Trik star preko 100 godina! Naše bake su znale kako da imaju zdravo povrće i cveće u oktobru

Osim prikupljanja plodova rada, tu je i priprema za narednu sezonu, ali vreme setve i sadnje raznog lekovitog i začinskog bilja, ali i cveća.

Septembar i oktobar donosi niz poslova baštovanima. Osim prikupljanja plodova rada, tu je i priprema za narednu sezonu, ali vreme setve i sadnje raznog lekovitog i začinskog bilja, ali i cveća.

Da bi biljke što zdravije krenule u rast, stari vrtlari su koristili biljne kupke. Verovalo se da sve krupnije i tvrđe semenke treba omekšati kako bi bolje klijale i imale lepše cvetove ili ukusnije plodove, prenosi agroklub.rs.

Seme lukovice omekšano u rastvoru vode i balege, grašak, pasulj i rotkvice u izvorskoj vodi, artičoke u rastvoru vode i šećera ili meda. Ako je seme staro, ono će se oživeti potapanjem u filtriranu vodu od kvasnog hleba, čiji mikroorganizmi podstiču klijanje tako što odvajaju obolele delove klice od semenske omotače, a istovremeno ga hrane i štite od gljivica u tlo.

Foto: Shutterstock

Kupali seme u surutki 

Prema zapisima, još pre 2000 godina rimski baštovani su kupali seme krastavaca, bundeve, lubenice i drugih biljaka iz porodice Cucurbitaceae u surutki ili mleku.

Mahunarke kao što su grašak, pasulj, sočivo, pasulj i slično najbolje je potopiti u čaj od kamilice najmanje sat vremena pre setve. U jednoj šolji je potrebno prokuvati dve kašičice suvog cveta i ostaviti da odstoji 10 do 12 sati.

Valerijana stimuliše rast korena i "greje", govorili su stari. Luk, praziluk, paradajz, paprika, peruanske jagode i letnje cveće vole ovu biljnu kupku. Višesatno kupanje u ekstraktu cvetova valerijane pomoći će vrstama osetljivim na hladnoću kao što su krastavci i tikvice da niknu čak i po nepovoljnim vremenskim uslovima.

Različite vrste gljiva mogu uništiti mlade biljke, iseći im stabljike ili razgraditi korenje. Hren ili beli luk će vas zaštititi od bolesti "crne noge" ili odumiranja biljaka. Po receptu iz knjige, po 100 do 150 g svake vrste iseći na što sitnije i zaliti kašu mlakom prokuvanom vodom ili kišnicom. Posle sat-dva procedite. Ova kupka je dobra za paradajz, krastavce i cinije, nevene i lisičarke. Budite oprezni, mahunarke i seme kupusa ne vole ovu kupku.

Foto: Shuterstock

Čaj od rastavića će takođe ojačati biljke. Bogat je silicijumskom kiselinom, jača biljku, koja postaje otpornija na gljivice. Posebno se preporučuje potapanje krtola krompira u njega.

Monahinje iz benediktinskog samostana u Fuldi u Nemačkoj napravile su biljni čaj po engleskom receptu koji sadrži cvetove valerijane, hajdučke trave, maslačka, gaveza, kamilice i hrastove kore. Zvali su ga humofiks. Istraživanja su pokazala da hajdučka trava i kamilica sprečavaju razvoj bakterija i gljivica, a ostali sastojci podstiču razvoj korisnih mikroorganizama, čine omotač semena propusnim, podstiču rast korena i pomažu u otpornosti sadnica. 

Ovaj rastvor posebno vole kelj i ren, čije seme treba ostaviti u njemu 15 minuta. Rotkvice držati 30 minuta, crni luk, paradajz, zelenu salatu, cveklu, peršun, biber, blitvu, praziluk, endiviju, komorač, kopar i radič 60 minuta, a šargarepu i celer 90 minuta.

Nakon što odleže u kadi određeno vreme, uklonite semenke koje isplivaju na površinu jer su oštećene i loše. Nakon toga mokro seme raširite na kuhinjski ili papirni peškir da se osuši i posejte istog dana jer je već počelo klijanje.

Foto: Shuterstock