Njihova imena decenijama izazivaju jezu, a slučajevi koje su ostavili iza sebe i danas predstavljaju predmet analiza kriminalista širom sveta. Dok je jedan godinama vodio dvostruki život predstavljajući se kao uzoran porodični čovek, drugi je iza zatvorenih vrata skrivao najmračnije tajne, dok se trećima pred Specijalnim sudom u Beogradu sudi za najteža krivična dela.
Dok su istražitelji pokušavali da rasvetle njihove zločine, pojedine istrage trajale su decenijama i zauvek promenile način rada policijskih službi.
U nastavku donosimo priče o Denisu Raderu, poznatijem kao BTK, Davidu Parkeru Reju, čiji je slučaj i danas obavijen brojnim misterijama, kao i o grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, kojoj se pred Specijalnim sudom u Beogradu sudi za najteža krivična dela.
Belivukov klan - "Kuća strave" u predgrađu Beograda
Kada su početkom februara 2021. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije u velikoj akciji uhapsili Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i više članova njihove grupe, malo ko je mogao da pretpostavi razmere istrage koja će uslediti.
Prema navodima optužnice, pripadnici grupe svoje žrtve su, pod različitim izgovorima, namamljivali na unapred dogovorene lokacije, gde su ih, kako tvrdi Tužilaštvo, lišavali slobode, a potom usmrćivali na jezive načine, a u javnosti je odjeknula serija fotografija čuvene mesoreznice u kojoj su uništavali tela svojih žrtvi.
Tužilaštvo navodi da je grupa koristila kriptovanu aplikaciju Sky ECC za međusobnu komunikaciju, planiranje sastanaka i razmenu fotografija, koje su kasnije postale jedan od ključnih dokaza u postupku.
Foto: Informer
Slika ubistva
Istraga je, prema zvaničnim navodima, dovela istražitelje do kuće u Ritopeku, za koju Tužilaštvo tvrdi da je služila kao baza kriminalne grupe.
Foto: Informer
Kuća strave u Ritopeku
Tokom pretresa pronađeni su brojni tragovi koji su kasnije postali predmet veštačenja, dok je analizom DNK materijala, prema optužnici, identifikovan trag više osoba koje se vode kao žrtve grupe.
Foto: Informer
Snimak sa nadzorne kamere - dovođenje žrtve u Ritopek
Posebnu pažnju javnosti izazvale su fotografije i prepiske sa aplikacije Sky ECC koje je Tužilaštvo izvodilo kao dokaz tokom suđenja.
Prema tvrdnjama tužilaštva, upravo su one omogućile istražiteljima da rekonstruišu način komunikacije članova grupe, kao i pojedine događaje koji su prethodili zločinima za koje ih terete.
Belivuk, Miljković i ostali optuženi negirali su krivicu i tokom postupka odbacili navode optužnice. Suđenje pred Specijalnim sudom u Beogradu i dalje traje, a konačna odluka o njihovoj krivici biće doneta tek nakon pravosnažnog okončanja postupka.
Denis Rader - Porodičan čovek i jedan od najtraženijih ubica u Americi
Kada je 2005. godine uhapšen Denis Rader, stanovnici gradića Park Siti u američkoj saveznoj državi Kanzas odbijali su da poveruju da je upravo njihov komšija čovek kojeg je policija decenijama bezuspešno tražila.
Foto: Youtube printscreeen
Denis Rader
Bio je oženjen, otac dvoje dece, predsednik crkvenog odbora, izviđački vođa i zaposlen kao službenik zadužen za kontrolu komunalnih propisa. Za komšije je predstavljao primer uzornog građanina.
Međutim, iza tog naizgled mirnog života krila se jedna od najmračnijih priča u istoriji američkog kriminala.
Njegov prvi poznati zločin dogodio se 15. januara 1974. godine, kada je upao u kuću porodice Otero u Vičiti u Kanzasu. Na meti su bili Džozef Otero (38), njegova supruga Džuli, sin Džozef Džunior (15) i ćerka Džozefina (11).
Rader je prethodno danima posmatrao porodicu i smatrao ih "idealnom metom". Nakon ulaska u kuću savladao je ukućane, a potom ih jednog po jednog usmrtio. Masakr je šokirao javnost i pokrenuo jednu od najvećih istraga u istoriji Kanzasa.
Foto: Youtube printscreeen
Porodica Otero
Posle toga usledila su nova ubistva. U aprilu 1974. ubijena je Ketrin Brajt, dok je njen brat uspeo da preživi napad. Tri godine kasnije, u martu 1977, na meti se našla Širli Vijan, mlada majka troje dece. Rader je sačekao da njen suprug ode na posao, provalio u kuću i ubio je, dok su njena deca ostala zaključana u kupatilu.
Njegova poslednja potvrđena žrtva bila je Dolores Dejvis, koju je ubio 1991. godine nakon što ju je nedeljama pratio i proučavao njene svakodnevne navike. Njeno telo pronađeno je nekoliko dana kasnije na udaljenoj lokaciji, čime je okončan niz ubistava koji je trajao gotovo dve decenije.
Iako je između pojedinih zločina pravio višegodišnje pauze, policija je ubrzo shvatila da je reč o istom počiniocu. Sličan način odabira žrtava, planiranje napada i poruke koje je slao medijima ukazivali su na to da ubica želi pažnju javnosti gotovo jednako koliko i da izbegne hapšenje.
Opsednut sopstvenom "slavom", Rader je godinama slao pisma lokalnim novinama i policiji, preuzimajući odgovornost za ubistva i zahtevajući da dobije nadimak po kojem će ga javnost pamtiti. Tako je nastao naziv BTK ("Bind, Torture, Kill" - zaveži, muči i ubij), koji je sam smislio i kojim je želeo da izgradi sopstveni zloglasni identitet.
Foto: Youtube printscreeen
"Oprema za ubijanje"
Tokom narednih godina birao je žrtve nasumično, dugo ih posmatrao, pratio njihove navike i planirao napade. Policija je kasnije utvrdila da je umeo mesecima da obilazi kuće budućih žrtava kako bi pronašao idealan trenutak za napad.
Posle više od deset godina ćutanja, Rader je početkom 2004. ponovo počeo da šalje pisma, fotografije i poruke lokalnim medijima, želeći da podseti javnost da je upravo on čuveni BTK. Opsednut pažnjom, napravio je grešku koja će ga koštati slobode.
Policiji je poslao disketu i prethodno ih pitao da li mogu da je prate. Istražitelji su javno odgovorili da je to nemoguće. Rader im je poverovao.
Međutim, forenzičkom analizom metapodataka utvrđeno je da je dokument na disketi napravljen na računaru registrovanom na crkvu u kojoj je bio predsednik odbora, a kao autor dokumenta bilo je navedeno ime Denis. Taj trag doveo je istražitelje direktno do njega.
DNK analiza kasnije je potvrdila da je upravo on BTK, nakon čega je uhapšen bez pružanja otpora.
Nakon hapšenja istražitelji su u njegovoj kući pronašli i fotografije koje su bacile novo svetlo na njegovu psihologiju.
Na njima je Denis Rader pozirao obučen u ženski donji veš, često sa ženskim maskama i perikama, dok je na pojedinim fotografijama sam sebe vezivao konopcima, rekonstruišući scene koje su, prema mišljenju istražitelja, predstavljale njegove fantazije.
Ti materijali kasnije su postali deo dokaza koji su pomogli stručnjacima da bolje razumeju njegov profil i način razmišljanja.
Na sudu je hladnokrvno priznao svih deset ubistava, detaljno opisujući svaki zločin bez pokazivanja kajanja. Zbog toga je osuđen na 10 uzastopnih doživotnih kazni zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta.
I danas se smatra jednim od najpoznatijih primera dvostrukog života u istoriji kriminala, čovekom koji je decenijama uspevao da sakrije najmračniju tajnu iza slike uzornog komšije i porodičnog čoveka.
Foto: Reuters
"Oprema za ubijanje"
Dejvid Parker Rej - Prikolica iz koje je počela jedna od najmračnijih istraga
Sve je počelo u noći 19. marta 1999. godine, kada je 22-godišnja Sintija Vijgil uspela da pobegne iz prikolice u kojoj je nekoliko dana bila zatočena.
Iskoristila je trenutak kada je Dejvid Parker Rej nakratko napustio prostoriju, uspela da se oslobodi okova i istrči napolje gotovo naga, noseći samo ogrlicu sa katancem oko vrata.
Prestravljena i dezorijentisana, trčala je nekoliko stotina metara do najbliže kuće, gde je očajnički počela da lupa na vrata i moli za pomoć.
Foto: Youtube printscreeen
Sintija V.
Vlasnica kuće odmah je pozvala policiju, a kada su policajci stigli, zatekli su mladu ženu u stanju potpunog šoka. Na njenom telu bile su vidljive brojne povrede, dok su joj oko vrata i dalje bili pričvršćeni metalni okovi. U prvom razgovoru jedva je uspevala da govori, ali je istražiteljima uspela da kaže ime čoveka koji ju je držao zatočenu i da ih uputi ka njegovoj prikolici.
Policija je pretresla njegovo imanje i ostala zatečena onim što je pronašla.
Na posedu se nalazila zvučno izolovana prikolica koju su istražitelji ubrzo nazvali "Toy Box", odnosno "Kutija za igračke".
Jedan od najšokantnijih trenutaka istrage usledio je kada su istražitelji preslušali audio-kasete pronađene u prikolici. Na njima se čuo glas Davida Parkera Raya koji se obraća otetim ženama, objašnjavajući im da su izgubile kontrolu nad sopstvenom sudbinom i da će narednih dana morati da slušaju njegova pravila.
Foto: Youtube printscreeen
Dejvid Parker u prikolici
Tužilaštvo je tvrdilo da je te snimke puštao žrtvama odmah nakon što bi se probudile, kako bi ih dodatno zastrašio i psihološki slomio. Kasete su kasnije postale jedan od ključnih dokaza tokom sudskog postupka protiv njega.
Tokom istrage policija je razgovarala sa desetinama žena koje su tvrdile da su imale kontakt sa Davidom Parkerom Rayom ili njegovim saradnicima.
Pojedine su ispričale da se ne sećaju gotovo ničega nakon večernjeg izlaska u barove, već da su se budile satima ili čak danima kasnije na udaljenim mestima, bez jasnog sećanja na ono što im se dogodilo. Istražitelji su posumnjali da su žrtve bile drogirane kako bi izgubile svest i pamćenje, što je u velikoj meri otežalo prikupljanje dokaza i rekonstrukciju događaja. Upravo zbog toga mnoge sumnje nikada nisu mogle da budu potvrđene na sudu, iako je istraga trajala godinama.
Foto: Youtube printscreeen
Stolica za mučenje
Tokom pretresa pronađene su stotine video-kaseta, fotografija i drugih dokaza koji su ukazivali na veliki broj žrtava. Uprkos tome, istražitelji nikada nisu uspeli da utvrde koliko je žena prošlo kroz njegovu prikolicu, niti da li je neko od njih izgubio život.
Zbog toga je slučaj godinama bio predmet brojnih spekulacija. Pojedini istražitelji verovali su da bi broj žrtava mogao biti znatno veći od onoga što je dokazano, ali nijedna optužba za ubistvo nikada nije potvrđena na sudu.
Foto: Youtube printscreeen
Hirurška oprema i knjige
Posebnu pažnju izazvala je uloga njegove ćerke Džesi Rej, kao i tadašnje partnerke Sindi Hendi, koje su prema presudama pomagale u izvršenju pojedinih krivičnih dela. Obe su kasnije procesuirane zbog učešća u otmicama i zlostavljanju.
David Parker Ray je na kraju priznao deo optužbi kako bi izbegao dugotrajan sudski postupak. Osuđen je na ukupno 224 godine zatvora zbog otmica i seksualnog zlostavljanja.
Međutim, kaznu gotovo da nije ni počeo da služi. Samo godinu dana nakon izricanja presude, 2002. godine, preminuo je od srčanog udara dok je bio prebačen u zatvorsku ustanovu.
Foto: Reuters
Dejvid Parker Rej
Iako su delovali u različitim državama, u različitim periodima i sa različitim motivima, zajedničko im je da su iza sebe ostavili slučajeve koji su duboko potresli javnost i postali predmet opsežnih kriminalističkih istraga.
Dok su Dennis Rader i David Parker Ray završili iza rešetaka, postupak protiv Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i ostalih optuženih i dalje traje pred Specijalnim sudom u Beogradu, gde će konačnu reč dati pravosuđe.
Njihova imena, međutim, već su ostala upisana među najzloglasnije slučajeve savremene kriminalistike, kao podsetnik na to koliko istrage ovakvih zločina mogu biti složene i dugotrajne.
Dom bi za svako dete trebalo da predstavlja mesto sigurnosti, zaštite i bezbrižnog odrastanja. Ipak, istorija kriminalistike beleži slučajeve u kojima je upravo porodično okruženje postalo poprište najstrašnijih zločina. Smrt Katarine Janković u Srbiji, Gabriela Fernandeza u Sjedinjenim Američkim Državama i Artura Labinjo-Hjuza u Velikoj Britaniji zauvek su promenile živote njihovih porodica, ali i otvorile pitanja odgovornosti roditelja, partnera i institucija koje su mogle da spreče tragediju.
Od zazidanih zidova i kartonskih kutija do kanalizacionih cevi i betonskih buradi, istorija kriminalistike beleži slučajeve u kojima su počinioci verovali da su pronašli savršeno mesto da sakriju telo svoje žrtve.
Kada monstrumi u naletu bolesne ljubomore, posesivnosti ili želje za kontrolom zverski likvidiraju osobu koju su navodno voleli, prva karta na koju igraju u sudnici jeste neuračunljivost. Međutim, forenzička psihijatrija poseduje filtere koje nijedan glumac pred sudijama ne može da prevari.
U teoriji kriminalistike, prvih 48 sati nakon zločina nazivaju se "zlatnim prozorom", periodom u kojem forenzički tragovi govore najglasnije, a biološki materijal sa mesta zločina nepogrešivo ispisuje ime ubice.
Milorad Vukićević, otac zverski ubijenog Lazara Vukićevića, šokirao je sve prisutne kada je direktno u sudnici prepoznao optuženog Nedeljka Todorovića i tvrdio da im je bio prvi komšija koji je mesecima uhodio njihovu kuću i namestio mu sina.
Na današnji dan, pre tačno šest godina, 14. oktobra 2020, klan Veljka Belivuka sproveo je svoj najkrvaviji i najsuroviji plan — u svega nekoliko sati izvedene su četiri koordinisane likvidacije na dve teritorije. Dok su u Crnoj Gori brutalno ubijeni Damir Hodžić i Adis Spahić, a Mile Radulović zvani Kapetan otet pa kasnije zverski likvidiran, u Srbiji je u isto vreme, u ozloglašenoj kući strave u Ritopeku, do smrti mučen i ubijen Lazar Vukićević.
Dom bi za svako dete trebalo da predstavlja mesto sigurnosti, zaštite i bezbrižnog odrastanja. Ipak, istorija kriminalistike beleži slučajeve u kojima je upravo porodično okruženje postalo poprište najstrašnijih zločina. Smrt Katarine Janković u Srbiji, Gabriela Fernandeza u Sjedinjenim Američkim Državama i Artura Labinjo-Hjuza u Velikoj Britaniji zauvek su promenile živote njihovih porodica, ali i otvorile pitanja odgovornosti roditelja, partnera i institucija koje su mogle da spreče tragediju.
Ginter Felinger, NATO lobista i osvedočeni antisrbin, zagovornik nezavisnog Kosova, po svoj prilici najzadovoljniji je ishodom vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji na kojima je pobedila blokaderska lista.
Direktor novosadske Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" dr Radivoje P. Stojković, doveden je na saslušanje u Osnovno javno tužilaštvo u Bačkoj Palanci u pratnji policije i sa lisicama na rukama.
Ima nekih kristalnih noći kada se tišina nad ovom zemljom prolije teška kao olovo, kada se svaki kucaj sata čini kao udarac čekića po već napuklim srcima.
Predsednica Skupštine Srbije i v.d. predsednika Republike Ana Brnabić rekla je danas da su događaji nakon vanrednih parlamentarnih izbora pokazali da više neće postojati bilo kakva sloboda medija, kao i da je zahvalna evropskim i svetskim zvaničnicima na tome što su reagovali na upad građana u zgradu TV Informer.
Crveni tim odneo je ubedljivu pobedu rezultatom 8:2 u večerašnjem izdanju najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija, koji se emituje na Informer televiziji!
Dragutin Pajić (62) iz Loznice rođen je kao medicinski fenomen, jer mu se srce, umesto na levoj, nalazi na desnoj strani. I dok su mu lekari kao detetu davali male šanse da preživi, on danas, šest decenija kasnije, živi punim plućima!
Fosil star gotovo 700.000 godina otkrio je kako je izgledalo područje na kojem su nekada živeli prvi ljudi. Analizom slonovog zuba naučnici su rekonstruisali drevni ekosistem, koji su činile guste šume, reke i močvarna područja.
Amerikanka Krista Pajk (50), koja je 30. septembra preživela pokušaj pogubljenja smrtonosnom injekcijom u američkoj saveznoj državi Tenesi, prvi put je javno govorila o onome što je preživela.
Komandant američkih snaga na Bliskom istoku, admiral Bred Kuper, predstavio je predsedniku SAD Donaldu Trampu vojne opcije za nove napade na Iran, dok Vašington razmatra pokretanje velike operacije posle kongresnih izbora 3. novembra.
Ukrajinski dronovi napali su u petak, 30. oktobra, rafineriju nafte u Novokujbiševsku, u ruskoj Samarskoj oblasti, nakon čega je u postrojenju izbio veliki požar.
U Rimu, Firenci, Milanu, Napulju, Torinu, Đenovi, Palermu i drugim italijanskim gradovima danas su organizovani protesti zbog visokih troškova života i finansiranja industrije naoružanja iz sredstava namenjenih za obrazovanje i zdravstvo, u okviru nacionalnog štrajka koji su sazvali italijanski sindikati.
Gitara koju je muzičar Džordž Majkl svirao u spotu za pesmu "Faith" iz 1987. godine prodata je za 215.000 evra na aukciji u Velikoj Britaniji, uprkos sporu između članova porodice njegove nekadašnje lične asistentkinje Šivon Bejli i njenog supruga, koji je predmete ponudio na prodaju.
Prilikom pakovanja za putovanje, većina razmišlja o garderobi i kozmetici, ali često zaboravlja jednu sitnicu koja može biti veoma korisna, toalet papir.
Pevačica Vesna Zmijanac meta je hajke na društvenim mrežama, budući da u Sarajevu traže da joj se zabrani koncert u Zetri, a pokrenut je i poziv na bojkot, jer je pevala pesmu "Đenerale", koju Srbi posvećuju heroju Ratku Mladiću.
Pevačica Nataša Bekvalac svojevremeno je žestoko odbrusila voditelju emisije tokom televizijskog gostovanja, a njena brutalna replika i danas se prepričava.
Starleta Maja Marinković brutalno je isprozivala svoju rivalku Slađu Poršelinu i to na njen rođendan, a njena objava na Instagramu izazvala je veliku pažnju.
Srpska voditeljka Snežana Dakić i biznismen Vladimir Mikić stali su na ludi kamen 2005. godine, a kruna njihove ljubavi bila je ćerka Laura - nakon razvoda su svi brujali o alimentaciji u iznosu od 350.000 dinara.
Voditeljka Jovana Jeremić objavila je fotografiju u vrelom crnom trikou sa rukavicama, a providni delovi i duboki rezovi na njemu napravili su pravu pometnju na mrežama.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari