Za špijuniranje Srbije, na priznanicu dobijao pare u Sofiji! Ovo su detalji hapšenja bugarskog obaveštajca Ljubena Gligorova

Bugarski špijun Ljuben Gligorov (61), rezervni oficir Vojske Srbije i radnik Centra za kulturu u Bosi­legradu, gde je uhapšen u ponedeljak, poslednjih ne­koliko meseci intenzivno je radio na prikupljanju podataka o aktivnostima srpskih službi be­zbednosti, vojske i policije i stanju na administrativnoj liniji sa KiM

Bezbednosno-informativna agencija i Vojno-be­zbednosna agencija su otkrile i priznanice o "nagradama" za špijunažu koje je Gligorov dobijao od bugarske tajne službe DANS. On je isplate pri­mao u bugarskim levima, uvek u Sofiji, a prilikom svake transakcije je uredno i svesno potpisivao priznanicu. Istraga je pokazala da pipci njegove mreže sežu i do bugarskog konzulata u Nišu.

Kako prenose Novosti Gligorov je preko sa­radnika, među kojima je bilo i lokalnih poli­tičara i vojnih lica, sakupljao informacije o brojnosti, kadrovskoj hi­jerarhiji i strukturi, ra­sporedu, naoružanju jedi­nica Vojske Srbije na jugu države, pre svega Četvrte brigade raspoređene uz administrativnu liniju

Agent DANS-a je priku­pljao i detaljne informa­cije o pripadnicima srp­skih službi bezbednosti iz pograničnog pojasa uz Bugarsku. Brojeve njihovih telefona, adrese i podatke o vozilima koje koriste prosleđivao je DANS-u. Struktura tih podataka ukazuje na nameru praće­nja komunikacija i kre­tanja srpskih bezbednjaka, ali s obzirom na to da su tražena i mesta njihovog stanovanja, moguće je da su postojale i opasnije ideje.

Foto: Marko Đoković

Nije neočekivano ova­kvo delovanje DANS-a u delu Srbije sa bugarskom manjinom, gde ova agentu­ra već duže vreme obna­vlja velikobugarske ideje, ali kako tumačiti inte­resovanje za srpsku vojsku i službe uz administra­tivnu liniju sa KiM?

Stručnjaci za bezbed­nost podsećaju da je bu­garska agentura prisut­na u srpskoj pokrajini još od vremena agresije NATO 1999. kada je de­lovala kao filijala ne­mačke BND.

Najprljavi­ji posao koji je, srećom neuspešno, pokušala da obavi je izmišljanje "srp­ske genocidne operacije Potkova". Bugarski špi­juni su i tada prodavali podatke albanskim slu­žbama, pa je očekivano da isto rade i sada. Ipak, bezbednosni eksperti ka­žu da su bugarski intere­si samo vrh ledenog brega.

- Otkrivanje bugarskog špijuna i njegovih sarad­nika mora se staviti u isti kontekst sa otkriva­njem agenturne mreže Hr­voja Šnajdera, donedavno prvog sekretara Ambasa­de Hrvatske u Beogradu. Njihove službe su samo podizvođači u velikoj obaveštajnoj operaciji NATO prema Srbiji koja je, što je veoma značajno, intenzivirana baš uoči izbora.

Balkanske fi­lijale svoje ambicije i aspiracije samo uklapaju u prvorazredne zadatke koje su dobili od CIA, BND i MI-6 - kaže penzi­onisani pukovnik Ljuban Karan, nekadašnji ruko­vodilac u KOS.

Stručnjaci ukazuju da velike službe koriste balkanske "šegrte" da se ne bi kompromitovale u slučaju provale, kao 2002. kada je u motelu "Šarić" na delu uhapšen bivši šef CIA za Balkan i formalno nekadašnji prvi sekretar Ambasade SAD u Beogradu Džon Dej­vid Nejbor.

Prisvajanje Goranaca

Bugarska po ubrzanom postupku nudi državljanstvo građanima južne srpske pokrajine ako se izjasne kao Bugari. Sofija je među prvima priznala samoproglašenje Kosova, ali je zahtevala kontrauslugu, da se Goranci priznaju kao bugarska manjina. Bugarski agenti i Srbima nude pasoš države članice EU kao garanciju bezbednosti.

Potpredsednica Bugarske Ilijana Jotova je 2023. boravila na KiM da bi "posetila oblasti u kojima živi bugarska etnička zajednica od oko 15.000 ljudi u 20 sela u opštini Dragaš, 19 u opštini Prizren i u po deset u opštinama Orahovac i Štrpce".