Dušan Mijović: "Jadar" ispunjava sve standarde u pogledu zaštite voda

Odakle bi rudnik "Jadar" crpeo vodu i da li bi otpadne vode završavale u rekama pitanja su koja i dalje izazivaju zabrinutost u javnosti kada je reč o potencijalnom rudniku litijuma. Od protivnika projekta čujemo i tvrdnje da će eksploatacija jadarita ostaviti milione građana bez vode, sve do Beograda.

Međutim, stručnjaci s naših renomiranih fakulteta koji su radili studije o proceni uticaja na životnu sredinu potvrdili su da „Jadar“ ne bi uticao na izvore vode za piće, niti na izvore podzemnih voda koji se koriste u poljoprivredi i lokalnoj industriji.  

Ceo projekat mora da bude usklađen sa zakonima Republike Srbije, o čemu je nedavno na šabačkoj televiziji AS govorio dr Dušan Mijović, inženjer hidrogeologije i stručnjak kompanije Rio Tinto za pitanja životne sredine. 

- Za nas je krovni dokument Vodoprivredna osnova Republike Srbije. Ona se kao planski dokument radi na 20, a inovira na 10 godina i svi vodni projekti moraju da budu usklađeni s njom. Projekat je takođe morao da ispuni uslove Direkcije za vode. Pored toga, naša kompanija kao članica Međunarodnog saveta za metale i minerale mora da uvaži određene standarde. Zbog toga ona stalno vodi računa o vodama, odnosno ima obavezu da ih optimalno koristi, da uvodi inovacije i poboljšanja sa ciljem da se maksimalno recikliraju iskorišćene vode kako se ne bi zahvatale nove iz prirode i da sve bude transparentno za lokalno stanovništvo - istakao je dr Mijović.

Foto: Promo

Rudarske aktivnosti bi se odvijale na dubini između 300 i 600 metara, u odvojenoj hidrogeološkoj zoni, koja nema dodira sa onim vodama koje se koriste za potrebe domaćinstava.

Za operacije u rudniku i procesnom postrojenju koristile bi se prečišćene podzemne rudničke vode i prikupljena kišnica, a voda iz priobalja Drine, koja se ne može ni koristiti za piće, povlačila bi se samo povremeno u manjim količinama. Reciklaža je važan deo upravljanja vodama na projektu.

- U današnje vreme stalno govorimo o zelenoj ekonomiji koja praktično teži tome da ne postoji otpad. I u korišćenju vode teži se tome da ne postoji otpadna voda, već da se ona prečišćava i stalnim kruženjem zadovoljava najveći deo potreba kako se ne bi uzimala sveža voda iz prirode. Mi smo predvideli dva postrojenja za prečišćavanje vode, u kojima bi se koristile tehnologije kao što su ultrafiltracija, rezervna osmoza i jonska izmena - objašnjava dr Mijović.

U ovim postrojenjima bi se dobijala potpuno čista voda kakvu zahteva sam proces proizvodnje, a na isti način bi se osiguralo da višak vode koja bi se vraćala u prirodu bude istog kvaliteta kao rečna voda. 

Pre ispuštanja u Jadar predviđen je proces oplemenjivanja kako bi se obezbedilo prisustvo svih odgovarajućih minerala. To znači da nema rizika od katastrofičnog scenarija koji se širio na društvenim mrežama da bi zagađenje voda preko Jadra i Drine došlo sve do Save i Dunava.

Takođe su neutemeljene tvrde koje se mogu čuti u javnosti da će otvaranje rudnika ugroziti podzemne izvore voda u Mačvanskom okrugu koji bi mogli da obezbede vodu za piće za veliki broj ljudi. Predviđene aktivnosti u okviru Projekta „Jadar“ ne bi uticale na ove rezerve s obzirom na različite geološke sredine u kojima se formiraju podzemne vode, a i reljefne razlike ova dva regiona, ali i zbog planiranih zaštitnih mera, standarda i kontrola.

 U saradnji sa vodećim domaćim stručnjacima za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta, Građevinskog fakulteta i  Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ urađeni su hidrodinamički modeli za analizu podzemnih voda kako bi se procenili prilivi i uticaji isušivanja u rudarskim prostorijama.

Foto: Promo

Razvijeni su hidrološki modeli za bolje razumevanje ponašanja površinskih voda i zaštitu od mogućih poplava reke Jadar. Analiziran je i uticaj klimatskih promena na vodni režim. 

Sve u svemu, ono što je do sada urađeno na polju istraživanja i zaštite voda pokazalo je da se projekat Jadar može bezbedno realizovati po životnu sredinu i zdravlje ljudi, o čemu svedoče i javno dostupni nacrti studija procene uticaja na životnu sredinu.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.