GDE ĆE VAM DUŠA? Obrću milijarde, A ZARAĐUJU NA BOLESNOJ DECI!

* Ukoliko želite da u humanitarne svrhe uplatite novac preko Sber banke, imaćete dodatne troškove od 15 dinara u slučaju da uplatu obavljate elektronski, a u filijali naplatiće vam se 0,99 odsto od ukupnog iznosa * U Erste banci će vam sa računa skinuti jedan odsto za uplate od 90 do 300.000 dinara, dok će 0,25 odsto od uplaćenog iznosa biti naplaćeno ukoliko uplaćujete novac putem e-bankinga

Banke Sber i Erste jedine su banke koje posluju u Srbiji a da još uvek naplaćuju provizije i nadoknade kada je reč o humanitarnim uplatama!

Iako u Narodnoj banci Srbije kažu da ovo nije nezakonito i da banke imaju pravo na naknade za svoje usluge, još pre dve godine su ih zamolili da preispitaju mogućnost da ih se iz moralnih razloga odreknu kada se radi o humanitarnim uplatama. Očigledno da se ove dve banke nisu odazvale inicijativi i odlučile, po cenu nečije muke i bolesti, da se ne odreknu ni jednog jedinog dinara!
Tako, ukoliko želite u humanitarne svrhe da uplatite novac preko Sber banke, imaćete dodatne troškove od 15 dinara za iznos do 300.000 u slučaju da uplatu obavljate elektronski. Ako odete u filijalu, naplatiće vam se 0,99 odsto od ukupnog iznosa. To znači da ako uplaćujete 50.0000 dinara, banka će vam to naplatiti 500 dinara! U Erste banci troškovnik je sličan i u filijali će vam sa računa skinuti jedan odsto za uplate od 90 do 300.000 dinara, dok će vam 0,25 odsto biti skinuto sa računa ukoliko uplaćujete novac preko e-bankinga (pogledajte tabelu).

Takođe, u ove dve banke korisnici računa za uplatu humanitarne pomoći takođe nisu oslobođeni naknada za održavanje.

Foto: shutterstock/Informer

U Narodnoj banci ističu da oni, kao što je to slučaj i sa centralnim bankama svih razvijenih država, ne propisuju i ne utvrđuju visinu naknada koje pružaoci platnih usluga naplaćuju svojim korisnicima. Oni dodaju da su svesni značaja ovog pitanja za građane i da su još 14. novembra 2019. godine uputili svim bankama inicijativu da preispitaju mogućnost da se odreknu naknada za uplate i prenose po osnovu donacija u humanitarne svrhe upućenih kredibilnim humanitarnim organizacijama.

- Više banaka pozitivno je odgovorilo na ovu inicijativu i odlučilo da ne naplaćuje naknadu za uplate i prenose po osnovu donacija na račune određenih humanitarnih organizacija, ali i na druge račune otvorene u humanitarne svrhe. Naš savet korisnicima platnih usluga jeste da se, pre nego što se opredele u kojoj će banci izvršiti uplatu ili prenos sredstava na namenski račun za prikupljanje humanitarne pomoći, informišu o tome da li banka naplaćuje naknadu za ove uplate, odnosno prenose, te da odaberu onu banku koja se odrekla naplate tih naknada - objašnjavaju u NBS.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović ističe da je ovakvo ponašanje Sber i Erste banke u Srbiji za svaku osudu!

Foto: Informer DN

- Ovo je skandalozno i za svaku osudu, pa bih postavio pitanje za Sber i Erste banku da li ih je sramota zbog ovakvog poslovanja?! Ovakvim poslovanjem krše sva moguća moralna načela. Ukoliko je Narodna banka Srbije dala preporuku da se prilikom uplata u humanitarne svrhe ne uzima provizija, to jasno govori da toga treba da se svi drže i da to ne treba da rade. Drugo, osim što su se oglušili o ovu preporuku, ove dve banke tako oštećuju i svoje klijente i zarađuju na njima. Zarađuju na stvarima koje bi trebalo da budu humane. Pa kako bi onda oni sami izdvojili neku sumu novca u dobrotvorne svrhe?! - ogorčen je Papović i dodaje:
- Ovakve banke treba ignorisati i prelaziti kod konkurenata. Kada izgube klijente i kada, pre svega, izgube poverenje na tržištu, onda će im biti jasno da su vodili pogrešnu politiku poslovanja!

Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" kaže da provizije i nadoknade za uplate u humanitarne svrhe ne bi trebalo da se naplaćuju i da bi bilo pošteno i moralno da sve banke ukinu naplate za namenski otvorene račune za prikupljanje humanitarne pomoći.
- Sve banke bi trebalo da prestanu da naplaćuju provizije ili nadoknade kada je reč o humanitarnim uplatama, jer to njima ne predstavlja nikakav posao ni kada govorimo o gotovinskim uplatama na šalteru, jer službenici to odrade u dva poteza, a pogotovo putem elektronskog bankarstva, jer tada korisnik uradi sve sam na svom računaru ili mobilnom telefonu. Ovde je očigledno reč o nameri banaka da zarade što više novca i verovatno računaju na veliki broj uplata, s obzirom na to da sada postoji veliki broj humanitarnih organizacija i dosta se radi na podizanju svesti ljudi da pomažu onima kojima je to najpotrebnije - objašnjava Gavrilović.

Foto: Pixabay

On dodaje da s druge strane ima dosta i humanitarnih organizacija koje takođe ne posluju kako treba i zloupotrebljavaju dobru volju građana, pa bi najbolje bilo da postoji selekcija i njih, odnosno da postoje računi proverenih organizacija i da kada građani uplate novac na te račune automatski budu oslobođeni nadoknada.

- Još jedan način da se ovo reši jeste da nadoknada za uplate u humanitarne svrhe bude simbolična i da se ne tretira kao bilo koja uplata na račun. Narodna banka Srbije je još pre nekoliko godina svim bankama poslala inicijativu da preispitaju mogućnost da se odreknu naknada za uplate i prenose po osnovu donacija u humanitarne svrhe upućenih kredibilnim humanitarnim organizacijama i očigledno da je većina banaka to prihvatila - dodaje on.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.