od Beograda do Niša sto minuta, a nešto manje od dva sata od Beograda do Skoplja, te da će zapadni Balkan biti potpuno povezan.

Vesić je rekao da će dan pre 24. novembra, kada će biti puštena brza pruga Novi Sad - Subotica, biti potpisana izjava između Srbije, Mađarske, Severne Makedonije i Grčke o izgradnji brze pruge od Budimpešte do Patre.

Naveo je da su Grci već počeli da projektuju prugu između Soluna i Idomenija, a planiraju rekonstrukciju postojeće pruge između Soluna i Atine i dodao da onda ostaje da se prugom poveže deo od Skoplja do granice između Grčke i Severne Makedonije.

- Tako ćemo imati brzu prugu dužine preko 1.638 kilometara, od Budimpešte do Pireja i Patre, koja povezuje dve velike luke - solunsku i atinsku, dok će Budimpešta biti povezana preko Bratislave sa Pragom, kao i do Varšave preko Praga jer se tu takođe radi pruga - rekao je Vesić i istakao da će sa našom prugom koja će biti kičma železničkog saobraćaja zapadnog Balkana sve zemlje tog dela Balkana izlaziti na centralnu i zpadnu Evropu.

Vesić je rekao da Turska sada radi svoju brzu prugu od Istanbula do granice sa Bugarskom, novcem Evropske unije, a da su Bugari već završili rekonstrukciju svoje pruge od bugarsko-turske granice do Sofije.

- Ostaje da oni reše deo od Sofije do srpske granice, što nije tako daleko, a mi da rešimo našu vezu od Niša prema granici sa Bugarskom čime ćemo imati izlazak od Niša prema Sofiji i Istanbulu, a od Istanbula, oni već imaju železničku vezu sa lukom Basra u Iraku, a rade i prugu prema Kini preko Azerbejdžana tako da će sav transportni železnički saobraćaj Azije ulaziti u Evropu preko Srbije - istakao je Vesić.

To, podvukao je, potpuno menja poziciju naše zemlje i omogućava njen dalji napredak.

Između ostalog, ministar je naveo da je završen projekat rekonstrukcije pruge Stalać-Kraljevo-Rudnica sa novom prugom od Raške do Novog pazara.

Takođe, kazao je da se radi projekat rekonstrukcije pruge Beograd-Sarajevo, naš deo od Rume preko Šapca do Loznice, kao i projektovanje pruge od Valjeva do Loznice, a da se osim toga zajedno sa Bugarskom priprema železnička veza između luka Vidin i Prahovo.

- Veoma mnogo se ulaže u pruge i apsolutno sam siguran da će se nastaviti sa tim trendom, koji postoji i u Evropi - zaključio je Vesić.

 Srbija u oblasti saobraćaja visok usklađena sa EU!

- Rezultat koji smo postigli u oblasti saobraćaja posebno je značajan ako se zna da je oko četvrtina svih pravnih propisa koje usaglašavamo sa EU vezana za sektor saobraćaja - rekao je ministar Vesić i dodao da ”bespovratna ulaganja EU u oblasti saobraćajne infrastrukture od 2000. godine do danas prelaze milijardu evra, uključujući i grant za brzu prugu od Beograda do Niša, što Evropsku uniju čini najznačajnijim partnerom Srbije”.

- Niko osim Evropske unije Srbiji ne daje bespovratna sredstva našoj zemlji i mi u Vladi Srbije taj čin posebno cenimo - rekao je ministar Vesić i dodao:
 
- Strateški cilj Vlade Srbije je punopravno članstvo u Evropskoj uniji, što za nas znači i zatvaranje klastera 1, otvorenog u decembru 2021. godine u okviru kog su i poglavlje 14 - Transport i 21 - Transevropske mreže. U tom pogledu, Ministarstvo od početka mog mandata kao ministra, posvećeno je usaglašavanju sa propisima EU i pripremi zakona i do kraja 2024. će čak osam zakona sa evropske agende biti spremno za usvajanje u Narodnoj skupštini. Neki od njih su već prošli Vladu i čekaju skupštinsku proceduru, poput Zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja, dok su drugi u finalnoj fazi i biće spremni do kraja godine - rekao je Vesić.

Foto: ATAIMAGES

Zakoni koje će Srbija da usvoji kako bismo skoro potpuno u oblasti saobraćaja bili usklađeni sa EU su ⁠Zakon o izmenama i dopuna Zakona o putevima, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, ⁠Zakon o uspostavljanju infrastrukture za alternativnim gorivima (IV/2024), Zakon o železnici, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, Zakon o žičarama za transport lica i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Na Nacionalnoj transportnoj strategiji se intenzivno radi a još u prošlogodišnjeg Izveštaju o napretku je istaknuto da značajan impuls završetku ovog važnog posla dat posle 2022. godine. 

Nakon kašnjenja konzorcijuma konsultanata koji su pre nekoliko godina izabrani na tenderu a koji nisu uradili posao u ugovorenom roku, Ministarstvo angažovalo je domaći ekspertski tim koji će ovaj posao dovršiti u roku od 4 meseca, nakon čega očekujem usvajanje Nacionalne transportne strategije u prvom kvartalu 2025. godine - rekao je ministar Vesić.

Foto: Informer

Vesić je istakao da je ”dobra vest je da je Evropska komisija prepoznala naše ambiciozne planove u povezivanju sa regionom na TEN-T mreži i završetak brze pruge do Subotice, radove na pruzi od Niša do Dimitrovgrada koji su počeli posle mnogo odlaganja upravo zahvaljujući zajedničkoj komisiji koja prati sve evropske projekte koji sam formirao kada sam postao ministar i u čijem radu učestvuje i Delegacija EU u Srbiji”. 

Projekti EU

 
Ministar Vesić je pomenuo da su najznačajniji saobraćajni projekti koje finansira EU izgradnja brze pruge od Beograda do Niša, rekonstrukcija i modernizacija pruge od Niša do Dimitrovgrada, modernizacija pruge Niš-Brestovac, izgradnja železničke obilaznice oko Niša, izgradnja intermodalnog terminala u Batajnici koji je u maju posetio komesar za proširenje Oliver Varheji, autoput mira od Niša do Merdara, kao i rehabilitacija oko 1000km putne mreže državnih puteva, uklanjanje potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata kod Prahova i mnogi drugi projekti što EU čini najznačajnijim partnerom Srbije u oblasti saobraćajne infrastrukture.

Ministar Vesić je istakao da je cilj ministarstva na čijem čelu se nalazi potpuna usaglašenost u sektoru saobraćaja sa propisima EU jer se Srbija nalazi na važnim evropskim transportnim koridorima.

- U sprovođenju ovog cilja neće biti kompromisa jer to je interes Srbije da bude potpuno usaglašena sa EU u oblasti saobraćaja posebno posle nove Direktive za TENT – T kojom su utvrđeni evropski transportni koridori i za čiju modernizaciju i izgradnju su prvi put izjednačene zemlje članice EU sa evropskom zemljama koje još uvek nisu članice u korišćenju evropskih fondova. EU za svoje transportne koridore planira da izdvoji 500 milijardi evra. Srbija ovu šansu mora da iskoristi i zato naporno radimo u tom pravcu - rekao je ministar Vesić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.