Stotine povreda koje su ispričale najmonstruozniju priču: Obdukcije razotkrile horor koji su bezdušni roditelji pokušali da sakriju (FOTO)

Dom bi za svako dete trebalo da predstavlja mesto sigurnosti, zaštite i bezbrižnog odrastanja. Ipak, istorija kriminalistike beleži slučajeve u kojima je upravo porodično okruženje postalo poprište najstrašnijih zločina. Smrt Katarine Janković u Srbiji, Gabriela Fernandeza u Sjedinjenim Američkim Državama i Artura Labinjo-Hjuza u Velikoj Britaniji zauvek su promenile živote njihovih porodica, ali i otvorile pitanja odgovornosti roditelja, partnera i institucija koje su mogle da spreče tragediju.

Iako su se dogodili u različitim državama i u različitim okolnostima, ove slučajeve povezuje jedna zastrašujuća činjenica – deca nisu stradala od nepoznatih napadača, već od ljudi koji su bili deo njihovog najbližeg okruženja ili su imali obavezu da ih čuvaju.

Upravo zbog toga ova ubistva i danas važe za neka od najpotresnijih u savremenoj kriminalistici, dok se o propustima odraslih i institucija i dalje govori godinama nakon izricanja presuda.

Katarina Janković: Tragedija koja je potresla Srbiju

Jedan od najmonstruoznijih zločina nad detetom u Srbiji dogodio se u julu 2005. godine. Katarina Janković (3), poznata kao Kaja, zadobila je teške telesne povrede nakon brutalnog fizičkog i seksualnog zlostavljanja.

Foto: Privatna arhiva

Prema pravosnažnoj presudi, devojčicu je u Zvezdarskoj šumi zlostavljao partner njene majke Mališa Jevtović, dok je njena majka Ana Filipović bila prisutna i nije učinila ništa da zaštiti svoje dete.

Foto: Privatna arhiva

Nakon zločina, devojčica je vraćena kući, a narednog dana odvedena u bolnicu, gde su odrasli tvrdili da je pala sa kreveta. Lekari su odmah posumnjali da povrede ne odgovaraju toj verziji događaja i obavestili policiju.

Obdukcijom je utvrđeno da je Katarina imala veliki broj teških povreda po celom telu, nastalih usled snažnog fizičkog nasilja, kao i povrede koje su ukazivale na seksualno zlostavljanje. Lekari su zaključili da je dete pre smrti pretrpelo izuzetno težak oblik nasilja.

Foto: youtube printscreen/Tanjug

Posle višegodišnjeg sudskog postupka, Mališa Jevtović pravosnažno je osuđen na 40 godina zatvora, dok je Ana Filipović osuđena na 37 godina zatvora zbog saučesništva i nepružanja zaštite detetu.

Foto: informer.rs

Gabrijel Fernandez: Dečak čija je smrt razotkrila propuste sistema

Slučaj Gabriela Fernandeza (8) jedan je od najpotresnijih primera zlostavljanja deteta u novijoj istoriji Sjedinjenih Američkih Država.

Foto: youtube printscreen

Prema dokazima izvedenim na sudu, Gabrijel je mesecima bio izložen kontinuiranom fizičkom i psihičkom nasilju koje su nad njim sprovodili njegova majka Perl Fernandez i njen partner Isauro Agire.

Foto: youtube printscreen

Obdukcija je pokazala razmere nasilja koje je trpeo. Neposredni uzrok smrti bila je katastrofalna povreda glave izazvana snažnim udarcima tupim predmetom, usled koje je došlo do teškog preloma lobanje i obilnog unutrašnjeg krvarenja. Po prijemu u bolnicu lekari su utvrdili da je pretrpeo nepovratno oštećenje mozga.

Forenzičari su dokumentovali i brojne druge povrede koje su ukazivale na dugotrajno zlostavljanje. Gabriel je imao više preloma rebara u različitim fazama zarastanja, što je pokazivalo da je mesecima bio izložen ponavljanim batinama, kao i težak prelom vilice.

Rendgenski snimci otkrili su više kuglica iz vazdušne puške koje su bile zabijene duboko u tkivu njegovog tela, uključujući predeo pluća i prepona.

Foto: youtube printscreen

Na njegovom telu pronađene su brojne modrice, posekotine i tragovi vezivanja, kao i opekotine na pojedinim delovima kože. Veštačenjem je utvrđeno i da je bio ozbiljno neuhranjen, što je potvrđivalo dugotrajno uskraćivanje hrane.

Foto: youtube printscreen

Tokom suđenja izvedeni su i dokazi i svedočenja prema kojima je dečak bio primoravan da konzumira mačji pesak, izmet i povraćeni sadržaj, što je predstavljalo dodatni oblik teškog zlostavljanja.

Uprkos tome što su nastavnici, medicinski radnici i socijalne službe u više navrata prijavljivali sumnju da je dečak žrtva zlostavljanja, nije na vreme izmešten iz porodice.

Gabriel je preminuo u maju 2013. godine od posledica višestrukih teških telesnih povreda. Obdukcija je pokazala da je imao brojne povrede nastale različitim oblicima zlostavljanja.

Isauro Agire osuđen je na smrtnu kaznu, dok je Perl Fernandez osuđena na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta.

Foto: youtube printscreen

Artur Labinjo-Hjuz: Dečak koji je danima molio za hranu

Smrt Artura Labinjo-Hjuza (6) potresla je Veliku Britaniju 2020. godine i otvorila ozbiljna pitanja o radu institucija koje su pratile njegovu porodicu.

Foto: Youtube prtscreen

Sud je utvrdio da je Artur mesecima bio izložen fizičkom i psihičkom zlostavljanju od strane oca Tomasa Hjuza i njegove partnerke Eme Tustin.

Foto: Youtube prtscreen

Dečaku su uskraćivani hrana i voda, bio je primoravan da satima stoji sam u hodniku, izolovan od ostatka porodice i svakodnevno izložen ponižavanju i zastrašivanju.

Video-snimci prikazani tokom suđenja zabeležili su potresne trenutke u kojima iscrpljeni dečak moli za nešto da pojede i popije.

Foto: Youtube prtscreen

Obdukcija je pokazala razmere zlostavljanja koje je trpeo. Na njegovom telu pronađeno je više od 130 modrica, ogrebotina i posekotina, raspoređenih na 93 različita mesta, što je ukazivalo na dugotrajno i kontinuirano nasilje.

Veštaci su utvrdili da je neposredni uzrok smrti bila katastrofalna povreda glave, nastala usled snažnog udarca ili višestrukog udaranja glavom o tvrdu površinu.

Sudski postupak otkrio je i druge jezive detalje. Artur je bio izgladnjivan i namerno uskraćivan za vodu, zbog čega je bio ozbiljno neuhranjen i dehidriran, toliko iscrpljen da je u poslednjim danima života jedva mogao da stoji.

Foto: Youtube prtscreen

Veštaci su takođe utvrdili da je neposredno pre smrti bio primoran da unese ogromnu količinu soli, što je izazvalo teško trovanje natrijumom i dodatno pogoršalo njegovo već kritično zdravstveno stanje.

Ema Tustin osuđena je na doživotni zatvor, uz minimalni rok od 29 godina pre mogućnosti razmatranja uslovnog otpusta. Tomas Hjuz osuđen je na 21 godinu zatvora zbog ubistva iz nehata i okrutnosti prema detetu.

Foto: Youtube prtscreen

Za počinioce su usledile najstrože kazne predviđene zakonima država u kojima su zločini počinjeni, od 40 godina zatvora, preko doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta, pa do smrtne kazne.

Iako su presude donele određenu satisfakciju porodicama žrtava, nijedna nije mogla da ublaži tragediju niti da vrati izgubljene dečje živote.

BONUS VIDEO