Banke vam uzmu jedan dan na moru! Ovo je detaljan cenovnik za korišćenje kartica u inostranstvu! Evo na čemu sve gubite!

* Detaljno pogledajte cenovnike vaše banke i izračunajte koliko bi vas koštalo da na odmor umesto keša ponesete samo plastiku * Svaka banka ima svoje provizije, koje se kreću od minimalno dva-tri odsto od ukupne sume ili, ukoliko je reč o manjem iznosu, tri do četiri evra po transakciji

Ukoliko planirate da novac za godišnji odmor umesto u kešu ponesete na debitnim ili kreditnim karticama, budite spremni da će banke da vas "oderu"!

Podizanje novca na bankomatima ili šalterima banaka u inostranstvu košta basnoslovno, a kao da to nije dovoljno, značajnu količinu novca izgubićete i na nepovoljnijem bankarskom kursu prilikom konverzije domaće valute u evro. Na primer, na sumu od 1.000 evra taj trošak može biti i više od 1.500 dinara, u odnosu na to da li ste evre kupili u menjačnici u Srbiji pre polaska na put (pogledajte tabelu).

Zato, savetuju stručnjaci, kartice i bankomate van granica Srbije izbegavajte u širokom luku jer se bankarske provizije prilikom korišćenja platnih kartica kreću uglavnom oko dva do tri odsto po svakoj transakciji. To znači još dodatnih 20 do 30 evra.
Sve u svemu, na sumu od 1.000 evra računajte da ste na gubitku bar 50.

Foto: shutterstock/Informer

Ponesite keš

Još gora zabluda je da nema provizije kod banaka iz iste grupacije. Malo je banaka koje u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca s bankomata i koje imaju takav ugovor s matičnom bankom u Srbiji.

Prema rečima direktora finansijskog portala "Kamatica" Dušana Uzelca, tradicionalno se zna da u Grčkoj i Turskoj nije popularno plaćanje karticama, pa ukoliko letujete na ovim destinacijama, savet je da ponesete dovoljnu količinu novca za svakodnevne troškove.

Foto: shutterstock/Informer

- Ukoliko novac sa svog računa podižete u inostranstvu, isto vam se crno piše, jer su modeli naplate provizija drugačiji i zavise od banke i bankomata, ali i od toga da li koristite usluge matične ili tuđe banke. To znači da, ukoliko podižete 100 evra sa bankomata, provizija će vam biti čak dva evra plus još dva odsto, što ispadne trošak od četiri evra - objašnjava naš sagovornik i dodaje:

- Podizanje keša sa kreditne kartice još je veći udar na budžet klijenata. Treba imati u vidu da se te provizije obračunavaju mimo kamata koje podrazumeva svaka kreditna kartica. Da ne pričam o različitim i veoma nepovoljnim kursevima kada se na bankomatu dinar konvertuje u evro - priča Uzelac.

Foto: shutterstock/Informer

Njegov savet je da pre putovanja napravite finansijski plan.
- Ukoliko ste plaćali karticom na moru, bitno je da ta obaveza ne pokvari kasniji finansijski tok. Zato je najbitnije da unapred odredimo budžet za letovanje ili ukoliko se odlučimo za soluciju kredita, kasnije to odgovorno i otplatimo - objašnjava naš sagovornik.

Ogromne sume

I ekonomista Ljubomir Madžar ističe da su provizije za plaćanje karticama u inostranstvu, ali i kursevi po kojima se konvertuje dinar u evro prilikom podizanja sa bankomata zapravo su lukavo poslovanje banaka, kojima je cilj da zarade što više novca.

Foto: shutterstock/Informer

- Te sume koje se ljudima uzimaju kada otputuju van Srbije, a primorani su da koriste kartice, veoma su velike, a troškovi su nerealni. To je klasično bankarsko poslovanje koja ima za cilj da od klijenata uzme i zaradi što više. To su ogromni iznosi, pa vam plaćanje karticama ispadne skoro kao iznos letovanja ili nekog puta. Kako biste izbegli da budete bankarska žrtva, moj savet je da na putovanje uvek nosite keš i da plaćate u valuti koja je u toj zemlji, a da kartice i bankomate van Srbije izbegavate u širokom luku - objašnjava Madžar.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.