U kafu stavljaju grašak i žir: Evo kako da proverite da li pijete čist crni napitak (FOTO)

Kod četiri prizvođača u kafi prođeni su mleveni grašak, ječam i druge žitarice, što su prvi pokazatelji da kafa nije prava i da su to prevare kojima se služe proizvođači kako bi više zaradili. To je, prema rečima nadležnih tipičan primer obmane potrošača, jer Zakon kaže da dodavanje surogata nije zabranjeno, ali onda proizvod ne sme da se zove kafa!

Poljoprivredna inspekcija je u redovnoj kontroli kvaliteta ispitala 108 uzoraka, a nepravilnosti je otkrila kod četiri proizvođača.

Svega ima sem kafe

Utvrdili su da u kafi ima surogata, uglavnom su to žitarice, grašak, soja, žir, a da na deklaracijama to ne piše. Ta kafa povučena je sa rafova i iz proizvodnje, zabranjena je upotreba ambalaže sa neispravnim deklaracijama i podnete su prijave sudu.

- Ovde je reč o planiranim kontrolama u cilju zaštite potrošača protiv obmane, dovođenja potrošača u zabludu, radimo akcijske kontrole na godišnjem nivou, ove godine smo imali četiri neodgovorna porizvođača. Prošle godine nešto malo je više kontrolisano subjekata, odnosno proizvođača koji su odlučivali da u svoj proizvod koji nude potrošačima kao kafa, stavljaju određene surogate. Ovde se radi o klasičnoj obmani potrošača i to je ono na šta smo stavli akcenat, ono što je prioritetno i što u kontinuitetu kontrolišemo - kaže načelnik poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović.

Foto: pexels.com

U Privrednoj komori Srbije (PKS) ističu da novi propis daje sigurnost kupcima da tacno znaju kakav napitak konzumiraju. Namera je da se spreci bilo kakva nepoštena praksa koja bi dovodila kupce u zabludu po pitanju svojstava i sastava kafe.

- Ako je zamena za kafu u većoj koncentraciji od 50 odsto, onda se to više ne može zvati napitak na bazi kafe nego napitak na bazi glavne zamene, koja dominira. To je ono što je važno da znamo šta mi kao potrošači tačno pijemo. A na nama je da u skladu sa cenom odlučimo da li ćemo nastaviti da pijemo isto što i ranije, znajući da proizvod nije od čiste kafe, ili ćemo sada shodno tome dati možda više novca i kupiti drugi proizvod. Za proizvođače je važno i to što će svi oni koji ulažu više, a koji su ujedno i najveći i najdominantniji na tržištu, moći da se razlikuju od ostalih koji rade sa razlicitim zamenama za kafu - navode u PKS.

Foto: informer.rs

 

Pravila o deklarisanju, navodi Veljko Jovanović iz PKS - ono što piše treba da odgovara i kvalitetu tog proizvoda.

-  Ako se nešto naziva kafom to može da bude samo kafa, ukoliko ima neke dodatke to treba precizno naglasiti. Drugačije bi trebalo da se zove ili neki napitak sa određenom aromom, napitak koji se sastoji od toga i toga, ili mešavina nečega - objašnjava Jovanović.

 Lažna kafa sladi

Jedno od sigurnih kupovina, savetuju nadležni, jeste da se kafa kupuje na mestima gde se melje na licu mesta.

Foto: Shutterstock

- Kada kupujete zapakovanu kafu najvažnije je obratiti pažnju na intenzivan ukus i jak miris, tako ćete prepoznati da nema ništa dodato u kafu. Kafa sa surogatima nema taj miris i taj jak intenzitet u ukusu, ona čak i sladi, jer te žitarice suštinski malo slade, omekšaju kafu i tačno se oseti da ne pijete 100 odsto kafu. Da ima surogata u kafi to mogu najbolje da osete ljidi koji su osetljivi na gluten. A što se tiče kupovine kafe najbezbednije je daje kupujete tamo gde se melje na licu mesta, tako ćete videti šta se stavlja u kafu i šta meljete - navodi vlasnik pržionice kafe Rade Bazić.