Detaljni iskaz Uroša Blažića! Krvnik opisao kako je ubijao (FOTO)

Uroš Blažić, masovni ubica koji je šokirao javnost svojim krvavim pohodom po selima Dubona i Malo Orašje, izneo je svoju verziju masakra i motive koji su ga naveli na ovaj strašan čin.

Blažić je detaljno opisao svoje odrastanje i teškoće sa kojima se suočavao, ističući da je bespravno iseljenje iz stana u Beogradu predstavljalo ogromnu nepravdu prema njegovoj porodici.

Njegova emotivna veza sa mestom u kome je odrastao duboko je uticala na njegovu psihu, što je bio samo jedan od faktora koji su doprineli njegovom emotivnom rastrojstvu.

- Bespravno smo iseljeni iz tog stana, ocu je samo saopšteno da moramo da se iselimo i da nema više prava da boravi u njemu, iako je to bio stan njegovog ujaka, jer će u protivnom da dobije otkaz. Ja sam to shvatio u to vreme kao ogromnu nepravdu prema njemu i porodici, osećao sam se zgroženo, tu smo odrastali moj stariji brat i ja, tu su me vezivale najlepše životne uspomene. Posle toga smo živeli u Mirijevu, gde smo bili podstanari izvesno vreme, u jednosobnom stanu nas četvoro - rekao je Blažić.

Život na selu i osećaj nepravde

Nakon selidbe u Mirijevo, Blažićeva porodica kupuje kuću u Šepšinu, nadomak Dubone, gde Uroš nastavlja svoj život. Tamo je pronašao automatsku pušku na tavanu kuće, a osećaj nepravde i gubitka sigurnosti u sopstvenom domu dodatno su ga destabilizovali.

 

- U tu kuću nije ulagano ništa do 2021. godine kada sam ja odlučio da se bavim poljoprivredom i iz porodične kuće mog dede po ocu, a u kojoj su živeli moji roditelji, deda i brat sa porodicom, koja se nalazi u Donjoj Duboni, prešao sam da živim u tu kuću u Šepšinu. Tamo sam živeo sam, izdržavao sam se sopstvenim radom, prodajom poljoprivrednih proizvoda, radio sam i dostavu hrane u Beogradu. Roditelji su mi pomogli da sređujem kuću i posećivali me povremeno - objasnio je optuženi Blažić.

Osamljenost i sukobi sa meštanima

Blažić je istakao da je živeo sam i izdržavao se sopstvenim radom, te da je imao površne kontakte sa meštanima, ali se ni sa kim nije prisno družio. Osećao je da su meštani bili ljubomorni na njega i njegovu porodicu, što je dodatno doprinelo njegovom osećaju besa i nemoći.

- Pod daskama, preko kojih je bila staklena vuna, ja sam pronašao automatsku pušku "Kalašnjikov", kumulativnu minu, dve ručne bombe "kašikare", bila je veća količina municije za kalibar 7,62 mm i pištolj "tetejac", bio je i pištolj koji izbacuje svetleće metke. Nisam o tome nikoga obavestio, pa ni oca koji je vojno lice, jer sam se plašio da bih krivično odgovarao i da ne odem na robiju, a i da se ne pomisli da sam ja to kupio za dalju distribuciju - objasnio je Blažić.

- Nisam izlazio po kafanama niti po kafićima, povremeno sam voleo da sa drugarima igram fudbal. Imao sam površne kontakte sa meštanima. Mislim da sam se sa jednim od lica za kog ste mi pročitali da je mrtav, vozio na mom motoru u toku prošle godine. Ja se nisam družio ni sa kim iz Malog Orašja i nisam odlazio kod bilo kog lica iz tog sela. Uopšteno gledano, ja sam imao lepo mišljenje o meštanima, ali oni nisu imali dobro mišljenje o meni i mojoj porodici - naveo je optuženi Uroš.
 

Reakcija na provokacije

Uroš je ispričao da je osetio bes nakon što je čuo loše komentare o sebi i svojoj porodici, te da je odlučio da pokaže meštanima da više ne mogu tako da se ponašaju prema njemu. Ovo osećanje besa i želja za osvetom doveli su ga do stravičnog čina koji je šokirao celu javnost.

- Bili su ljubomorni na mene što se družim sa poznatim ličnostima i osobom koja je bila u rijaliti programu. Takođe, bili su ljubomorni zbog toga što vozim motor, dobra kola, zbog prisustva lepih devojaka. Ja sam u njihovom ponašanju osećao podsmeh, ruganje, ismevanje, to su svi činili. Sve se to pojačalo jer sam ja digao lestvicu više u odnosu na život onih koji su živeli u selu, kao i činjenicu da se ja družim sa poznatim ličnostima - naveo je on.

 

Prema njegovim rečima, meštani su stvarali zaveru godinu dana ranije protiv njega, što mu je preneo jedan maloletnik.

- Rekao mi je da se skupljaju ljudi iz sela, nije ih imenovao, i će da me prebiju od batina. Prisećam se i dešavanja od pre više godina, kada su mi napadali starijeg brata i govorili da nam je otac sve nakrao i da je kriminalac, kao i da je stekao imovinu na takav način, iako je taj čovek prolio krv na ratištima za ovu državu, uništio svoje mentalno i psihičko zdravlje, a koje se i dalje odražava na ukućane, jer je postao vojni beskućnik i živi kao podstanar, a imao je svoj stan - istakao je Blažić pred tužiocem.
 

Unutrašnja borba i krajnji čin

Nakon serije provokacija i osećaja besa, Blažić je odlučio da se osveti meštanima, koristeći oružje koje je pronašao u kući. Njegova unutrašnja borba i osećaj da je nedužno optužen za nepravdu provodili su ga kroz proces koji je kulminirao krvavim pohodom.

- Nepravda društva. Ja sam zbog svega toga osetio i bes. Za sebe mislim da sam svoj čovek, nemam idole kojima se divim i neke posebne vrednosti kojima stremim, pravoslavac sam, Srbin i hrišćanin, nikakve poroke u životu nemam, ne konzumiram cigarete, niti alkohol. Želeo bih da kažem da me je jedan od meštana prošlog leta u toku vožnje ugrozio svojim putničkim vozilom dok sam ja vozio motor tako što je ušao iz svoje trake u moju, ja sam posle toga razgovorao sa njim, pitao ga što hoće da me povredi a on nije hteo sa mnom da razgovora. Ovaj događaj nisam prijavio policiji, ne znam što, svi su tako bili ljubomorni, zavidni prema meni - prepričao je Blažić.

Navodi da, do 4. maja prošle godine nije pomišljao da se osveti.

- Tog dana jesam, jer sam u popodnevnim satima svratio u školsko dvorište, u kome je bilo neko društvo i čuo sam da pričaju loše o meni, odnosno mom ocu da je kriminalac, da je kupio i kola i kuću i motor. Ja nisam prišao tom društvu, nisam se upuštao u razgovor sa njima, osećao sam bes, kao nikada do tada, nešto da mora da se desi, da moram da im pokažem da ne može tako sa mnom, jer će i sutra doći neko drugi koji se neće uklapiti u društvo, i da ne smeju da ga ismevaju, vređaju i omalovažavaju - naveo je Blažić i dodao da je posle toga otišao kući.

Foto: Zoran Sinko

 

Kako je istakao, uzeo je automatsku pušku, pištolj, bombe i municiju.

- Napunio sam mislim tri okvira za automatsku pušku i dva za pištolj, na umu mi je bio bes, pitao sam se što je to mene Bog prokleo da ne mogu da živim mirno, da imam spokoj i da dokažem svim ljudima da ubuduće ne mogu više tako sa mnom i sa mojom porodicom. Seo sam u vozilo, ne znam tačno koliko je bilo sati. Pušku i pištolj sam držao na sedištu suvozača, prolazio sam pored školskog igrališta, video sam da se u njemu nalazi više lica, a zatim sam otišao da razmislim - prepričao je optuženi.

On dodaje da je prošao pored spomenika, video je i da se tu nalazi više lica, nešto su dobacivali, ali i da je shvatio da su u alkoholisanom stanju.

- To sam sad shvatio, tada ne. Ne mogu da se setim tačno svih detalja, ali mislim da sam prvo izašao iz vozila bez automatske puške, prišao sam sa namerom da ih pitam što su dobacivali, šta je problem. Ja sam pokušao da ih pitam šta je problem, ali jedan dečko, čini mi se sa bradom, krenuo je opet nešto da mi dobacuje. Nisam mogao dobro da čujem od muzike, nešto je bilo ružno. Ja tada odlazim do vozila ponovo i uzimam pušku koja je mislim već bila podešena na rafalnu paljbu, tako se zadesilo, i pucao sam u smeru ka tim licima - prepričao je Blažić.

Kako je dodao, zacrnilo mu se i zna da je ispalio prema tim licima dva okvira iz automatske puške koje su bile zaleplena selotejp trakom.

- Kundak nisam rasklapao, pucao sam sa boka. Nisam video da pogađam bilo koga od njih. Velika je verovatnoća da sam prethodno tim licima rekao da legnu. Znam da sam pucajući išao i do samog spomenika, nikoga nisam „overio“, a znam da sam nekoliko hitaca ispalio u vazduh, da bi ispraznio okvir i da nemam više municije u automatskoj puški. Koliko sam video sva lica su ostala ležeći na zemlji, znao sam da ima živih, ali nisam čuo njihove jauke niti da zapomažu - prepričao je užasavajuće detalje od 4. maja optuženi Uroš.

On je objasnio da je nakon toga seo ponovo u vozilo, da je video četiri lica na kapiji, gde su nešto radili, brusili, da je uzeo pištolj prišao na tri, četiri metra, i bez reči ispalio ceo šanžer ka njima.

- Nišanio sam u njih, držeći pištolj u visini ramena. Nisam video da li sam pogodno bilo koga od lica u koja sam pucao, nisam ni gledao u koji deo pucam, pištolj je bio samo okrenut ka njima, nisam bio svestan kakvo zlo nanosim tim ljudima. Video sam da su svi oni pali na zemlju, to je sve trajalo minut. Još sam bio pod dejstvom adrenalina i nastavljam do školskog igrališta - rekao je Blažić.

Foto: Zoran Sinko

 

On je istakao da je automobil ostavio na ulici, da je stavio novi okvir u automatsku pušku i krenuo da puca u pravcu grupice ljudi koji su sedeli na dve klupice u školskom dvorištu.

- Siguran sam da je bila pojedinačna paljba, a ne rafalna. Nisam video pojedinačno ko se sve tu nalazi, nisam video da je na klupi bila devojčica. Niko od ovih lica nije bežalo, ja sam im rekao da legnu na zemlju više puta, niko me nije poslušao, namera mi je bila da ih nateram da mi se izvine. Međutim, svi oni su gledali sa nevericom, neko se i smejao, a sigurno su i nešto rekli, mislim da su rekli „Pomeri to - rekao je on.

Nakon ovoga, Blažić je istakao da je seo u automobil i otišao s namerom da izbegne konflikt sa policijskim službenicima, da ga ne bi likvidirali jer je bio naoružan.

- U tom trenutku sam samo hteo da ostanem živ. Vozilo mi se zaglavilo u blatu šumskog puta, tu sam ga ostavio i uzeo pušku, dve bombe i pištolj, a u kolima sam ostavio kumulativnu minu, i okvire automatske puške. Posle izlaska iz vozila, nakon 50 do 100 metara bacio sam mobilni u rastinje, da me policijski službenici ne bi preko njega locirali. Inače, u toku popodneva, dok sam kod kuće punio okvire automatske puške, pozvao me je drug i rekao mi da će neko da dođe da me ubije od batina, da su to ozbilni ljudi „iz nekog vrha“, ne znam da li je bio državni ili kriminalni milje, a sve zbog toga što sam navodno ja neku devojku „otpratio“ sa društvene mreže. Pitao sam koja je to devojka, on nije rekao koja je u pitanju, samo da se pripazim. U tom trenutku su krenule da mi naviru mislu, šta sam ja kome dužan da mene neko u očevoj kući bije, maltretira, svestan sam da ne bih mogao da živim više posle takvog srama - izjavio je Blažić.

On je dalje u svom iskazu prepričao kako je sa automatskom puškom i torbicom u kojoj su se nalazile bombe i pištolj, išao seoskim putem i livadama kako bi izbegao glavni put da ga ne bi pronašli policajci.

- Imao sam nameru da dospem do auto-puta i da odem do Beograda, nisam imao plan, gde ću i šta ću, hteo sam da se sakrijem, ali bez ideje gde tačno, cilj mi je bio da pobegnem što dalje. Mislim da sam hodao pola sata, i u jednom trenutku odlučujem da bacim automatsku pušku, da ne bih upadao ljudima u oči. Misleći da sam izašao na glavni put, iako se radilo o sokaku, video sam parkirano vozilo ispred jedne kuće koje je bilo otključano i ključevi su bili u bravi. Seo sam u ovo vozilo i otišao blizu naplatne rampe, gde sam se zaustavio i nastavio pešice - istakao je Blažić.

On navodi da je video više policijskih vozila pod rotacijom u blizini naplatne rampe, ali je odlučio da ide u njihovom pravcu, sa namerom da uđe u neko vozilo i na taj način se spasi.

- Video sam da jedno taksi vozilo čeka u redu za naplatu putarine, ušao sam na zadnje sedište tog vozila, nisam ni znao, ni video da u njemu ima putnika. Taksisti sam rekao da vozi i da će sve biti u redu, a ako me ne budu slušali da ću da se raznesem bombom koju sam izvadio iz torbice. U toku vožnje sam ušao u dublji razgovor sa putnicom, rekla je da je trudna, konkretno treća nedelja, i da ide kod momka u mesto kod Uba. U tom momentu sam bio skroz normalan i svestan svega šta je bilo, osećao sam nenormalnu grižu savest i obećao sam im da ako bude potrebno i da ću njih zaštiti, da im ništa ne fali, jer su mi u tom trenutku spasili život - rekao je Blažić.

Nakon toga su devojku odvezli do mesta gde ju je sačekao momak, a on je taksijem nastavio još dva i po sata do Višnjišta, nadomak Kragujevca, gde mu živi ujak, piše Republika.

- Taksista me je ostavio u samom selu. Kuća mog ujaka udaljena je od mesta gde me je ostavio odprilike 200 metara, ne znam koliko je bilo sati, svitala je već zora. Inače, moj ujak ima farmu, otišao sam pravo u kokošinjac. Nikome se nisam javljao, niko nije znao da sam došao. Ja sam pretražio taj kokošinjac da vidim šta ima u njemu i na tavanu sam našao dve bombe, iste kao ove dve što sam već imao kod sebe, i automatsku pušku „šmajser“ za koju ne znam da li je bila u ispravnom stanju - rekao je Blažić.

Foto: Zoran Sinko

 

On dalje navodi da je zaspao.

- Probudila me je vika Specijalne antiterorističke jedinice: „Policija“. Otvorio sam vrata kokošinjca, video ih i predao se. Prema meni nije primenjena bilo kakva sila, niti drugi vid zlostavljanja, fizičkog maltretiranja ili slično. Sve ovo o čemu sam govorio, do sada, uradio sam da zaplašim meštane i da im pokažem da sa mnom više nema šale i „zezanja“, a sada sam shvatio da sam u tom trenutku pogrešno razmišljao i nisam imao sa kim da popričam i da mi da neki savet, sada u ovom momentu bih sve drugačije uradio - izjavio je Blažić i dodao:

- Tek kada sam uhapšen, neko od policijskih službenika mi je rekao da je stradao narod i pitao me da li sam normalan, šta sam učinio, rekli su mi da sam ubio 8 ljudi i da je više ljudi ranjeno. Ja se sada osećam zgroženo i užasno zbog toga, i kajem se zbog toga što sam uradio, najiskrenije se kajem što sam zavio u crno mnoge porodice, meni je neizmerno žao - zaključio je Blažić svoj iskaz.

Podsetimo, tog 4. maja, dan nakon stravičnog masakra u školi "Vladislav Ribnikar", Uroš Blažić uzeo je automatsku pušku, pištolj, municiju i bombe i krenuo u krvavi pohod po selima Malo Orašje, Duboni i Šepšinu, u okolini Mladenovca. On je ubio devet osoba, a ranio više od 13 ljudi.