Austrija ubrzava rudarenje: Zeleno svetlo za rudnik litijuma bez procene uticaja na životnu sredinu

Austrija je nedavno donela važnu odluku kojom ubrzava razvoj projekta Volfsberg, budućeg rudnika litijuma.

Prema novim pravilima, procena uticaja na životnu sredinu (EIA) nije potrebna za projekte podzemnog rudarstva koji pokrivaju manju površinu. Ovo izuzeće omogućava brže izdavanje dozvola, što Volfsberg čini prvim rudarskim projektom u Evropskoj uniji koji koristi ubrzani proces odobravanja na osnovu novog zakona o kritičnim sirovinama.

Toni Sejdž, predsednik kompanije European Lithium koja ima većinski udeo u projektu, istakao je da je ovo prekretnica za održivu proizvodnju litijuma u Evropi, ključnu sirovinu za baterije i tehnologije čiste energije. Projekat Volfsberg planira godišnju proizvodnju od 8.800 tona litijum hidroksida, što će ga pozicionirati kao značajnog igrača u evropskom lancu snabdevanja kritičnim sirovinama.

Zašto je litijum ključan za Evropu

Litijum je od suštinske važnosti za zelenu tranziciju Evrope. Bez njega ne bi bila moguća proizvodnja baterija za električna vozila, solarne panele i vetroturbine. Evropska unija je svesna da zavisnost od uvoza, posebno iz Kine, ugrožava njen cilj postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Zbog toga je u maju ove godine usvojila Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), koji ima za cilj ubrzanje razvoja domaće proizvodnje i prerade litijuma, nikla, kobalta, bakra i drugih sirovina neophodnih za energetsku i digitalnu tranziciju.

Austrijski projekat Volfsberg, smešten u živopisnim predelima Koruške, primer je kako Evropa pokušava da iskoristi sopstvene resurse i postane lider u održivoj proizvodnji. Za to vreme, u Srbiji je eksploatacija litijuma i dalje tema koja deli javnost, iako je iz svega što smo do sada čuli jasno da rudnika neće biti ukoliko se ne dokaže da bi bio bezbedan po životnu sredinu i zdravlje ljudi. 

Foto: Markus Virc, Privatna arhiva

Jadar – šansa za Srbiju

Srbija poseduje jedno od najvećih i najkvalitetnijih nalazišta litijuma u Evropi – ležište Jadar. O tome je nedavno govorio i Markus Virc, jedan od istaknutih inostranih govornika na konferenciji Look Up.

„Srbija sa jedinstvenim sastavom jadarita i potvrđenim rezervama litijuma može odigrati ključnu ulogu u evropskoj zelenoj tranziciji. Međutim, uz ovu priliku dolaze i visoka očekivanja u pogledu ekoloških standarda i bezbednosnih propisa. Nemačka rudarska industrija, sa svojim bogatim iskustvom u istraživanju i razvoju, može da ponudi inovativna rešenja koja ne samo da čine rudarstvo efikasnim, već i osiguravaju usklađenost sa potrebnim standardima za moderno vađenje i preradu resursa", istakao je Virc, predsednik nemačkog udruženja mašinske industrije VDMA.
Na konferenciji u Beogradu, koja je za temu imala zelenu tranziciju i ulogu kritičnih sirovina u njoj, poslovni lideri i stručnjaci za životnu sredinu govorili su i o prilikama za stvaranje šireg lanca vrednosti na bazi litijuma. To bi značilo razvoj fabrika katoda, baterija, delova za e-vozila i samih električnih vozila u Srbiji. Ovakav lanac vrednosti može doneti hiljade novih radnih mesta i značajne prihode, ali i pozicionirati našu zemlju kao ključnog partnera u evropskoj industriji e-mobilnosti.

Evropski standardi 

Temelj za saradnju u oblasti kritičnih sirovina postavljen je letos potpisivanjem memoranduma o razumevanju između najviših zvaničnika Srbije i EU. Ovaj dokument se takođe zasniva na CRMA zakonu, koji promoviše diversifikaciju snabdevanja EU kroz saradnju sa državama bogatim kritičnim sirovinama. Evropski zakonodavni okvir je veoma važan garant da nijedan projekat iz ove oblasti, bez obzira na to da li se on sprovodi na ili van teritorije EU, neće biti realizovan bez poštovanja najviših ekoloških standarda.
Konačnu reč kada je u pitanju životna sredina i projekat Jadar imaće struka. Za razliku od rudnika u Austriji, studija procene uticaja na životnu sredinu je za projekat Jadar obavezna i njena izrada je u toku. 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.