KO PODIŽE KEŠ, CRNO MU SE PIŠE! "Plastika" u inostranstvu za vas veliki trošak, a za bankare dobra zarada

Podizanje gotovine na bankomatima van granica Srbije podrazumeva velike provizije, naročito kod kreditnih kartica * Banke zarađuju i prilikom konverzije dinara u stranu valutu jer primenjuju kurs daleko nepovoljniji nego menjačnice

Korišćenje bilo kreditnih, bilo debitnih kartica van granica Srbije može debelo da vas košta, upozoravaju stručnjaci. Iako je bezbednije nositi plastiku nego keš, podizanje novca u inostranstvu ili plaćanje karticom je odlična prilika za zaradu bankarskog sektora.

Troškovi su dvostruki - jedan je konverzija dinara u devize po veoma nepovoljnom bankarskom kursu, a drugi su provizije za podizanje novca, pa čak i ako vaša banka nema filijalu tamo gde ste otputovali.

Na primer, kada u inostranstvu podižete novac sa svog dinarskog računa, gubite na konverziji domaće valute u evro. Tako će na sumu od 1.000 evra taj trošak biti bar 2.000 dinara u odnosu na to da ste evre kupili u menjačnici u Srbiji pre polaska na put. Sledeći namet su provizije, koje se prilikom korišćenja platnih kartica kreću uglavnom oko dva do tri odsto po svakoj transakciji. To znači još dodatnih 20 do 30 evra na pomenutu sumu. Najgora opcija je korišćenje kreditnih kartica, gde na sve to plaćate dodatnu proviziju za keš, od uglavnom tri procenta.

Nerealan trošak

Najveća zabluda je da nema provizije kod banaka iz iste grupacije. Jer malobrojne su banke u inostranstvu koje ne naplaćuju proviziju za podizanje novca s bankomata i koje imaju takav ugovor s matičnom bankom u Srbiji.
Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da su provizije za plaćanje karticama u inostranstvu, ali i kursevi po kojima se konvertuje dinar u evro prilikom podizanja sa bankomata zapravo lukavo poslovanje banaka, kojima je cilj da zarade što više novca.
- Te sume koje se ljudima uzimaju kada otputuju van Srbije, a primorani su da koriste kartice, veoma su velike, a troškovi su nerealni. To je klasično bankarsko poslovanje koja ima za cilj da od klijenata uzme i zaradi što više. To su ogromni iznosi, pa vam plaćanje karticama ispadne skoro kao iznos letovanja ili nekog puta. Kako biste izbegli da budete bankarska žrtva, moj savet je da na putovanje uvek nosite keš i da plaćate valutom koja važi u toj zemlji, a da kartice i bankomate van Srbije izbegavate u širokom luku - objašnjava Madžar.

Foto: Informer

Udar na budžet

Prema rečima direktora finansijskog portala "Kamatica" Dušana Uzelca, tradicionalno se zna da u Grčkoj i Turskoj nije popularno plaćanje karticama, pa ukoliko putujete ka ovim destinacijama, savet je da ponesete dovoljnu količinu novca za svakodnevne troškove.
- Ukoliko novac sa svog računa podižete u inostranstvu, isto vam se crno piše, jer su modeli naplate provizija drugačiji i zavise od banke i bankomata, ali i od toga da li koristite usluge matične ili tuđe banke. To znači da, ukoliko podižete 100 evra sa bankomata, provizija će vam biti čak dva evra plus još dva odsto, što ispadne trošak od četiri evra - objašnjava naš sagovornik i dodaje:
- Podizanje keša sa kreditne kartice još je veći udar na budžet klijenata. Treba imati u vidu da se te provizije obračunavaju mimo kamata koje podrazumeva svaka kreditna kartica. Da ne pričam o različitim i veoma nepovoljnim kursevima kada se na bankomatu dinar konvertuje u evro - priča Uzelac.

FOLIJA KRIVA ZA CRVE U "MANČMELOU"?! JAFA promenila ambalažu i NOVI SLATKIŠ ZAPAKOVALA HERMETIČKI!