Granata iz Prvog svetskog rata još kod Skupštine: Iako zarđala, unutra je nova, demineri imaju pune ruke posla

Granata koja je pronađena na gradilištu pored Skupštine Srbije teška je skoro 300 kilograma i još je tamo. Pretpostavlja se da je iz Prvog svetskog rata. Kada će biti demontirana još nije poznato. Bojan Glamočlija iz Centra za razminiranje rekao je za RTS da neće biti jednostavno demontirati granatu, ali da treba verovati deminerima.

U blizini granate, koja je zatrpana peskom, parkiran je beli policijski kamionet, tamo su bageri, velika dizalica je zaustavljena, a radovi obustavljeni. Tek poneki radoznali prolaznik virio je kroz ogradu gradilišta.

Stručni timovi će specijalnim uređajima snimiti teren i utvrditi kako će granata biti deaktivirana.

Dr Vladimir Jakovljević sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu rekao je da deaktiviranje podrazumeva skidanje upaljača ako je to moguće, ili bušenje i vađenje eksploziva na licu mesta.

- Ukoliko to nije moguće, onda se prelazi na uništavanje. Vrši se takođe na dva načina: ili na licu mesta, ili podizanjem i izvlačenjem tog neeksplodiranog ubojnog sredstva i odnošenjem na poligone koji su namenjeni za uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava - rekao je Jakovljević.

Foto: Informer

Granata se prevozi specijalnim vozilom i mora da bude obložena rastresitim materijalom kako bi se vibracije svele na minimum. Obavezna je pratnja, a često se i saobraćaj zaustavlja. Ukoliko je sve to nebezbedno, granata se deaktivira tamo gde je pronađena.

- To podrazumeva širu zonu bezbednosti, koja je neophodna, da se stanovništvo o tome obavesti na vreme, da se evakuiše određeni deo ili određena zona koja predstavlja opasnost ako dođe do eksplozije, zatim se vrši oblaganje ili zatrpavanje neeksplodiranog ubojnog sredstva rastresitim materijalom da ne bi bilo oštećenja objekata, ugrožavanja života ljudi, prolaznika - kaže Vladimir Jakovljević.

Prema prvim informacijama, granata u Vlajkovićevoj je artiljerijska, korišćena je tokom Prvog svetskog rata, prilikom opsade Beograda. Dugačka je više od jednog metra i teška skoro 300 kilograma.

- Ovde se očigledno po kalibru, po veličini zrna, po obimu, može pretpostaviti da se radi o ogromnom kalibru koji je imala nemačka vojska pod Fon Makenzenom, njihovim generalom koji je došao da bukvalno sravni Beograd onako nemilice. I naravno, uništen je ceo potez, sve dole od Dunavskog keja do Skupštine, kojoj su tad tek postavljeni temelji, ali njihova meta je bio dvor, kao i prethodne jeseni za Austrougare - rekao je istoričar Nebojša Jovanović.

Foto: Informer

Burna je istorija Beograda pa zaostala neeksplodirana ubojna sredstva nisu retkost. Samo u toku prošle godine u Beogradu ih je otkriveno nekoliko, na Čukarici tenkovska granata, u Volginoj na Zvezdari minobacačka.

"Neće biti jednostavno demontirati granatu"

Bojan Glamočlija iz Centra za razminiranje rekao je, gostujući u "Beogradskoj hronici", da neće biti jednostavno demontirati granatu u centru Beograda kod Skupštine.

- Nije jednostavno, svaki eksplozivni ostatak iz rata je veliki problem. Imamo iskusne deminere u Sektoru za varedne situacije, s kojima sarađujemo na raznim projektima. Verujemo u njihovo iskustvo, u ovakvim situacijama morate da verujete demineru i njegovoj proceni - kaže Glamočlija.

Prema njegovim rečima, eksplozivni ostaci iz rata su moćni iako deluju spolja da su zarđali, stari. Te bombe su, po međunarodnim standardima, trajne bombe, nemaju rok trajanja, unutra su potpuno nove.

Govoreći o eventualnoj evakuaciji okolnih ulica, Glamočlija kaže da će MUP sve proceniti. U zavisnosti od deminera i organizacije, izvršiće se procena i doneti odluka.

Odgovarajući na pitanje na koliko mesta ima zaostalih mina iz ratova, Glamočlija napominje da je na potezu od Železničke stanice ka Banovom brdu najviše bilo pronalazaka iz Prvog i Drugog svetskog rata.

- Po nekim stndardima, od 10 do 30 procenta svih bombi, svega što se ispali i baci neće eksplodirati, ostaje u zemlji. Da biste to očistili nakon svakog sukoba, sistematski treba čistiti, to košta i veliki je napor i traži mnogo deminera. Ove probleme imaju i ostale zemlje u svetu - rekao je Glamočlija.