EKSKLUZIVNO! BAJA MALI KNINDŽA: Ustaše mi POKLALE familiju! Ubili su mi ujaka i ujnu, a brata odveli u LOGOR pa sam iz revolta počeo da...

HIT dodatak/informer

12:05 Džet set 1

Aleksandra Spasojević | 13. 01. 2021.

EKSKLUZIVNO! BAJA MALI KNINDŽA: Ustaše mi POKLALE familiju! Ubili su mi ujaka i ujnu, a brata odveli u LOGOR pa sam iz revolta počeo da...

"Lepo je odlutati u polje široko, pa u trnjake, obići vrela, ima li išta lepše za oko od stare kuće i rodnog sela? Lepo je slušati pesmu kopača, diviti se beloj brezi na poljani, pobeći daleko od suza i plača, gde ti sa osmehom prolaze dani. Lepo je slušati pesmu šume, dok list za listom na zemlju se slaže, i samo šuma može da razume šta je to pesnik hteo da kaže", započinje svojim stihovima ovu ispovest Mirko Pajčin, pesnik, pevač, hroničar jednog vremena

Ko je čovek koji piše poeziju, recituje napamet Sergeja Jesenjina, a peva rodoljubive i četničke pesme?! Niko drugi do Baja Mali Knindža! Dečak iz sela Gubin podno Dinare danas živi u Beogradu sa suprugom Dijanom i otac je šestoro dece. Ipak, i dalje pati za rodnim mestom, spaljenom kućom i ujakom kog su mu ubili Hrvati.


LIČNA KARTA
DATUM ROĐENJA: 13. 10. 1966.
MESTO: Gubin, Republika Srpska
BRAK: Jedan
DECA: Šestoro
ALBUMI: 31

- Srušili su mi i zapalili kuću, u Livnu zaklali ujaka i ujnu. Ne volim da pričam o tome, teško mi je. Moj mlađi brat Novak je bio u logoru Lora... Hrvati su upali u kasarnu, pobili sve, a zarobili njega i jednog vodnika. Kad je došao kući, raspoređen je na minobacače u Čaprazlije. I moj otac Neđeljko je bio u ratu do poslednjeg dana. Brinuo sam za njih, išao sam kod tate u Bihać, govorio mi je da se očeličio i da ne brinem. I onda nekom smetaju moje pesme! Moja pesma nikome ništa loše ne može da učini! Jesu li one gore od toga što su oni meni srušili i zapalili kuću?! Što sam zbog njih otišao sa svog vekovnog ognjišta?! Ja njima nisam zapalio kuću, oni meni jesu - počinje priču pevač i dodaje da je njegova porodica ostala u Gubinu sve do pada Krajine:

 

HIT dodatak/informer

S Borom Čorbom sam pisao pesme na salvetama

Baja otkriva da mu je najbolji prijatelj sa estrade bio roker Bora Čorba.

- Svaku pobedu i poraz tokom rata devedesetih beležio sam u pesmama. U to vreme sam se družio sa Borom Čorbom. Pisali smo pesme na salvetama po kafanama, popili smo tone alkohola. Voleo sam pivo, a Bori je od jake loze stradala jetra, srećom uspeo je to da sredi. Pili smo kod Toze Grka na Tašu, to su bili dani. Kažemo da nećemo da se napijemo, uzmemo vino roze, pa se "ubijemo" od rozea - seća se pevač.

- Do poslednjeg dana su bili tamo! Šta će ljudi... Svašta su propatili. Naši su osvojili veliku teritoriju, ali kao i uvek, kod Srba dođe prokleti "zeleni sto". A meni sad prebacuju za pesme "Ne volim te, Alija" i "Ne damo ti, Tuđmane, ni metra". To je bio moj revolt, bio sam pun gneva... Vešali su dve lutke na banderu i govorili da će mi tako obesiti roditelje! Da će moji Maša i Neđo tako da završe! Kod Hrvata je uvek bilo izraženo ustaštvo. Kao stanovnik mesta koje je bilo stratište, gde su jame Bikuša i Ravni Dolac, ja to znam. Zato smatram da je film "Dara iz Jasenovca" trebalo odavno da se snimi.

HIT dodatak/informer

Baja Mali Knindža

Na komentare da su on i ustaški pevač Tompson dve strane iste medalje kaže da to nikako nije istina. Tvrdi da on nikog ne mrzi, već da samo voli svoj narod i zemlju!

- Tompson i ja nismo isti i ne možemo biti. Konobar i pesnik ne mogu da se porede! Na koncertima kod Tompsona su u prvom redu mogli da sede generali Mirko Norac, Ante Gotovina i Mladen Markač. Da su kod mene bili Ratko Mladić, Radovan Karadžić i Slobodan Milošević, uhapsili bi i odveli u Hag i mene i njih - smatra pevač i naglašava da nikada u životu ne bi nastupao u Hrvatskoj, čak i da ima samo ljubavne pesme:

- Ne mogu da zamislim da pevam nekome ko me ne voli! Ne stavljam materijalno ispred svega, nisam takav čovek. Ja sam više od pevača, narodni tribun. Ne shvatam kolege koje su posle rata odmah tamo potrčale!


Drljači napisao hit

Da bi neko razumeo život Baje Malog Knindže, njegovu ljubav prema Gubinu i pesme koje su postale himne jednog vremena, mora da se vrati u prošlost 54 godine, kad je ovaj pevač rođen. Otac Neđeljko je radio u Nemačkoj, a majka Maša brinula je o dva nemirna dečaka.

- Imali smo sve što deca treba da imaju, pre svega netaknutu prirodu. Danas svojim klincima pravim breg da se sankaju, nalazim led za klizanje, a nama je sve to bilo nadohvat ruke. Naši nestašluci su završavali batinama! Odemo da se skijamo, igramo fudbal, dobijemo batine jer se uprljamo, nešto pocepamo... Danas svi teramo decu na sport da ih spasemo sa ulice, a nas su tada tukli - priseća se Baja.

U selu su za piće koristili kišnicu koja se slivala sa oluka, pa je sa sedam godina ostao bez bubrega. Život mu je spasla hitna operacija u Sarajevu.


Alija mi je priznao da su mu preci bili Srbi

Baja se seća i susreta sa pokojnim predsednikom Bosne Alijom Izetbegovićem:

- Dok sam bio u Sarajevu, išao sam u restoran Izvršnog veća na kafu. Tamo je često bio i Alija Izetbegović. Drug mi je predložio da popijemo kafu s njim. U razgovoru mi je rekao da njegov babo nije hteo u nemačku Handžar diviziju i kako su mu preci došli iz Smedereva, prezivali se Stevanović i preselili prvo u Sijekovac kod Šamca. Posle je ispao jedan od glavnih krivaca za početak rata.

- Otac je išao za Nemačku, ispratili smo ga na stanicu, a pri povratku sam primetio da ne mogu da hodam i da mi se noga ukočila. Odveli su me kod lekara, rekli su da je bubreg istrulio i operisali me. Izvadili su ga. Otac se odmah vratio zbog mene. Nikad mu to nisam zaboravio! Uvek sam govorio: "Ne dirajte mi roditelje, pucaću iz topa." Nikad nisam dao na njih - priča Mirko Pajčin.

Zbog operacije je kasnio pola godine u prvi razred, ali je opet na kraju bio najbolji đak. Voleo je školu. Zato što nije imao bubreg bilo mu je zabranjeno da sa drugarima igra fudbal, ali nije mario za to. Još tada je živeo 300 na sat.

HIT dodatak/informer

- Nastavnik srpskog jezika Milan Poparić imao je presudan uticaj na mene. Zarazio me je poezijom! Počelo je sa srpskim klasicima, pa sa Rusima, poput Jesenjina. Počeo sam da pišem pesme, a na priredbi u sedmom razredu imao sam deset tačaka, između ostalog da recitujem, glumim, pevam... Tad je umro majčin otac Pero. Maša mi nije dala da idem na priredbu jer nije smelo da se peva kad neko umre. Govorila je: "Ako odeš, beži od kuće!" Kažem ja: "Pokoj ti duši, đede, ali ja moram!" Tako je sve krenulo - priča Baja, koji je voleo da piše noću, i to uglavnom pesme sa seoskom tematikom:


Ima tri ćerke i tri sina
Imam šestoro dece, najstarija ćerka ima 24 godine, a najmlađi sinovi tri i dve godine. Sad imam više vremena za klince
Baja Mali Knindža
 

- Kao što je Konstantinovo bilo inspiracija Jesenjinu, tako je meni moj kraj. Tražio sam breze koje liče na njegove. Slušao sam travu kako se njiše, vetar i dva autobusa koja prođu, jedan ujutru za Knin i drugi koji se uveče vraća za Split. I neki tristać, kec...

Majka ga je poslala u srednju školu kod ujaka u Bačku Palanku. Pošto je bio nemirnog duha, a rođacima nije bilo jasno zašto po celu noć čita poeziju, otišao je u učenički dom. Posle dve godine odlazi kod strica i strine na Novi Beograd, ali opet završava u domu učenika u Zemunu.

- Dva dana pošto sam završio srednju, stric i strina su me zaposlili u gigantu IMT. Potom sam radio u brodogradilištu "Tito", ali sam pozvan na regrutaciju u Livno. Verovao sam da zbog bubrega neće da me prime u vojsku. Drugi bubreg je prihvatio funkciju onog koji je izvađen i pokaže se da sam zdrav. Streljačka pešadija, najcrnji rod što postoji! Dobijem Beograd, presrećan sam bio! Moj rođak je bio u vojnom odseku i on, da učini nekome, pošalje sina tog čoveka u Beograd, a mene za Rijeku. Kaže tamo je more, biće ti toplije. Dobro mi nije bilo! Napisao sam pesmu: "Nigde ne duva kao u Rijeci vetar, ne može čovek da spava, je*o ih Sveti Petar. Čudni su vetrovi u Rijeci, nikako da se smire, kad pođeš, obuci se dobro, pisao sam mlađem bratu. Nigde ne duva tako kao u Rijeci na Trsatu". E, tako mi je bilo - opisuje slikovito Baja, a zatim se po izlasku iz vojske vraća u Beograd i počinje da radi na aerodromu.


Ostao bez bubrega
U selu smo pili kišnicu sa oluka. Sa sedam godina više nisam mogao da hodam, bubreg mi je istrulio. Hitno su me operisali
Baja Mali Knindža
 

I dalje piše pesme, ali ovog puta za stjuardese i pilote.

- Prijatelj iz Surčina dobio je sina i otišli smo da slavimo u kafani pokojnog Zorana Šijana. Tu je već pevala Dragana Radosavljević Cakana i svirao Dragan Tašković Taške, muž Viki Miljković. Daju oni meni mikrofon i zapevam. To veče sam dobio bakšiša u vrednosti pet aerodromskih plata i kažem sebi: "Nećeš, Bajo, više ustajati rano." Tako počnem tu da pevam i napravim ludu kuću - kaže pevač i objašnjava da ga nikad nije držalo mesto:

- Posle nekog vremena odem kući u Livno. Sećam se, išlo mi se na kačamak, ali ništa nije radilo. Kažem drugu: "Ajmo na kafu u Sarajevo." Taj moj prijatelj je radio tamo u Izvršnom veću Skupštine Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine. Tu kafu sam pio četiri godine! Pevao sam u restoranu u Čengić vili. Gazda je bio Marko Pržulj, rođak Lepog Miće. Zatim sam 1989. na Prvom glasu Livna pevao pesmu "Nema raja bez rodnog kraja", koju je snimio Bora Drljača. Sahranjen je uz tu pesmu. Mnogi misle da je narodna, a ja sam je napisao!

Iz tog perioda pamti i da je, preko prijatelja u Izvršnom veću, radio na popisu stanovništva 1991. godine na Ilidži. A zatim je stiglo i predvečerje rata... Promenila se atmosfera, ali i muzika.

- Svi su se predstavljali kao Jugosloveni. Meni je to bilo čudno. Mislim se: "Ovde se nikad neće zaratiti." Kad sam naišao na prvog čoveka koji je rekao da je Srbin, tu sam ostao. Odmah su na stolu bili gibanica i rakija. Potom sam se vratio u Beograd. Svi iz grada su dolazili u Surčin da me slušaju. Prvo sam izvodio ljubavne pesme, kao što je "Otišla je Danijela". U predvečerje rata počnem to da pevam, niko ne reaguje. Zapevam jednu svoju "Krv nije voda, stiže vojvoda" i oni polude. Nastao je delirijum - priča Pajčin.


Radio na aerodromu
Kad sam video da za noć od pevanja mogu da zaradim pet plata, dao sam otkaz na aerodromu
Baja Mali Knindža

Sveštenik mu bio idol


U to vreme nije imao mnogo prijatelja na estradi:

- Kolege iz Beograda me nisu baš volele. Ali sam imao nekoliko velikih prijatelja poput Bore Čorbe, Rođe Raičevića - on je baš verovao u mene i podržavao me je. Svi su se ograđivali od patriotizma. Tek posle rata me nigde nije bilo! U medijima sam bio zabranjen. Sećam se, bilo je "Poselo" u Boru. Vraćao sam se iz Austrije, kasnio sam, pa sam uzeo taksi od Beograda do Bora. Pozovem drugare, koji su bili žestoki momci, da me gledaju na televiziji. Nastupao sam posle Maje Marijane, a oni me isekli. Moji drugari su poludeli! Onda je jedan urednik slučajno pao i polomio nogu...

Ništa lakše mu nije bilo ni da objavi prvi album. Niko nije želeo Bajine pesme jer nisu bile "politički korektne".

Moja rođaka Ksenija je bila fatalna

Baja veruje da bi njegova rođaka Ksenija Pajčin, da nije ubijena, danas bila najveća srpska zvezda.

- Ksenija je bila fatalna žena, najbolja i najlepša na estradi. Viđao sam je u "Pinkiju", vodio sam tamo decu na ritmičku gimnastiku, a ona je imala probe. Drago mi je što sam ćerku Smiljanu upoznao sa njom. Da je Ksenija ostala živa, bila bi danas najveća zvezda - priča Pajčin.

- Jedva sam skupio novac za prvi album "Ne dam Krajine". Još mi se desio maler kad sam donosio pare ljudima koji su mi ga snimili! Nema novca! Da li mi je negde ispao, ne znam, ali sam bio očajan! Rekao sam da mi daju album, a da Baja neće da ostane dužan. I nisam! Tad je u meni goreo plamen četništva, pa su se muke nastavile! Niko nije hteo da objavi album, PGP nikako. Tad su u "Jugodisku" bili Šaban Šaulić, Hanka Paldum, Ljuba Aličić, Jašar Ahmedovski i nekako me prime u izdavačku kuću. Pored svih tih zvezda i ajkula, bio sam najprodavaniji pevač "Jugodiska". Preko Hankinih kaseta su štampali moje! Drugi album je tek bio hit! Voleo me je Milovan Filipović Čupko, magistar muzike. Puštao je po dve moje pesme na Radiju 202. Vojnici su stalno zvali, tražili da me slušaju u kasarnama - priča Baja i dodaje da su tada krenula prepucavanja da li je popularniji on ili Dragana Mirković:

- Ona je bila zvezda. "Politika ekspres" je napisala kako je Baja Mali Knindža zapalio Kalemegdan na "Poselu". Nekima je smetalo što je tu došao neki mali i svi pevaju sa njim. Suvlasnik ZAM-a Raka Đokić i Čupko su se svađali na televiziji, on viče Baja je popularniji, ovaj kaže da je to Dragana. Pokojni Džej je to najbolje objasnio: "Dragana i ja smo pevali u inostranstvu, mi prodali 30 karata, Baja 1.200". To je najbolji čovek kog sam upoznao na estradi! Pre četiri godine napisao sam mu dve životne pesme, ostaće žal što ih nije snimio. Imao je problema sa grlom, zdravljem... Zvao me je noću u tri sata da pričamo. Džej je srpski Majkl Džekson i Elvis Prisli.

Ja sam mali Baja, a Dodik veliki

Najpoznatiji krajiški pevač objašnjava kako je dobio neobičan nadimak:

- Deda Pero me je prozvao Baja jer sam bio nestašan. Posle se to nadogradilo, pa sam postao i Mali Knindža, po pripadnicima jedinice Knindže koje su branile Krajinu. U Republici Srpskoj ja sam mali Baja, a Mile Dodik veliki Baja! Politička karijera me nikad nije zanimala, ali radio sam 1996. kampanju Vojislavu Šešelju za izbore. Takođe, bio sam član SDS-a u vreme Jovana Raškovića. On i Nikola Koljević su mi se dopadali. To je sve.

Zahvaljujući muzici, Baja je 1998. u Kaliforniji upoznao jednog od svojih idola, pravoslavnog sveštenika i četničkog vojvodu Momčila Đujića. Posvetio je veliki broj pesama čoveku kog Srbi smatraju spasiteljem od ustaškog noža za vreme Drugog svetskog rata.

- Bio sam u Americi, a nas 60 je htelo da ga vidi. Rekli su nam da ćemo čekati dva dana, a za to vreme nas je proveravalo njegovo obezbeđenje jer su ga se Hrvati tada setili, pa su tražili Đujićevo izručenje. Onda su došli njegovi ađutanti i kazali: "Đed je rekao samo Mali" i jedinog me primi. Kad smo seli, doneo je blanko ček i rekao mi da napišem koju cifru želim! Ja sam napisao 50 dolara. Kazao mi je: "Jesi pi*ka, dao bih ti šta god hoćeš." Napisao mi je dve spomenice! U jednoj stoji: "Pevaj, Baja, pevaj srpskom rodu, za krst časni i zlatnu slobodu" - sa setom priča Baja Mali Knindža o pokojnom vojvodi.
 

KOMPLETNU ISPOVEST PROČITAJTE U DANAŠNJEM HITU!




Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.