Svima nam se bezbroj puta desilo da nam se nešto, o čemu smo upravo pričali, pojavi u vidu reklame na društvenim mrežama. Međutim, Robertu G. Rivu se dogodila još jezivija stvar...
Nakon što je proveo nekoliko dana u poseti mami, vratio se kući i počele su da mu iskaču reklame paste za zube koju ona koristi, a da nikada u razgovorima nije pomenuo taj brend, niti ga je pretraživao na internetu.
"Robert, koji se bavi zaštitom privatnosti u tehnologiji, objasnio je na Tviteru zašto se to zapravo desilo", a piše Startit.
Na početku je odbacio verovanje da nas aplikacije prisluškuju i da je to teorija zavere. Ali, kako je rekao, one uopšte i ne moraju da nas prisluškuju, s obzirom na to da smo im već bez razmišljanja dali mnogo važnije informacije.
Kao što već znamo, aplikacije prikupljaju gomilu podataka sa naših telefona. Uz našu jedinstvenu aj pi adresu vezuju se naše lokacije, demografski podaci i slično. Agregatori tih podataka plaćaju da bi prikupljali podatke sa svih strana, kao na primer, kada koristite karticu s popustom u prodavnici. Tu su prilikom svake kupovine.
"Oni mogu da povežu naše kupovine u određenom supermarketu s našim Tviter nalogom, ukoliko smo obema kompanijama dali svoju mejl adresu, broj telefona i pristali na njihove uslove korišćenja, koje podrazumevaju takvu razmenu podataka."
Foto: Pixabay
Već smo pomenuli da aplikacije znaju našu lokaciju preko GPS-a. Ukoliko se različiti telefoni često nalaze na istoj lokaciji, algoritmi sami počinju da prepoznaju ko su ljudi s kojima smo u stalnom kontaktu, i zapravo prave mrežu naših kontakata. Tako mogu da ukrštaju naša interesovanja s interesovanjima naših prijatelja, kolega, porodice, te će nam iskakati i oglasi zasnovani na informacijama prikupljenim od ljudi koji nas okružuju, prenosi Nova.
"Tako može da se desi da nam izađu oglasi i o stvarima koje nas ne interesuju, ali mogu podsvesno da nas nateraju da započnemo razgovor o njima s ljudima koje interesuju ti proizvodi. Dakle, imamo jedan sistem, jednu bazu, u kojoj se nalazimo svi i koja stvara sliku o nama, ne samo na osnovu nas, nego i na osnovu ljudi koji nas okružuju."
Kako se navodi na portalu Startit, sve to neodoljivo podseća na priču koju je razotkrio Edvard Snouden, s jednom malom, ali ključnom razlikom — aplikacijama smo mi dozvolili da to čine. Svaki put kada prihvatimo uslove korišćenja, mi se odričemo dela svoje privatnosti. Svi ti delići se sklapaju i stvaraju kompletnu sliku o nama, u pokušaju da se sazna ko smo, odnosno šta nam treba i šta želimo.
Zato Robert predlaže da blokiramo oglase na aplikacijama i da im onemogućimo praćenje, jer se ne radi samo o nama — već naši podaci oblikuju internet. Kako on kaže, internet nikada neće biti otkačeno mesto kakvo ga pamti iz mlađih dana, jer su velike kompanije došle da isisaju dolare iz njega, ali bi valjalo da im otežamo posao. Međutim, ovde dolazimo do bolne istine – da bi većina ljudi birala internet koji plaća ustupanjem ličnih podataka, nego internet koji treba da plati novcem.
Na Međunarodni dan nestale dece Fondacija UNITAS, koja se bavi borbom protiv trgovine ljudima, podseća koliko je bitna edukacija dece i prevencija. Uzroci nestanka su različiti – beg od kuće, otmice od strane poznanika i trećih lica, kriminalne otmice – a jedan od njih je svakako i trgovina ljudima. Internet, kao potencijalna lokacija koja se koristi za vrbovanje dece, zahteva pažnju javnosti, s obzirom na to da se procenjuje da je čak 750 000 predatora prisutno na internetu u svakoj sekundi, a u Srbiji je najmlađa žrtva vrbovanja putem interneta imala samo devet godina
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Na Međunarodni dan nestale dece Fondacija UNITAS, koja se bavi borbom protiv trgovine ljudima, podseća koliko je bitna edukacija dece i prevencija. Uzroci nestanka su različiti – beg od kuće, otmice od strane poznanika i trećih lica, kriminalne otmice – a jedan od njih je svakako i trgovina ljudima. Internet, kao potencijalna lokacija koja se koristi za vrbovanje dece, zahteva pažnju javnosti, s obzirom na to da se procenjuje da je čak 750 000 predatora prisutno na internetu u svakoj sekundi, a u Srbiji je najmlađa žrtva vrbovanja putem interneta imala samo devet godina
Užasno ubistvo G. R. (73), u kraju poznatijeg pod nadimkom Raša, čije je nago i vezano telo pronađeno u potkrovlju zgrade u Ulici Salvadora Aljendea na Karaburmi šokiralo je celo naselje.
Ugledna novinarka Ljiljana Smajlović, izjavila je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, za razliku od političkih protivnika u regionu, razume istorijski momenat sa dolaskom predsednika SAD Donalda Trampa.
Propao još jedan pokušaj glumljenja "samoorganizovanog naroda". Tzv. "studenti u blokadi", koji su mesecima maltretirali građane, blokirali fakultete i onemogućavali poštenoj omladini da uči i polaže ispite, konačno su skinuli maske i otkrili svoje pravo lice.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra praznuju Svetu Mariju Magdalinu - Blagu Mariju, a uoči ovog dana mnogi će ispoštovati bojne običaje koji se godinama prenose s kolena na koleno.
Doktorka Milica Mitrović spasila devojčicu u Bogatiću nakon što je sedmogodišnjakinju vakuum povukao na dno bazena, a lekarka je oživela iz kliničke smrti.
Zbog bezbednosti učesnika obeležavanja 4. avgusta - Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatsko-muslimanskom pogromu 1995. godine, zabranjen je saobraćaj za vozila preko 3,5 tone i prevoz eksplozivnih materija i naoružanja i vojne opreme u drumskom saobraćaju.
Pokrajinski štab za vanredne situacije, na čijem čelu je predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, izdao je danas zabranu vodozahvatanja iz Hidrosistema Dunav - Tisa – Dunav svim korisnicima sistema na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.
Ne ubij, ne ukradi, glase neke od deset božijih zapovesti, ali kriminalci i mafijaši krše najvažnije verske zapovesti. Međutim, istovremeno redovno odlaze u crkvu, poste, mole se, slave slavu.
Momir Gavrilović, zvani Gavra i Moca, bivši pripadnik Državne bezbednosti, ubijen je u noći 3. avgusta 2001. godine, oko 22 časa, na parkingu u Ulici Džona Kenedija broj 15 na Novom Beogradu, a njegove ubice nisu pronađene.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Glumac Dragiša Milojković, koga će publika zauvek pamtiti kao Milutina iz serije "Seljaci", biće sahranjen u utorak, 4. avgusta, na Gradskom groblju u Jagodini.
Bivši rijaliti učesnik Boža Džons izneo je tvrdnje da se Sofija Janićijević bavi najstarijim zanatom i spomenuo dokaze koje je video kod svojih prijatelja u telefonu.
Rijaliti Učesnik Uroš Stanić objavio je na svom Instagramu niz dokaza da je radio u zdravstvu, a podelio je i snimak na kome se vidi kako pacijentu stavlja braonilu u ruku.
Reperka Dia Kostić neretko šokira pratioce na društvenim mrežama, a ovoga puta je rešila da odvede medveda u kafanu na živu muziku - naravno, u pitanju je plišana igračka!
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.