Da li je kofein dobar za zdravlje? Nauka otkrila prednosti i mane omiljenog napitka

Kofein, koji se nalazi u kafi, čaju, čokoladi, energetskim napicima i mnogim bezalkoholnim pićima, tokom dana pozitivno utiče na koncentraciju, a ima negativan uticaj na san.

U studiji objavljenoj u časopisu "Nature Communications Biology", tim istraživača sa Univerziteta u Montrealu bacio je novo svetlo na to kako kofein može da izmeni san i utiče na oporavak mozga, i fizički i kognitivni, preko noći.

Istraživanje je vodio Filip Telke, istraživački pripravnik u Laboratoriji za kognitivne i računarske neuronauke Univerziteta u Montrealu (CoCo Lab), zajedno sa direktorom laboratorije Karim Džerbi, profesorom psihologije i istraživačem u Institutu za veštačku inteligenciju u Kvebeku.

U saradnji sa profesorkom psihologije sna i starenja Džuli Kerier i njenim timom u Centru za napredna istraživanja u medicini spavanja Univerziteta u Mičigenu, naučnici su koristili veštačku inteligenciju i elektroencefalografiju (EEG) da bi proučili uticaj kofeina na san, prenosi Science daily.

Istraživanje je pokazalo da kofein povećava složenost moždanih signala i pojačava "kritičnost" mozga tokom sna, a ono što je zanimljivo, to je podatak da je to bilo izraženije kod mlađih odraslih. Džerbi objašnjava da Kritičnost opisuje stanje mozga koje je uravnoteženo između reda i haosa.

Foto: Shuterstock

- To je kao orkestar: previše tiho i ništa se ne dešava, previše haotično i postoji kakofonija. Kritičnost je zlatna sredina gde je moždana aktivnost organizovana i fleksibilna. U ovom stanju, mozak funkcioniše optimalno: može efikasno obrađivati informacije, brzo se prilagođavati, učiti i donositi odluke sa agilnošću - naveo je Džerbi.

Kerier dodaje da kofein stimuliše mozak i gura ga u stanje kritičnosti, gde je budniji, oprezniji i reaktivniji.

- Iako je ovo korisno tokom dana za koncentraciju, ovo stanje bi moglo da ometa odmor noću: mozak se ne bi ni opustio niti bi se pravilno oporavio - objašnjava Kerier.

Da bi proučili kako kofein utiče na mozak tokom spavanja, tim je zabeležio noćnu aktivnost mozga kod 40 zdravih odraslih osoba koristeći elektroencefalogram. Uporedili su aktivnost mozga svakog učesnika tokom dve odvojene noći - jednu kada su konzumirali kapsule kofeina tri sata, a zatim jedan sat pre spavanja, i drugu kada su uzimali placebo u isto vreme.

Telke navodi da je tim koristio naprednu statističku analizu i veštačku inteligenciju da bi identifikovali suptilne promene u neuronskoj aktivnosti.

- Rezultati su pokazali da kofein povećava složenost moždanih signala, odražavajući dinamičniju i manje predvidljivu neuronsku aktivnost, posebno tokom faze sna sa brzim pokretima očiju (NREM) koja je ključna za konsolidaciju pamćenja i kognitivni oporavak - naveo je Telke.

Foto: Shutterstock

Istraživači su takođe otkrili zapanjujuće promene u električnim ritmovima mozga tokom spavanja: kofein je oslabio sporije oscilacije poput teta i alfa talasa, generalno povezanih sa dubokim, regenerativnim snom, i stimulisao aktivnost beta talasa, što je češće tokom budnosti i mentalne angažovanosti.

Džerbi naglašava da ove promene ukazuju na to da čak i tokom spavanja, mozak ostaje u aktiviranijem, manje restorativnom stanju pod uticajem kofeina.

- Ova promena u ritmičkoj aktivnosti mozga može pomoći u objašnjenju zašto kofein utiče na efikasnost kojom se mozak oporavlja tokom noći, sa potencijalnim posledicama po obradu pamćenja - naveo je Džerbi.

Studija je takođe pokazala da su efekti kofeina na dinamiku mozga bili značajno izraženiji kod mladih odraslih između 20 i 27 godina u poređenju sa učesnicima srednjih godina starosti od 41 do 58 godina, posebno tokom REM faze sna, faze povezane sa sanjanjem. Mladi odrasli su pokazali veći odgovor na kofein, verovatno zbog veće gustine adenozinskih receptora u njihovom mozgu.

Foto: Shuterstock

Adenozin je molekul koji se postepeno akumulira u mozgu tokom dana, izazivajući osećaj umora. Kerier objašnjava da adenozinski receptori prirodno opadaju sa godinama, smanjujući sposobnost kofeina da ih blokira i poboljša složenost mozga, što može delimično objasniti smanjeni efekat kofeina primećen kod učesnika srednjih godina.

Ove razlike povezane sa uzrastom ukazuju na to da mozgovi kod mlađih osoba mogu biti podložniji stimulativnim efektima kofeina. S obzirom na široku upotrebu kofeina širom sveta, posebno kao svakodnevnog leka za umor, istraživači naglašavaju važnost razumevanja njegovih složenih efekata na moždanu aktivnost kod različitih starosnih grupa i zdravstvenih stanja.

Dodaju da su potrebna dalja istraživanja kako bi se razjasnilo kako ove neuronske promene utiču na kognitivno zdravlje i svakodnevno funkcionisanje, i kako bi se potencijalno usmerile personalizovane preporuke za unos kofeina.