AŽDAJA U BEOGRADSKOM JEZERU! Oči u oči sa somom od dva metra, štukom dužine metar i po... ŠTA SVE KRIJE DNO ADE CIGANLIJE

Instruktor ronjenja Milan Đuričić otkrio je za Informer sa kim i čime se sve susretao na dnu beogradskog jezera na Adi Ciganliji ali i sve druge čari vodenih dubina

Na samom početku razgovora ronilac Milan Đuričić ističe da je ronjenje stil života. 

- Kad jednom čovek proba, navuče se na to kao na drogu. Ne mogu da zamislim život bez ronjenja. Kako krene lepo vreme, od februara smo u vodi, uglavnom vikendom, ali dešava se da zaronimo i radnim danom u toku nedelje - objašnjava Milan. 

Foto: J.R./Privatna arhiva

O ronjenu bi kako kaže mogao da priča u nedogled, ali kako je objasnio, osećaj pod vodom je svaki put jedinstven.

- Mir i opuštenost pod vodom je za mene najbolji deo ronjenja. Sam podvodni svet i kretanje pod vodom... Kad se spustim dole to je mir, tišina, beztežinsko stanje... Inače, astronauti treniraju ronjenjem jer je najpribližnije beztežinskom stanju sa kojim se kasnije susreću. To stanje je ono što ljude privlači. S druge strane, kad zaroniš vidiš nešto novo, neki drugi svet. Ribe, ostaci nekog broda, zavisi koga šta privlači. Ali, u svakom slučaju vidiš nešto što ti nije bilo dostupno - priča sa osmehom na licu Milan.

Foto: J.R./Privatna arhiva

Kako je naveo ne zna koliko puta je zaronio u jezero na Adi, ali je za nas otkrio kako izgleda dno "beogradskog mora".

- Ima svašta! Ada ima izuzetno bogat vodeni životinjski svet. Od riba ima somova, šarana, štuka, amora... Naletali smo na sve, čak i na krupne smuđeve. Zanimljiv je teren, tu je jedan naš kolega napravio poligon za pećinsko ronjenje. Ima ostataka panjeva, podvodne dine, brdašca... obično se ribe skupljaju u tim delovima, tako da ima svašta. U svakom slučaju nešto što se sa površine ne može videti - objašnjava Milan. 

Od tih velikih riba kako je istakao videli su u dve do tri prave "aždaje".

- Najveći šaran sa kojim smo se susreli ima možda 1,2 metra, ne znam koliko je mogao da bude težak. Videli smo štuku, ona je bila baš ogromna, imala je oko metar i po. Telo joj je bilo kao deblo. U prvom trenutku sam pomislio da je grana. Tek kada sam prišao video sam da je bio pravilan oblik, bila je ravna. Čudno je da je ona, čini se, bila vrlo svesna svoje veličine i nije se plašila. Tek kada smo prišli, kada smo se svi skupili i kada sam počeo da pokazujem drugim roniocima ona se ležarno digla sa dna i otišla svojim putem. Videli smo i soma koji je pre par godina bio atrakcija u medijima. On je stvarno ogroman ima sigurno oko dva metra - kaže Milan dok rukama pokušava da opiše čudo od ribe. 

Susret sa tolikom ribom opisao je kao da je bilo na filmu. 

- Ronili smo u paru. On je bio sa strane i kao da smo došli na raskrsnicu. Bukvalno je zastao, propustio jedan par. Potom je između naša dva para lagano otpilivao, otišao svojim putem. Sve te velike ribe su svesne svoje veličine. Nema, da tako kažem, grabljivica, oni su predatori i ne diraju ljude, ali ni ronioce. Retki su slučajevi i da ajkula napadne ronioca, gledaju na nas kao na sastavni deo njihovog sveta. Pogotovo slatkovodne ribe, koje nisu agresivne. Bar nikad nisam čuo da su napale čoveka. Ima neke priče da som napada, ali nikad to nisam doživeo - ističe Milan. 

Foto: J.R./Privatna arhiva

Objašnjavajući sam teren dna na Adi kaže da kada se uđe u vodu prvih 10 do 15 metara je šljunak. 

- Tu je na nekih metar i po - dva dubine, zatim je pojas u kom je trava. Nju kada krene letnja sezona rukovodstvo Ade sa mašinama koje imaju seku da ne bi smetala kupačima. Inače ona zimi naraste nekoliko metra i izađe na površinu. Posle te trave ide padina i otprilike sa tih dva do tri metara dubine pada na šest - sedam metara i potom polako, postepeno dno Ade pada na nekih 11 metara. Mislim da je to najdublja tačka jezera - kaže ronilac.

Prema njegovim rečima, ronilac može da bude svako ko za to ima volju i da ga to interesuje. 

- Ne treba da ima strah, jer ronjenje nije opasno kada se pridržavaš pravila obuke. Poželjno je da se pre početka obuke uradi lekarski pregled da čovek bude potpuno zdrav, a potom se prisustvuje časovima. Imamo teorijski i prakični deo kursa. Teorijski deo, zainteresovani mogu da prate predavanja onlajn. Praktični deo radimo na bazenu, reč je o pet do šest časova koji traju sat - sat i po. Na tim časovima se ronioci upoznaju sa svim situacijama koje mogu da im se dese, ali i ono što ronioci moraju da znaju - objašnjava Milan i dodaje da ronilac treba da zna kako da isprazni masku, regulator, šta da rade ako se otkači pojas s tegovima, šta se radi u slučaju da se zapetlja ronilac sa opremom u mreži, kako da se vrate nazad....

Foto: J.R./Privatna arhiva

Nakon svega toga ronioci odlaze na zarone u otvorenoj vodi, to obično izvode na Adi Ciganliji.

Kako je naveo starosna granica za ronioce ne postoji. 

- U našoj asocijaci svako ko ima više od 12 godina može da krene na časove. Bitno je da čovek bude zdrav i da ima volju. Moja ćerka ima 12 godina i ona je završila obuku. Svakom mogu da preporučim da proba. Mi smo na bazenu Banjica vikendom od 9 do 10 sati i svako može da dođe i da proba. Ako mu se svidi onda može da nauči da bude ozbiljan ronilac. Ronioci mogu da imaju ozbiljne zarone. Inače, taj prvi nivo kada se završi osposobljen je da se roni do 18 metara dubine u paru. Rekreativno ronjenje se uvek roni u paru. Inače, ronjena se dele na klasično rekreativno sa bocom, ronjenje na dah i tehničko ronjenje, ono je već za podvodne radove što je druga stvar - zaključuje Milan.

Inače, kako je objasnio pored ronjenja u slatkim vodama, odlaze da rone i na more: Crna Gora, Hrvatska, Egipat...