Za 400 dinara dobijemo 20 grama badema i litar vode! Da li su biljne zamene za mleko velika prevara?

* Ako kupite bademov napitak, za 300 do 400 dinara vi zapravo dobijate badema u vrednosti od 20 dinara, a sve ostalo je voda "obogaćena" aditivima * Ništa nije bolja situacija ni sa napicima od soje, lešnika, pirinča. Stručnjaci savetuju da ih pravite sami, jer je lako, zdravije i neuporedivo jeftinije

Kupovina bademovog, sojinog, pirinčanog i mleka od indijskog oraha u marketima je čisto bacanje para. Konkretno, ako kupite bademov napitak, za 300 do 400 dinara vi zapravo dobijate 20-ak grama badema, što košta čitavih 20 dinara, a sve ostalo je voda "obogaćena" aditivima i ugljenim hidratima. Ništa nije bolja situacija ni sa napicima od soje, lešnika, pirinča koji sadrže minimalnu količinu osnovnog sastojka, a sve ostalo su obična voda i aditivi.

Tako, recimo, napitak od badema "Adez" sadrži samo dva odsto badema, 3 odsto masti i jedan odsto zasićenih masnih kiselina, pa se lako dolazi do zaključka da za vodu i aditive dajemo čak 300 dinara! Ništa bolje nije ni biljno mleko od badema marke "Alpro", koje ovog koštunjavog voća ima samo 2,3 odsto.

Foto: Shutterstock

Osim neisplativosti, upitan je i zdravstveni aspekt ovih napitaka, a stručnjaci tvrde da ih ništa ne čini kvalifikovanim da se prodaju na rafovima iznad kojih piše "zdrava hrana".

Nutricionisti zato preporučuju da, ukoliko u svoju ishranu želite da uvrstite biljne napitke kao zamenu za mleko, njih pravite kod kuće, jer industrijski proizvodi nikako nisu dobar izbor. Osim toga, pravljenje biljnih mleka je veoma jednostavno i mnogo jeftinije i do toga možete doći prostom računicom. Za pravljenje jednog litra ovog mleka, koje u prodavnicama košta u proseku 300 dinara, utrošeno je nešto više od 20 grama badema, odnosno manje nego što stane u šaku. Kako, recimo, kilogram badema u zdravoj hrani košta oko 1.000 dinara, badem u kupovnom napitku od 300 dinara košta samo 20 dinara, pa je pitanje šta plaćamo tačno kroz ostali novac i koliko je u stvari zdrav napitak koji sadrži tako malu količinu osnovnog sastojka (pogledajte tabelu).

Foto: Shutterstock

Nutricionista Jovana Srejić kaže da kupovni biljni napici i mleka na biljnoj bazi sadrže puno aditiva, šećera i vrlo malo prirodnih sastojaka, što se nikako ne može svrstati u zdravu ishranu.

- Nije jedini i osnovni problem cena, već i to što aditivi mogu da izazovu brojne probleme, dijareju, alergije, mučninu i gasove. Zato nam ponekad i nije jasno kako je moguće da imamo neki problem ako kupujemo isključivo zdravu hranu. Međutim, moramo biti svesni da sve što kupujemo u prodavnicama nije dobra alternativa. Danas je najbezbednije da sami pravimo neke stvari, pogotovo ako su tako jednostavne kao što su biljna mleka, za koja su potrebni samo malo bolji mikser, voda i nekoliko grama zdravih sastojaka - kaže Srejićeva.

Ona dodaje da su biljni napici uglavnom industrijska prevara, a mogu da izazovu i neprijatnosti ljudima koji imaju problem sa alergijama.
- Ova biljna mleka nikako ne smeju biti zamena za kravlje mleko. Nutricionisti ovu varijantu preporučuju uglavnom ukoliko neko želi da pređe na vegansku ishranu ili ima problem sa alergijama, osetljiv je na laktozu ili želi zdravije da se hrani. Međutim, u svim tim slučajevima nije poželjno da ove napitke kupujete, već da ih kod kuće sami pripremate - dodaje ona.

Petar Bogosavljević, iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije, kaže da smo obmanuti porukom "zdrava hrana", ali i nazivom biljna mleka.
- Mlekom se može nazvati samo proizvod životinjskog porekla i čista je obmana i nedopustivo je što napitke na biljnoj bazi reklamiraju kao mleko. Druga velika zabluda jeste što u nazivu ovih proizvoda stoji neki biljni proizvod kog u suštini u samoj namirnici te biljke ima veoma malo, skoro zanemarljivo. Moramo biti svesni da ne postoji zdrava i nezdrava hrana i da je najbolje uvek pogledati deklaraciju. I u Srbiji cilj opravdava sredstvo, pa se pod etiketom "zdrava hrana" lažno promovišu mnogi nezdravi proizvodi - kaže Bogosavljević.

Foto: Shutterstock

On dodaje da, osim proizvođača, i trgovci isto zloupotrebljavaju lakovernost potrošača.
- Tržišna inspekcija bi mogla da prekontroliše natpise "zdravih napitaka", "zamena i alternativa za mleko" i da uvidi šta se i kako reklamira i da li je u pitanju obmana potrošača - dodaje on.
Od pomenutih proizvođača samo smo od jednog distributera dobili odgovor na pitanje zašto su njihovi proizvodi toliko skupi s obzirom na to da sadrže minimalnu količinu osnovnog sastojka.

Distributer "Joya" napitaka koje proizvodi  "Mona" kažu da su ove namirnice deklarisane u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane i Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane u Srbiji. 
- Naziv proizvoda odgovara proizvođačkoj specifikaciji proizvoda. Ističemo da je 'Mona' ('Joya') vodeći brend na tržištu Evrope u proizvodnji biljnih napitaka. Vođeni time, odlučili smo se za plasman na našem tržištu. Procenat sastojaka i receptura zavise isključivo od proizvođača. Takođe, proizvodačka cena je definisana od strane proizvodača, a Silbo  je uvoznik proizvoda. Maloprodajne cene definiše trgovac, odnosno pravno lice koje robu stavlja u promet prema krajnjem potrošaču, a u skladu sa svojom komercijalnom politikom.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.