Danas obeležavamo Dan primirja u Prvom svetskom ratu: U Srbiji državni praznik
Podeli vest
U zemljama pobednicama u Prvom svetskom ratu danas se obeležava Dan primirja, a u Srbiji to je državni praznik.
Potpisivanjem primirja 11. novembra 1918. godine okončan je Prvi svetski rat, najrazorniji koji je svet do tada video. Njegovim potpisivanjem obustavljene su borbe u Prvom svetskom ratu između zemalja Antante i Nemačke. Ferdinand Foš, maršal Francuske, zapovednik savezničkih snaga na Zapadnom frontu i Matijas Ercberger, koji je predvodio nemačku delegaciju, potpisali su tada primirje u železničkom vagonu, u Frankportu kod Kompijenja, Pikardija, Francuska, u 5.45, a ono je stupalo je na snagu u 11.00 časova, 11. novembra 1918. godine.
Sutra se obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu! Ovaj datum podseća na dan kada su, 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Kompijenu, Sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.
Skoro sve neradne dane koje smo imali u 2024. godini smo iskoristili. Do kraja ove godine ostao nam je još jedan neradni dan i to u mesecu novembru. Tog dana obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu i praznuje se neradno.
31.10.2024
16:30
Prethodno, kapitulacije su potpisale nemačkih saveznice, Bugarska, Turska, Austrougarska. Primirje je potom obnavljano do konačnog zaključenja mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.
Tokom Prvog svetskog rata poginulo je više od 17 miliona ljudi, od čega su oko deset miliona bila vojna lica. Srbija je imala, srazmerno veličini zemlje i brojnosti populacije, najviše žrtava. Prema memorandumu Delegacije Kraljevine SHS tokom Mirovne konferencije u Parizu 1919, Srbija je do oktobra 1915. mobilisala 707.343 lica, dakle 24 odsto populacije ili 40 procenata muškog stanovništva. Prema istom izvoru, ukupni gubici Srbije bili su 1.247.435 ljudi, odnosno 28 procenata populacije iz 1914. godine.
Bila je to revolucionarna grupa opredeljena za oslobođenje i obrazovanje zajedničke države sa Srbijom. Izgovor za napad na Srbiju već izvesno vreme je tražen u vojnim vrhovima Beča i Berlina.
Tragedija u Sarajevu je poslužila, kako su bili uvereni, kao opravdanje za rat. Srbiji je potom upućen oštar ultimatum.
Iako je Vlada Kraljevine Srbije pokazala najbolju volju da izađe u susret zahtevima Beča, odgovor službenog Beograda nikoga u Beču nije zapravo zanimao. Bila je to, verovali su, idealna prilika za uništenje Srbije. Dalji tok događaja bio je međutim drugačiji od onog čemu su se u Beču i Berlinu nadali. Ono za šta se verovalo, makar u Beču, a će biti brz lokalni rat, pretvorilo se u veliki ratni sukob niza evropskih zemalja.
Nadalje, herojsko držanje Srbije, prethodno teško iscrpljene Balkanskim ratovima 1912/13, a posebno pobede nad Austrougarskom na Ceru, Drini i Kolubari, zaprepastilo je tada svet. Rat koji je prerastao u svetski, okončan je primirjem novembra 1918. godine, čemu je presudno doprinela upravo Srbija probojem Solunskog fronta sredinom septembra 1918, što je za posledicu imalo brzu kapitulaciju Bugarske, potom Turske, a zatim i Austrougarske. Slomu Centralnih sila bitno je doprineo ulazak SAD u rat 1917. godine. Kapitulaciji Nemačke 11. novembra 1918. godine prethodila je kapitulacija Bugarska 29. septembra, potom Turske 30. oktobra i Austrougarske 3. novembra.
Mirovnim sporazumima koji su usledili karta Evrope je preoblikovana. Nestala je Austrougarska monarhija, a obrazovane su nevelike nacionalne države Austrija i Mađarska. Habzburzi su oterani u progonstvo, a pokušaji da se vrate na presto Mađarske, narednih godina, su sprečeni. Nemačka, u kojoj je oborena ne samo dinastija Hoencolern nego i brojne lokalne vladarske kuće, je umanjena i izgubila je sve vanevropske posede, kolonije. Osmanska Turska je izgubila sve posede na Bliskom istoku, u Siriji, Transjordaniji, Mesopotamiji, Arabiji.
Ubrzo potom Kemal Ataturk oborio je tamošnju monarhiju. U jeku Prvog svetskog rata, revolucijama, februara/marta i oktobra/ novembra 1917. nestalo je i rusko carstvo. Boljševici su potom poslednjeg monarha Nikolaja II i njegovu porodicu pobili, leta 1918, u Jekaterinburgu. Sovjetska Rusija je iz rata istupila separatnim mirom u Brest Litovsku, marta 1918. kojim je Nemačka dobila ogromne teritorije na istoku, što je postalo bespredmetno porazom u Svetskom ratu.
Na ruševinama nestalih imperija oblikovane su nove nacionalne države Čehoslovačka, Poljska, Finska, baltičke države Estonija, Letonija, Litvanija. Francuska je ostvarila glavni nacionalni cilj povratka Alzasa i Lotaringije (Lorene). Italija, Rumunija, čak Danska su teritorijalno uvećane. Nemačke kolonije na upravu su, kao mandatne teritorije, od strane novoobrazovanog Društva naroda, dobile Britanija (jugozapadna Afrika odnosno Namibija, Tanganjika, manji deo Kameruna i Togoa, posedi na Novoj Gvineji) i Francuska (umanjeni Kamerun i Togo).
Japan je dobio neka pacifička ostrva i jednu enklavu u Kini, do tada nemačke posede. Portugalija je dobila izvesna proširenja u Africi. Prvog decembra 1918. u Beogradu je formirano Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1929. Kraljevina Jugoslavija, čime su proklamovani ratni ciljevi Srbije realizovani. Tada, i dugo potom, smatrano je da je obrazovanjem nove zajedničke države Kraljevine SHS/Jugoslavije, nacionalno oslobođenje Srba, čemu su težile generacije, konačno ostvareno.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Sutra se obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu! Ovaj datum podseća na dan kada su, 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Kompijenu, Sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.
Ukrajinske oružane snage su minirale sve brane i mostove na granici s Belorusijom, izjavio je za RIA Novosti zarobljeni ukrajinski vojnik Aleksandar Zaleski.
Najavljeno je novo maltretiranje građana Srbije koje đilasovci sprovode zloupotrebljavajući tragediju u Novom Sadu. Novi nasilni protesti najavljeni su za danas u 14 časova.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić bio je juče u vanrednoj poseti Okružnom zatvoru u Novom Sadu u pritvorskoj jedinici, gde je razgovarao sa nasilnicima koji su remetili javni red i mir i pravili haos, zbog čega su uhapšeni tokom protesta u Novom Sadu. Pašalić je pričao i sa privedenima u vezi sa tragedijom od 1. novembra, među kojima je i ministar u ostavci Goran Vesić.
U ranim jutarnjim satima došlo je do napada na policiju na starom Savskom mostu, a glavni akter bio je funkcioner Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, koji radi pod komandom tajkuna i lidera pomenute partije Dragana Đilasa.
Antisrpski ekstremisti, na čelu sa Milom Pajić i Dinkom Gruhonjićem, koji za Srbe kažu da su "genocidni", komanduju srpskom pravosuđu i vrše pritisak na tužilaštvo.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Rat u Ukrajini je poprimio potpuno novi oblik od trenutka kada je Kijevu dozvoljeno da koristi rakete dugog dometa, od toga trenutka Zapad je na nogama, ovu temu analizirali su gosti "Rata uživo" prof. dr Dragan Petrović, iz instituta za međunarodnu politiku i pilot Stevan Ignjatović.
Informer TV emitovao je specijalni program koji se bavio gorućim pitanjem u našoj državi - ko je oteo srpsko pravosuđe. Na ovu temu govorio je advokat i narodni poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović.
Siledžije iz redova opozicije izazvali su za kratko vreme juče novo nasilje širom Srbije, dok su građani bili sprečeni da obavljaju svoje obaveze i da se slobodno kreću! Na nekim mestima je došlo i do opšte tuče učesnika protesta.
Emisija "Rat uživo" na Informer televiziji ove večeri bavila se aktuelnim temama - specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, pritiscima kolektivnog Zapada i pretnjama nuklearnim oružjem od kojih strepi svet.
Sudija Višeg suda u Smederevu zakazala je za ponedeljak, 25. novembar, završne reči u postupku protiv Uroša i Radiše Blažića za masakr u selima Dubona i Malo Orašje.
Z. Z. (71) uhapšen je zbog sumnje da je pištoljem ranio V. K. (61) i njegov sin G. K. (28)u Mramorku, komšije kažu da je u trenutku pucnjave bilo kao u ratu!
Vasilije Micić i dalje prolazi kroz košarkašku agoniju u NBA ligi. Nekadašnji MVP Evrolige dobio je samo osam minuta na parketu u porazu Šarlota od Milvokija 125:119, ali to vreme nije iskoristio.
Košarkaška reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država savladala je Portoriko 108:66 u trećoj fazi kvalifikacija za Panameričke igre, a posebno se istakao Džavonte Smart sa ubačenih 20 poena i po pet asistencija i skokova.
Rusija je, pre lansiranja balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“ na cilj u Ukrajini, automatski obavestila Sjedinjene Američke Države putem sistema za smanjenje nuklearnog rizika, izjavio je za RIA Novosti vojni analitičar i urednik časopisa Nacionalna odbrana Igor Koročenko.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se zabranjuje javna propaganda protiv rađanja dece na internetu, u medijima, reklamama i filmovima (Child Free).
Srpski režiser Emir Kusturica komentarisao je ruski odgovor raketom "Orešnik" na napad Oružanih snaga Ukrajine (OSU) na Brjansku oblast američkim ATACMS raketama.
Američki milijarder Ilon Mask na svojoj društvenoj mreži Iks najavio je potencijalnu kupovinu TV kuće MSNBC, poznate po bliskim vezama s Demokratskom strankom u Sjedinjenim Američkim Državama.
Nekoliko neidentifikovanih dronova primećeno je iznad tri vazdušne baze u Velikoj Britaniji, saopštile su američke vazduhoplovne snage (USAF) koje koriste ove baze.
Festival koji se u Srbiji održava od 2022. godine, donosi neke od najpopularnijih filmskih naslova u Rusiji, koji će biti prikazani tokom 5 festivalskih dana u Beogradu, Novom sadu i Nišu.
Dvostruki oskarovac Kevin Spejsi pojavio se 2022. godine u filmu "Bilo jednom u Hrvatskoj", gde je tumačio lik prvog predsednika Hrvatske Franje Tuđmana.
Radijatori su počeli da se zagrevaju, što znači da su sobe toplije i vazduh je postao suvlji. Ovi uslovi nisu idealni za mnoge sobne biljke, jer neke loše reaguju na blizinu grejnog tela i suv vazduh.
Katarina Velika je ime koje mnogi prepoznaju, ali malo njih zaista poznaje život ove fascinantne žene. Ruska carica s pravom je zaslužila nadimak „Velika“, iako njena postignuća nisu uvek bila „dobra“.
Roker Mladen Vojičić Tifa, koji se nalazi na slavljeničkoj turneji s "Bijelim dugmetom" svojevremeno je ispričao sve o konzumiranju nedozvoljenih supstanci.
Tea Tairović održala je sinoć, 23. novembra, solistički koncert u Sofiji, a bugarskoj publici priredila je provod za pamćenje. Jedna od najatraktivnijih srpskih pevačica dočekana je ovacijama, a na sceni se pojavila u izazovnom izdanju koje je malo koga ostavilo ravnodušnim.
Rijaliti učesnici Jelena Ilić i Uroš Rajačić prošle godine našli su se u žiži interesovanja kad je ona pred kamerama "Elite" prevarila tadašnjeg supruga Ivana Marinkovića, a po svemu sudeći, izgleda da će sada uploviti u vezu.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.