DA LI SE ISPLATI UOPŠTE POPRAVLJATI BELU TEHNIKU? Evo šta kažu majstori!

Danas svako domaćinstvo u Srbiji ima frižider, zamrzivač, bojler i veš mašinu, a veliki je broj i onih koji imaju ugrađene klima uređaje. Upravo ova bela tehnika umnogome olakšava život ljudima.

Međutim, šta kada ovi aparati "zakažu" i potrebna im je popravka, ili kada su potpuno dotrajali? Mogu li se uređaji bele tehnike popraviti i šta se dešava sa električnim i elektronskim (ee) otpadom, isplati li se dati pare majstoru ili kupiti nov uređaj, a stari baciti - evo šta kažu majstori!

Kada se nekome pokvari veš mašina, frižider, bojler, klima ili miktrotalasna, prvo što se zapita  "Šta sad?", pa gde naći majstora i to dobrog, a onda tek da li kupiti novo.

Ljudima je važno da svi uređaji bele tehnike rade kao "švajcarski sat". Pronalazak dobrog majstora veliki je izazov i iako se na internet pretrazi mogu naći brojni oglasi servisa i mastrojskih radnji, najbolja opcija je ipak neki majstor koga vam ga je neko preporučio. Svi imamo više poverenja u majstora koga neko zna, i o kome su čuli sve najbolje.

Cena popravke bele tehnike

- Cena varira, ali moraš da vidiš malo ljude i u kakvom su materijalnom stanju. Utiče i to koji su delovi uređaja pokvareni, odnosno, koliko ih je lako ili teško naći - kaže nam majstor Sloba iz Grabovca koji ima malu radnju za popravnku bele tehnike.

Foto: Shutterstock

A da cena popravke ne zavisi samo od starosti uređaja uverava nas ovaj majstor.
- Na to koliko će novca biti potrebno za popravku ne zavisi samo od starosti uređaja, već i od cene delova. Na primer, nije isto menjati ležajeve koji mogu da koštaju par stotina dinara, ili ako se menja limna postava ili elektronika što može biti i više hiljada dinara samo za materijal - objašnjava on i dodaje:

- Zamena ležaja košta oko 7.000-8.000 dinara, nekad moraju da se stavljaju i četkice za veš mašinu. Tu su i popravke pumpi, grejača, potrošni materijal. Ima i mogućnosti da se popravi elektronika i ona uglavnom nije skupa, košta od 3.000 dinara pa naviše u zavisnosti od uređaja.

Isplati li se?

A da li se isplati popravljati belu tehniku? Prema rečima ovog majstora, isplati se. Međutim, rezervisan je kada je u pitanju jedna stvar - do koje sume da se ide sa trošenjem novca na popravke.
- Do nekih 10.000 dinara se isplati popravljati, ali opet kažem, to zavisi i od uređaja koji se popravlja. Mašine koje mi ljudi donose najčešće imaju kvarove na amortizeru, pumpi, grejaču ili ležajevima - kaža majstor Sloba.

Foto: Shutterstock

Koliko para - toliko muzike

- Veš mašina je pre 30 godina koštala 1.000 maraka, nije bilo jeftinije, samo skuplje, a sada nova veš mašina ima da se nađe i za 200 evra. Ima istine u tome što ljudi kažu za rok trajanja "kada istekne garancija, istekne i rok trajanja". Kvalitet današnjih mašina je manjeg ranga, a tu su i razlike u načinu proizvodnje, ali i upotrebe - kaže nam majstor Miloš iz Mionice.
On se takođe osvrnuo na to da je bela tehnika nekada bila bolja.
- Ako tako posmatramo, mašina od 1.000 evra trajala je nekad 25-30 godina, a ova od 200 evra traje 5-6. Tu je matematika ista, ljude isto ispadne, samo što misle da nije pravedno jer se tako brzo pokvari - kaže on.

Oba majstora su saglasna da se mašine ne prave kao nekada.
- Pumpe su sada plastične, one tokom vremena dobiju luft, pa postanu bučne ili padaju u debalans i ne mogu da izbacuju vodu, onda rotor ne može da radi svoj posao izbacivanja vode - ističe majstor Sloba, i dodaje da se ljudi žale da im se "mašina pokvarila onog momenta kada je istekao rok trajanja".

- To je utisak, ali ne može se jedna veš mašina posmatrati kao lubenica, jer ako ode grejač na veš mašini laiku je mašina u kvaru, a meni kao majstoru to je samo 'crk'o grejač'. Ima mašina koje 'žive' i po 15-20 godina, ima čak onih koje dostignu radni vek od 50 godina - navodi on.

Foto: Shutterstock

A gde sa nepopravljivim uređajima?

Kako kaže, stara dobra vremena kvalitetnih uređaja koji su se retko kvarili i radili perfektno su za nama.
- Nema tih starih više, one su nepravedno osuđene na propast. 70 odsto mašina je otišlo na otpad. Meni ljudi često daju staru mašinu koja je bolja jer odu i kupe novu mašinu sa elektornskim programatorom. Meni daju tu staru sa prohromskim kazanom, a ova nova ima plastični. Tu je plastika problematična jer se ljudi žale da im veš smrdi. A kako i ne bi smrdela jer ja kada otvorim taj plastični kazan, tu se skuplja prašina i zalepi se, a mašina sve vreme pere u toj prljavštini, i veš zato smrdi - rekao nam je majstor Sloba.

Slično iskustvo ima i majstor Miloš koji kaže da i njemu ljudi daju belu tehniku koju ne mogu da poprave.
- Kada nešto ne može da se popravi ljudi to odnesu na đubre. Često dolaze ljudi i donesu te stare uređaje, a ja ako mogu to da iskoristim, iskoristim. Bude tu dosta metalnog otpada, onda to odnesem u staro gvožđe - navodi on.

Ljudi prvo pokušaju sa popravkama

Majstor Miloš nam je rekao da je on i ovlašćeni serviser za klime i njihovu ugradnju, a u svom servisu obavlja i popravke drugih uređaja bele tehnike.
Kaže nam da ljudi nekad znaju kada uređaju nema popravke, ali ipak ne gube nadu.
- Neće naši ljudi da bace pokvareni uređaj iz prve, svi se nadaju da je možda neka sitnica, što nekad i jeste. Moram reći da pored klima koje ugrađujem, servisiram i postavljam, veš mašine polako preuzimaju primat u odnosu na zamrzivače i frižidere - ističe.
Objašnjava da je razlog za to jednostavan - ljudi ih danas koriste više nego nekada!
- Pre se pralo jednom nedeljno, a sad se sve pere, nekad i više puta nedeljno. Svakim danom kamara sa prljavom odećom postaje sve veća - priča nam on.

Foto: Shutterstock

Dobro organizovan majstor - pola posla!

- Ja imam jednu bazu podataka šta sve tu bude od kvarova najčešće. Ima kvarova koji su teški, nekad i nemogući, ali kad je sposoban majstor koji nađe mogućnost da to popravi onda se ljudima isplati - kaže majstor Miloš iz Mionice, i dodaje:
- Imam setove grejača, setove pumpi, to je ono što se uvek kvari, i često se uklapa u popravku. Ja to nosim sa sobom u pikapu, jer ako je nešto od toga u pitanju, onda ne dolazim dva puta, a čim ja ne dolazim ponovo jeftinije je i onima koji me zovu, a i meni. Ljudi me ne plaćaju više puta, budu zadovoljniji jer su manje novca dali, a i ja manje potrošim na troškove prevoza i slično - objašnjava i dodaje:
- Ovo su kućne popravke, jedan te zove, pa ti kod njega ideš i cenu ugovaraš kada vidiš šta je sve u kvaru. To je taj neki način koji je ostao možda u prošlom veku još. Ipak, to su neke stvari koje treba čuvati, i pomoći ljudima.

A kako u nabavku delova?

Mašine, frižideri, zamrzivači se kvare, a delovi tu igraju ključnu ulogu i trebalo bi da ih majstor redovno nabavlja. Miloš kaže da popis stvari za nabavku pravi jednom mesečno kako mu ničega ne bi manjkalo.
- Napravi se nabavka mesečna, nekad i češće, zavisi od potreba. Onda idem kod tih veleprodaja jer je tamo jeftinije i miran sam - navodi on.
Osvrnuo se na to da ljudi puno uređaja bele tehnike kupuju iz uvoza.
- Puno se kupuje polovnog iz uvoza, jer ljudi misle da će im duže trajati. Međutim, kada se ti uređaju pokvare, tu već nema popravke, jer tih delova kod nas nema - rekao nam je on.

Foto: Shutterstock

Staro gvožđe i reciklaža

Šta se radi sa onom belom tehnikom kada ni delovi ne mogu da se iskoriste? Majstori jednoglasno kažu - staro gvožđe! Međutim, kuda sa otpadom koji zavši ovde kao elektronski otpad?
Republika Srbija propisala je niz zakonskih odredbi koje se tiču odlaganja električnih i elektronskih proizvoda, mera zabrane i ograničenja korišćenja onih koji sadrže opasne materije, ali načine i postupke upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda. Tako postoje operateri koji prikupljaju i ovu vrstu otpada, a plaćaju za njegov otkup fizičkim i pravnim licima po kilogramu u zavisnosti od vrste ee uređaja koje otkupljuju. 
Iz firme koja se bavi otupom metala "Metal Tanasijević" rekli su nam da se oni godinama bave prikjupljanjem starog gvožđa od ljudi.

Foto: washing-machine-repairs.co.uk

- Najviše nas ljudi zovu u proleće, sada, krajem godine to je proređeno, mada nema pravila. Najviše nas zovu fizička lica, obični ljudi - rekli su oni.
Dobrim upravljanjem otpadom od električnih i elektronskih uređaja obezbeđuju se i osiguravaju uslovi za sprečavanje nastajanja loših posledica po životnu sredinu.  Reciklažom se omogućavaju drugi oblici ponovnog korišćenja takvih otpada, smanjuje njegovo gomilanje, čuvaju resursi, a unapređuje se i zaštite životne sredine.
Koja su vaša iskustva sa uređajima bele tehnike? Da li ste zadovoljni kako vas služe i nakon isteka garancije? Šta biste uradili da vam se pokvari frižider, mašina za veš ili bojler? Da li biste zvali majstora da pokuša da popravi, ili uređaj bacili i kupili nov? Pišite nam u komentarima!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.