GDE ĆE VAM DUŠA? Obrću milijarde, A ZARAĐUJU NA BOLESNOJ DECI!

* Ukoliko želite da u humanitarne svrhe uplatite novac preko Sber banke, imaćete dodatne troškove od 15 dinara u slučaju da uplatu obavljate elektronski, a u filijali naplatiće vam se 0,99 odsto od ukupnog iznosa * U Erste banci će vam sa računa skinuti jedan odsto za uplate od 90 do 300.000 dinara, dok će 0,25 odsto od uplaćenog iznosa biti naplaćeno ukoliko uplaćujete novac putem e-bankinga

Banke Sber i Erste jedine su banke koje posluju u Srbiji a da još uvek naplaćuju provizije i nadoknade kada je reč o humanitarnim uplatama!

Iako u Narodnoj banci Srbije kažu da ovo nije nezakonito i da banke imaju pravo na naknade za svoje usluge, još pre dve godine su ih zamolili da preispitaju mogućnost da ih se iz moralnih razloga odreknu kada se radi o humanitarnim uplatama. Očigledno da se ove dve banke nisu odazvale inicijativi i odlučile, po cenu nečije muke i bolesti, da se ne odreknu ni jednog jedinog dinara!
Tako, ukoliko želite u humanitarne svrhe da uplatite novac preko Sber banke, imaćete dodatne troškove od 15 dinara za iznos do 300.000 u slučaju da uplatu obavljate elektronski. Ako odete u filijalu, naplatiće vam se 0,99 odsto od ukupnog iznosa. To znači da ako uplaćujete 50.0000 dinara, banka će vam to naplatiti 500 dinara! U Erste banci troškovnik je sličan i u filijali će vam sa računa skinuti jedan odsto za uplate od 90 do 300.000 dinara, dok će vam 0,25 odsto biti skinuto sa računa ukoliko uplaćujete novac preko e-bankinga (pogledajte tabelu).

Takođe, u ove dve banke korisnici računa za uplatu humanitarne pomoći takođe nisu oslobođeni naknada za održavanje.

Foto: shutterstock/Informer

U Narodnoj banci ističu da oni, kao što je to slučaj i sa centralnim bankama svih razvijenih država, ne propisuju i ne utvrđuju visinu naknada koje pružaoci platnih usluga naplaćuju svojim korisnicima. Oni dodaju da su svesni značaja ovog pitanja za građane i da su još 14. novembra 2019. godine uputili svim bankama inicijativu da preispitaju mogućnost da se odreknu naknada za uplate i prenose po osnovu donacija u humanitarne svrhe upućenih kredibilnim humanitarnim organizacijama.

- Više banaka pozitivno je odgovorilo na ovu inicijativu i odlučilo da ne naplaćuje naknadu za uplate i prenose po osnovu donacija na račune određenih humanitarnih organizacija, ali i na druge račune otvorene u humanitarne svrhe. Naš savet korisnicima platnih usluga jeste da se, pre nego što se opredele u kojoj će banci izvršiti uplatu ili prenos sredstava na namenski račun za prikupljanje humanitarne pomoći, informišu o tome da li banka naplaćuje naknadu za ove uplate, odnosno prenose, te da odaberu onu banku koja se odrekla naplate tih naknada - objašnjavaju u NBS.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović ističe da je ovakvo ponašanje Sber i Erste banke u Srbiji za svaku osudu!

Foto: Informer DN

- Ovo je skandalozno i za svaku osudu, pa bih postavio pitanje za Sber i Erste banku da li ih je sramota zbog ovakvog poslovanja?! Ovakvim poslovanjem krše sva moguća moralna načela. Ukoliko je Narodna banka Srbije dala preporuku da se prilikom uplata u humanitarne svrhe ne uzima provizija, to jasno govori da toga treba da se svi drže i da to ne treba da rade. Drugo, osim što su se oglušili o ovu preporuku, ove dve banke tako oštećuju i svoje klijente i zarađuju na njima. Zarađuju na stvarima koje bi trebalo da budu humane. Pa kako bi onda oni sami izdvojili neku sumu novca u dobrotvorne svrhe?! - ogorčen je Papović i dodaje:
- Ovakve banke treba ignorisati i prelaziti kod konkurenata. Kada izgube klijente i kada, pre svega, izgube poverenje na tržištu, onda će im biti jasno da su vodili pogrešnu politiku poslovanja!

Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" kaže da provizije i nadoknade za uplate u humanitarne svrhe ne bi trebalo da se naplaćuju i da bi bilo pošteno i moralno da sve banke ukinu naplate za namenski otvorene račune za prikupljanje humanitarne pomoći.
- Sve banke bi trebalo da prestanu da naplaćuju provizije ili nadoknade kada je reč o humanitarnim uplatama, jer to njima ne predstavlja nikakav posao ni kada govorimo o gotovinskim uplatama na šalteru, jer službenici to odrade u dva poteza, a pogotovo putem elektronskog bankarstva, jer tada korisnik uradi sve sam na svom računaru ili mobilnom telefonu. Ovde je očigledno reč o nameri banaka da zarade što više novca i verovatno računaju na veliki broj uplata, s obzirom na to da sada postoji veliki broj humanitarnih organizacija i dosta se radi na podizanju svesti ljudi da pomažu onima kojima je to najpotrebnije - objašnjava Gavrilović.

Foto: Pixabay

On dodaje da s druge strane ima dosta i humanitarnih organizacija koje takođe ne posluju kako treba i zloupotrebljavaju dobru volju građana, pa bi najbolje bilo da postoji selekcija i njih, odnosno da postoje računi proverenih organizacija i da kada građani uplate novac na te račune automatski budu oslobođeni nadoknada.

- Još jedan način da se ovo reši jeste da nadoknada za uplate u humanitarne svrhe bude simbolična i da se ne tretira kao bilo koja uplata na račun. Narodna banka Srbije je još pre nekoliko godina svim bankama poslala inicijativu da preispitaju mogućnost da se odreknu naknada za uplate i prenose po osnovu donacija u humanitarne svrhe upućenih kredibilnim humanitarnim organizacijama i očigledno da je većina banaka to prihvatila - dodaje on.