"TOPOLINA" TOP NAVLAKUŠA! A kakve su to kosti i rebra sa glutenom?!

Pančeta, dimljena rebra, pršuta, koji se dobijaju isključivo usoljavanjem i sušenjem na dimu i toploti, svakako ne mogu da sadrže gluten, koji je sastavni deo žitarica. Ovo je još jedno navođenje potrošača na lošu ekonomsku odluku, smatraju stručnjaci

Poznati proizvođač čvaraka nije jedini koji natpisom "bez glutena" na svom proizvodu omalovažava potrošače. Na to su nam posle teksta o "Bibliju" ukazali čitaoci, koji su nam skrenuli pažnju na ceo sušeni program Industrije mesa "Topola", koja na isti način obmanjuje svoje kupce! 

Oni su sve dimljene proizvode iz svog asortimana deklarisali oznakom "bez glutena" iako je očigledno da svi oni sami po sebi ni nemaju gluten. Verovali ili ne, oni su ovu oznaku stavili čak i na dimljene kosti, rebra, pančetu i pršutu! 
Domaći stručnjaci smatraju da "Topola" na ovaj način kao i "Bibli" vređa inteligenciju potrošača jer svi mi znamo da, recimo, u kostima sigurno nema glutena. Njihov cilj je jasan, kažu oni. Ishrana bez glutena je sada jako popularna, pa proizvođač očigledno želi da privuče što više kupaca. Ali na ovaj način oni potrošače dovode u zabludu, zbog čega kompanija "Topola" rizikuje kaznu i do dva miliona dinara, a uz to, navodi ih i na lošu ekonomsku odluku.

Predsednik "Nacionalne organizacije potrošača Srbije" (NOPS) Goran Papović objašnjava da proizvođači već godinama stavljaju bespotrebne i nelogične oznake na hranu kako bi privukli što veći broj kupaca. 

Foto: zastitnik potrosaca

- Naše udruženje već godinama upozorava na ovaj problem. Tako proizvođači stavljaju oznaku "bez glutena" na sve što im padne na pamet, pa čak i na proizvode koji svakako nemaju gluten! I to nije problem samo sa oznakom "bez glutena" već i sa oznakama poput "bez fruktoze", "bez laktoze", "bez šećera"... Te oznake nalaze se na mnogim proizvodima iako je sasvim očigledno da ga tu prirodno nema. Vode se onim "ishrana bez glutena je trenutno aktuelna i popularna u Srbiji, mnogi kupci kupuju upravo ove proizvode, pa hajde da stavimo oznaku" - kaže Papović i dodaje:
- Njihov cilj je jasan - da prodaju što više svojih proizvoda. A misle da će na taj način da privuku ogroman broj potrošača jer će oni, zbog te oznake, da pomisle da je proizvod mnogo zdraviji od svih ostalih iz iste kategorije samo zato što je deklarisan "bez glutena". A to, naravno, nije tačno, jer su dimljene kosti bez glutena, ma koji proizvođač bio. Oni na taj način vređaju potrošače, jer misle da su potrošači nepismeni. A naši potrošači to nisu!

Prema njegovim rečima, u Industriji mesa "Topola" ovakvim deklarisanjem proizvoda prekršili su zakon.
- Da ne spominjemo da po zakonu oni ne bi smeli ovo da rade. Prosto, zakon ne dozvoljava da na pakovanju ističete nešto što se podrazumeva. Ne postoji razlog da proizvođač uopšte stavi oznaku "bez glutena" kada se to podrazumeva - napominje Papović.
Sa njim se slaže i predsednik udruženja "Zaštita potrošača" Nenad Bumbić. Kako kaže, kompanija "Topola" rizikuje kaznu i do dva miliona dinara zbog toga što je na svoju liniju dimljenih proizvoda stavila oznaku "bez glutena".
- Ovo je klasičan primer oglašavanja koje navodi na pogrešan zaključak! Pogrešnim informacijama stvara se pogrešna slika da je ovaj proizvod zdraviji od ostalih iz iste kategorije iako nije. Zabranjeno je isticati nešto kao karakteristiku tog proizvoda ako se ta karakteristika zapravo podrazumeva. To bi bilo kao kada bi proizvođač kisele vode stavio na svoju ambalažu deklaraciju "bez glutena". Pa svima znamo da u vodi nema glutena! To je obmana potrošača, koja je strogo zabranjena, i prema zakonu, kazna za to je od 300.000 do dva miliona dinara - ističe Bumbić.
Naš sagovornik smatra da ova poslovna praksa nije fer prema celijakičarima, osobama koje ne smeju da jedu gluten jer njihov organizam ne može da ga vari, što može da im izazove ozbiljne zdravstvene probleme.

Foto: zastitnik potrosaca

- Deklaracija "bez glutena" na proizvodima koji svakako nemaju gluten može navesti kupce na lošu ekonomsku odluku. Recimo, celijakičari zbog svojih zdravstvenih tegoba jako paze da slučajno u svoj organizam ne unesu gluten, pa pažljivo čitaju deklaracije i biraju samo deklarisane proizvode. Tako bi neki od njih kada u frižideru vide, recimo, dimljena rebra pre izabrali "Topolina" jer su deklarisana nego nekog drugog proizvođača. Oni bi taj izbor napravili čak i ako su "Topolina" rebra dosta skuplja nego sva ostala, jer su im zdravlje i pravilna ishrana najbitniji. Tako bi oni dali više para iako su sva ta rebra bez glutena. Kada realno sagledamo stvari, zaključićemo da u procesu proizvodnje rebara nikako ne može biti upotrebljen gluten. Na taj način oni se dovode u zabludu, što nikako nije fer - kaže Bumbić i dodaje:

Foto: zastitnik potrosaca

- U Evropi ozbiljno razmišljaju da uvedu nešto što se zove nutritivni profili, a upravo zbog ovakvih problema i Srbija treba to da uvrsti u svoj zakon. To znači da proizvođači na proizvodu mogu da iznose zdravstvene tvrdnje samo ako te namirnice i jesu zaista zdrave. Na primer, na voćnom jogurtu stoji oznaka "bogato kalcijumom". I svi kupci se hvataju za njega jer misle da je to zdravo. A zapravo taj jogurt ima samo tu jednu zdravu supstancu, dok su sve ostale nezdrave. Samim tim, taj proizvod u organizmu ostavlja više štete nego koristi. Ako se uvedu nutritivni profili, ovakvi i slični problemi postaće prošlost!

Inače, prema Pravilniku o deklarisanju hrane, istaknuto je da je oznaku "bez glutena" dopušteno navesti samo ako je sadržaj glutena u hrani kao gotovom proizvodu manji od 20 miligrama po kilogramu. Takođe, izjavu "vrlo mali sadržaj glutena" dopušteno je navesti samo ako hrana, koja se sastoji ili sadrži jedan ili više sastojaka proizvedenih od pšenice, raži, ječma, ovsa, ako ne sadrži gluten u količini većoj od 100 miligrama po kilogramu u gotovom proizvodu. Korišćenje oznaka "bez glutena" ili "vrlo malo glutena" spada u deo pružanja dobrovoljnih informacija. Svako odstupanje od ovoga predviđa kazne proizvođaču, odnosno odgovornom licu koji tu hranu stavlja u promet.