(UZNEMIRUJUĆE) Jezive tajne koje spajaju Belivuka i američke psihopate: Detalji istrage šokirali su ceo svet

Njihova imena decenijama izazivaju jezu, a slučajevi koje su ostavili iza sebe i danas predstavljaju predmet analiza kriminalista širom sveta. Dok je jedan godinama vodio dvostruki život predstavljajući se kao uzoran porodični čovek, drugi je iza zatvorenih vrata skrivao najmračnije tajne, dok se trećima pred Specijalnim sudom u Beogradu sudi za najteža krivična dela.

Dok su istražitelji pokušavali da rasvetle njihove zločine, pojedine istrage trajale su decenijama i zauvek promenile način rada policijskih službi.

U nastavku donosimo priče o Denisu Raderu, poznatijem kao BTK, Davidu Parkeru Reju, čiji je slučaj i danas obavijen brojnim misterijama, kao i o grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, kojoj se pred Specijalnim sudom u Beogradu sudi za najteža krivična dela.

Belivukov klan - "Kuća strave" u predgrađu Beograda

Kada su početkom februara 2021. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije u velikoj akciji uhapsili Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i više članova njihove grupe, malo ko je mogao da pretpostavi razmere istrage koja će uslediti.

Prema navodima optužnice, pripadnici grupe svoje žrtve su, pod različitim izgovorima, namamljivali na unapred dogovorene lokacije, gde su ih, kako tvrdi Tužilaštvo, lišavali slobode, a potom usmrćivali na jezive načine, a u javnosti je odjeknula serija fotografija čuvene mesoreznice u kojoj su uništavali tela svojih žrtvi.

Tužilaštvo navodi da je grupa koristila kriptovanu aplikaciju Sky ECC za međusobnu komunikaciju, planiranje sastanaka i razmenu fotografija, koje su kasnije postale jedan od ključnih dokaza u postupku.

Foto: Informer

Istraga je, prema zvaničnim navodima, dovela istražitelje do kuće u Ritopeku, za koju Tužilaštvo tvrdi da je služila kao baza kriminalne grupe.

Foto: Informer

Tokom pretresa pronađeni su brojni tragovi koji su kasnije postali predmet veštačenja, dok je analizom DNK materijala, prema optužnici, identifikovan trag više osoba koje se vode kao žrtve grupe.

Foto: Informer

Posebnu pažnju javnosti izazvale su fotografije i prepiske sa aplikacije Sky ECC koje je Tužilaštvo izvodilo kao dokaz tokom suđenja.

Prema tvrdnjama tužilaštva, upravo su one omogućile istražiteljima da rekonstruišu način komunikacije članova grupe, kao i pojedine događaje koji su prethodili zločinima za koje ih terete.

Belivuk, Miljković i ostali optuženi negirali su krivicu i tokom postupka odbacili navode optužnice. Suđenje pred Specijalnim sudom u Beogradu i dalje traje, a konačna odluka o njihovoj krivici biće doneta tek nakon pravosnažnog okončanja postupka.

Foto: Foto: Peđa Milosavljević, Aleksandar Jovanović Cile, Miloš Rafailović

Denis Rader - Porodičan čovek i jedan od najtraženijih ubica u Americi

Kada je 2005. godine uhapšen Denis Rader, stanovnici gradića Park Siti u američkoj saveznoj državi Kanzas odbijali su da poveruju da je upravo njihov komšija čovek kojeg je policija decenijama bezuspešno tražila.

Foto: Youtube printscreeen

Bio je oženjen, otac dvoje dece, predsednik crkvenog odbora, izviđački vođa i zaposlen kao službenik zadužen za kontrolu komunalnih propisa. Za komšije je predstavljao primer uzornog građanina.

Međutim, iza tog naizgled mirnog života krila se jedna od najmračnijih priča u istoriji američkog kriminala.

Njegov prvi poznati zločin dogodio se 15. januara 1974. godine, kada je upao u kuću porodice Otero u Vičiti u Kanzasu. Na meti su bili Džozef Otero (38), njegova supruga Džuli, sin Džozef Džunior (15) i ćerka Džozefina (11).

Rader je prethodno danima posmatrao porodicu i smatrao ih "idealnom metom". Nakon ulaska u kuću savladao je ukućane, a potom ih jednog po jednog usmrtio. Masakr je šokirao javnost i pokrenuo jednu od najvećih istraga u istoriji Kanzasa.

Foto: Youtube printscreeen

Posle toga usledila su nova ubistva. U aprilu 1974. ubijena je Ketrin Brajt, dok je njen brat uspeo da preživi napad. Tri godine kasnije, u martu 1977, na meti se našla Širli Vijan, mlada majka troje dece. Rader je sačekao da njen suprug ode na posao, provalio u kuću i ubio je, dok su njena deca ostala zaključana u kupatilu.

Njegova poslednja potvrđena žrtva bila je Dolores Dejvis, koju je ubio 1991. godine nakon što ju je nedeljama pratio i proučavao njene svakodnevne navike. Njeno telo pronađeno je nekoliko dana kasnije na udaljenoj lokaciji, čime je okončan niz ubistava koji je trajao gotovo dve decenije.

Iako je između pojedinih zločina pravio višegodišnje pauze, policija je ubrzo shvatila da je reč o istom počiniocu. Sličan način odabira žrtava, planiranje napada i poruke koje je slao medijima ukazivali su na to da ubica želi pažnju javnosti gotovo jednako koliko i da izbegne hapšenje.

Opsednut sopstvenom "slavom", Rader je godinama slao pisma lokalnim novinama i policiji, preuzimajući odgovornost za ubistva i zahtevajući da dobije nadimak po kojem će ga javnost pamtiti. Tako je nastao naziv BTK ("Bind, Torture, Kill" - zaveži, muči i ubij), koji je sam smislio i kojim je želeo da izgradi sopstveni zloglasni identitet.

Foto: Youtube printscreeen

Tokom narednih godina birao je žrtve nasumično, dugo ih posmatrao, pratio njihove navike i planirao napade. Policija je kasnije utvrdila da je umeo mesecima da obilazi kuće budućih žrtava kako bi pronašao idealan trenutak za napad.

Posle više od deset godina ćutanja, Rader je početkom 2004. ponovo počeo da šalje pisma, fotografije i poruke lokalnim medijima, želeći da podseti javnost da je upravo on čuveni BTK. Opsednut pažnjom, napravio je grešku koja će ga koštati slobode.

Policiji je poslao disketu i prethodno ih pitao da li mogu da je prate. Istražitelji su javno odgovorili da je to nemoguće. Rader im je poverovao.

Međutim, forenzičkom analizom metapodataka utvrđeno je da je dokument na disketi napravljen na računaru registrovanom na crkvu u kojoj je bio predsednik odbora, a kao autor dokumenta bilo je navedeno ime Denis. Taj trag doveo je istražitelje direktno do njega.

DNK analiza kasnije je potvrdila da je upravo on BTK, nakon čega je uhapšen bez pružanja otpora.

Nakon hapšenja istražitelji su u njegovoj kući pronašli i fotografije koje su bacile novo svetlo na njegovu psihologiju.

Na njima je Denis Rader pozirao obučen u ženski donji veš, često sa ženskim maskama i perikama, dok je na pojedinim fotografijama sam sebe vezivao konopcima, rekonstruišući scene koje su, prema mišljenju istražitelja, predstavljale njegove fantazije.

Ti materijali kasnije su postali deo dokaza koji su pomogli stručnjacima da bolje razumeju njegov profil i način razmišljanja.

Na sudu je hladnokrvno priznao svih deset ubistava, detaljno opisujući svaki zločin bez pokazivanja kajanja. Zbog toga je osuđen na 10 uzastopnih doživotnih kazni zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta.

I danas se smatra jednim od najpoznatijih primera dvostrukog života u istoriji kriminala, čovekom koji je decenijama uspevao da sakrije najmračniju tajnu iza slike uzornog komšije i porodičnog čoveka.

Foto: Reuters

Dejvid Parker Rej - Prikolica iz koje je počela jedna od najmračnijih istraga

Sve je počelo u noći 19. marta 1999. godine, kada je 22-godišnja Sintija Vijgil uspela da pobegne iz prikolice u kojoj je nekoliko dana bila zatočena.

Iskoristila je trenutak kada je Dejvid Parker Rej nakratko napustio prostoriju, uspela da se oslobodi okova i istrči napolje gotovo naga, noseći samo ogrlicu sa katancem oko vrata.

Prestravljena i dezorijentisana, trčala je nekoliko stotina metara do najbliže kuće, gde je očajnički počela da lupa na vrata i moli za pomoć.

Foto: Youtube printscreeen

Vlasnica kuće odmah je pozvala policiju, a kada su policajci stigli, zatekli su mladu ženu u stanju potpunog šoka. Na njenom telu bile su vidljive brojne povrede, dok su joj oko vrata i dalje bili pričvršćeni metalni okovi. U prvom razgovoru jedva je uspevala da govori, ali je istražiteljima uspela da kaže ime čoveka koji ju je držao zatočenu i da ih uputi ka njegovoj prikolici.

Policija je pretresla njegovo imanje i ostala zatečena onim što je pronašla.

Na posedu se nalazila zvučno izolovana prikolica koju su istražitelji ubrzo nazvali "Toy Box", odnosno "Kutija za igračke".

Jedan od najšokantnijih trenutaka istrage usledio je kada su istražitelji preslušali audio-kasete pronađene u prikolici. Na njima se čuo glas Davida Parkera Raya koji se obraća otetim ženama, objašnjavajući im da su izgubile kontrolu nad sopstvenom sudbinom i da će narednih dana morati da slušaju njegova pravila.

Foto: Youtube printscreeen

Tužilaštvo je tvrdilo da je te snimke puštao žrtvama odmah nakon što bi se probudile, kako bi ih dodatno zastrašio i psihološki slomio. Kasete su kasnije postale jedan od ključnih dokaza tokom sudskog postupka protiv njega.

Tokom istrage policija je razgovarala sa desetinama žena koje su tvrdile da su imale kontakt sa Davidom Parkerom Rayom ili njegovim saradnicima.

Pojedine su ispričale da se ne sećaju gotovo ničega nakon večernjeg izlaska u barove, već da su se budile satima ili čak danima kasnije na udaljenim mestima, bez jasnog sećanja na ono što im se dogodilo. Istražitelji su posumnjali da su žrtve bile drogirane kako bi izgubile svest i pamćenje, što je u velikoj meri otežalo prikupljanje dokaza i rekonstrukciju događaja. Upravo zbog toga mnoge sumnje nikada nisu mogle da budu potvrđene na sudu, iako je istraga trajala godinama.

Foto: Youtube printscreeen

Tokom pretresa pronađene su stotine video-kaseta, fotografija i drugih dokaza koji su ukazivali na veliki broj žrtava. Uprkos tome, istražitelji nikada nisu uspeli da utvrde koliko je žena prošlo kroz njegovu prikolicu, niti da li je neko od njih izgubio život.

Zbog toga je slučaj godinama bio predmet brojnih spekulacija. Pojedini istražitelji verovali su da bi broj žrtava mogao biti znatno veći od onoga što je dokazano, ali nijedna optužba za ubistvo nikada nije potvrđena na sudu.

Foto: Youtube printscreeen

Posebnu pažnju izazvala je uloga njegove ćerke Džesi Rej, kao i tadašnje partnerke Sindi Hendi, koje su prema presudama pomagale u izvršenju pojedinih krivičnih dela. Obe su kasnije procesuirane zbog učešća u otmicama i zlostavljanju.

David Parker Ray je na kraju priznao deo optužbi kako bi izbegao dugotrajan sudski postupak. Osuđen je na ukupno 224 godine zatvora zbog otmica i seksualnog zlostavljanja.

Međutim, kaznu gotovo da nije ni počeo da služi. Samo godinu dana nakon izricanja presude, 2002. godine, preminuo je od srčanog udara dok je bio prebačen u zatvorsku ustanovu.

Foto: Reuters

Iako su delovali u različitim državama, u različitim periodima i sa različitim motivima, zajedničko im je da su iza sebe ostavili slučajeve koji su duboko potresli javnost i postali predmet opsežnih kriminalističkih istraga.

Dok su Dennis Rader i David Parker Ray završili iza rešetaka, postupak protiv Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i ostalih optuženih i dalje traje pred Specijalnim sudom u Beogradu, gde će konačnu reč dati pravosuđe.

Njihova imena, međutim, već su ostala upisana među najzloglasnije slučajeve savremene kriminalistike, kao podsetnik na to koliko istrage ovakvih zločina mogu biti složene i dugotrajne.

BONUS VIDEO