Misteriozna poruka otvorila hiljade novih pitanja: Ubica nikada pronađen, istražitelji i dalje na mukama (FOTO)

Postoje ubistva kod kojih počinilac iza sebe ostavi samo tragove koje nije uspeo da sakrije, ali i ona u kojima se čini da ubica želi da bude „čut“. Poruka ispisana na mestu zločina, šifra poslata novinama ili predmet koji potvrđuje da se iza pisma zaista krije ubica mogu postati deo svojevrsne komunikacije počinioca sa policijom, javnošću ili čak samom žrtvom.

Neke od takvih poruka pomogle su istražiteljima da povežu zločine, druge su služile za provociranje policije, dok pojedinima ni decenijama kasnije nije utvrđeno pravo značenje.

Upravo takvi tragovi ostali su deo misterije dva čuvena nerešena slučaja - ubistva Aleksandra Kneževića Kneleta u Beogradu i zločina neidentifikovanog američkog serijskog ubice poznatog kao Zodijak.

Krvava poruka nadživela misteriju ubistva

Ubistvo Aleksandra Kneževića Kneleta, jednog od najpoznatijih pripadnika beogradskog podzemlja devedesetih godina, ni više od tri decenije kasnije nije rasvetljeno.

Foto: Foto: Printscreen/Facebook/Aleksandar Knežević Knele

Pored pitanja ko ga je i zbog čega ubio, slučaj je obeležio i jedan neobičan detalj sa mesta zločina, misteriozna poruka "broj 1" ispisana na ogledalu.

Knežević je ubijen oktobra 1992. godine u apartmanu 331 hotela "Hajat" u Beogradu. Imao je svega 21 godinu.

Njegovo telo pronađeno je u apartmanu, a obdukcijom je utvrđeno da je ubijen hicima iz vatrenog oružja. Prema medijskim rekonstrukcijama slučaja, na telu su bile vidljive i druge povrede, zbog čega se godinama spekulisalo da je ubistvu prethodio sukob.

Foto: youtube printscreen

Međutim, jedan detalj sa mesta zločina posebno je privukao pažnju istražitelja i kasnije postao praktično zaštitni znak misterije Kneletovog ubistva.

Na ogledalu u apartmanu ostavljena je poruka "broj 1", navodno ispisana krvlju.

Foto: Foto: Shutterstock, Facebook/Legende devedesetih

Ko je poruku napisao, šta je ona značila i da li ju je ostavio ubica nikada nije pouzdano utvrđeno. Upravo zbog toga tokom narednih decenija nastale su brojne teorije o njenom značenju.

Jedna od verzija bila je da je poruka predstavljala upozorenje ljudima iz podzemlja, druga da je označavala početak nekakvog obračuna, dok se pojavila i teorija da ju je mogao napisati sam Knele neposredno pre smrti. Nijedna od tih verzija nije zvanično potvrđena.

Misteriju je dodatno produbila činjenica da je Knežević u trenutku ubistva bio veoma poznato ime tadašnjeg beogradskog podzemlja i da se kretao u krugovima u kojima su sukobi, obračuni i borba za prevlast već postajali sve češći.

Foto: youtube printscreen

Tokom godina u javnosti su se pojavljivala različita imena mogućih nalogodavaca i izvršilaca, kao i brojne verzije motiva, ali nijedna nije dovela do pravosnažnog sudskog epiloga.

Više od tri decenije kasnije, ubistvo Aleksandra Kneževića ostalo je jedna od velikih misterija beogradskog podzemlja devedesetih, a "broj 1" na ogledalu njegovog hotelskog apartmana jedan od najpoznatijih neobjašnjenih tragova povezanih sa tim zločinom.

Igrao se sa policijom i najavljivao nove zločine

Jedan od najpoznatijih nerešenih slučajeva u istoriji američke kriminalistike vezan je za ubicu koji je sam sebi dao ime Zodijak.

Krajem šezdesetih godina sejao je strah na području severne Kalifornije, ali ono što ga je izdvojilo od drugih neidentifikovanih ubica bila je potreba da nakon zločina komunicira sa policijom, novinarima i javnošću.

Foto: youtube printscreen

Zodijak je zvanično povezan sa 5 ubistava počinjenih 1968. i 1969. godine, dok su 2 njegove žrtve preživele napade. Sam je u svojim pismima tvrdio da je broj žrtava mnogo veći, ali te tvrdnje nikada nisu potvrđene. Njegov pravi identitet do danas nije pouzdano utvrđen.

Foto: youtube printscreen

Ubica je lokalnim novinama slao pisma u kojima je preuzimao odgovornost za zločine, iznosio pojedinosti o napadima, provocirao istražitelje i zahtevao da njegove poruke budu objavljene. Uz pojedina pisma slao je i komplikovane šifre sastavljene od slova, znakova i simbola.

U leto 1969. redakcijama tri kalifornijska lista poslao je delove šifre od ukupno 408 znakova, uz zahtev da budu objavljeni.

Zodiac se, međutim, nije zadržao samo na pismima.

U septembru 1969. napao je Ceceliju Šepard i Brajana Hartnela kod jezera Berijesa. Hartnel je preživeo, dok je Šepard preminula dva dana kasnije.

Na vratima Hartnelovog automobila ostavljena je poruka sa datumima prethodnih napada. Stručnjak kalifornijskog Ministarstva pravde kasnije je zaključio da je poruku napisala ista osoba koja je pisala Zodijakova pisma.

Foto: youtube printscreen

Jedan od najpoznatijih Zodijakovih zločina dogodio se 11. oktobra 1969. godine u San Francisku.

Taksista Pol Stajn (28) primio je putnika koji je tražio vožnju do naselja Presidio Heights. Kada su stigli do raskrsnice ulica Vašington i Čeri, putnik je Stajna upucao u glavu.

Foto: youtube printscreen

Svedoci su videli muškarca kod taksija, a policija je ubrzo stigla na mesto zločina. Međutim, u prvobitnoj radio-poruci policajcima greškom je prosleđen pogrešan opis osumnjičenog. Policajci su u blizini primetili belca koji je odgovarao kasnije utvrđenom opisu, ali ga nisu zaustavili kao osumnjičenog.

Ubica je sa mesta zločina poneo nešto neobično – deo krvave košulje ubijenog taksiste.

Dva dana kasnije redakciji lista San Francisco Chronicle stiglo je novo Zodijakovo pismo. Autor je u njemu preuzeo odgovornost za ubistvo taksiste, a u koverti se nalazio komad Stajnove krvave košulje.

Foto: youtube printscreen

Šifre koje su decenijama zbunjivale stručnjake

Tokom narednih meseci Zodiac je nastavio da šalje pisma, čestitke i šifrovane poruke, često koristeći svoj karakteristični simbol – krug presečen krstom.

Njegove poruke postale su sastavni deo istrage. FBI-jevi stručnjaci analizirali su rukopis, otiske sa pisama i koverti, kao i kompleksne šifre koje je slao. Ipak, uprkos ogromnoj istrazi i decenijama pokušaja da se utvrdi ko stoji iza nadimka Zodiac, njegov identitet nikada nije zvanično potvrđen.

Foto: youtube printscreen

Upravo su pisma i šifre učinili ovaj slučaj jedinstvenim. Dok većina počinilaca pokušava da iza sebe ostavi što manje tragova, Zodiac je radio suprotno: obraćao se javnosti, izazivao policiju i pretvarao sopstvene zločine u jezivu igru mačke i miša.

Više od pola veka kasnije, neke njegove poruke su dešifrovane, neke i dalje nemaju pouzdano rešenje, ali odgovor na najvažnije pitanje ostao je isti – ko je zapravo bio Zodiac?

Foto: youtube printscreen

Zašto ubice ostavljaju poruke?

U forenzičkoj psihologiji ostavljanje poruke na mestu zločina ili naknadno obraćanje policiji i medijima ne tumači se samo po sebi kao dokaz određenog poremećaja ličnosti.

Značenje takvog ponašanja procenjuje se zajedno sa načinom izvršenja zločina, izborom žrtve, sadržajem poruke i ponašanjem počinioca pre i nakon dela.

Kod pojedinih počinilaca komunikacija može predstavljati potrebu za pažnjom, priznanjem ili osećajem kontrole nad istragom. Kod drugih se može raditi o pokušaju zastrašivanja, provociranja istražitelja ili stvaranja straha u široj javnosti.

Posebno kod serijskih počinilaca poruke ponekad postaju deo njihove potrebe da zločinu daju lično značenje ili izgrade identitet koji prevazilazi samo izvršeno delo.

Takav počinilac može želeti da policija i javnost znaju da iza više zločina stoji ista osoba, čak i dok istovremeno skriva svoje pravo ime.

Foto: Shutterstock

U pojedinim slučajevima poruka može imati i praktičniju funkciju – da zavara istragu, prebaci sumnju na drugu osobu ili stvori lažnu predstavu o motivu zločina. Zato istražitelji ne polaze od pretpostavke da je ono što je napisano nužno istinito.

Važan je i način na koji je poruka ostavljena. Tekst ispisan na mestu zločina nema nužno isto psihološko značenje kao pismo poslato redakciji nekoliko dana kasnije. Prvo može nastati tokom samog događaja, dok drugo podrazumeva dodatno vreme, odluku i često planiranje komunikacije.

Kada se ista vrsta komunikacije ponavlja kroz više zločina, ona može postati važan deo bihevioralne analize počinioca. Stručnjaci tada proučavaju rečnik, način obraćanja, izbor simbola, ponavljanje određenih izraza i odnos autora prema policiji i žrtvama.

Foto: Shutterstock

Ipak, sama poruka nije dovoljan osnov za zaključak kakva je osoba njen autor niti za postavljanje psihijatrijske dijagnoze. Ona je samo jedan deo mnogo šire slike koju istražitelji pokušavaju da sastave.

Upravo zato neke poruke ostavljene iza zločina postanu gotovo jednako velika misterija kao i identitet samog ubice, posebno kada njihov autor nikada ne bude pronađen.

BONUS VIDEO