Svima nam se bezbroj puta desilo da nam se nešto, o čemu smo upravo pričali, pojavi u vidu reklame na društvenim mrežama. Međutim, Robertu G. Rivu se dogodila još jezivija stvar...
Nakon što je proveo nekoliko dana u poseti mami, vratio se kući i počele su da mu iskaču reklame paste za zube koju ona koristi, a da nikada u razgovorima nije pomenuo taj brend, niti ga je pretraživao na internetu.
"Robert, koji se bavi zaštitom privatnosti u tehnologiji, objasnio je na Tviteru zašto se to zapravo desilo", a piše Startit.
Na početku je odbacio verovanje da nas aplikacije prisluškuju i da je to teorija zavere. Ali, kako je rekao, one uopšte i ne moraju da nas prisluškuju, s obzirom na to da smo im već bez razmišljanja dali mnogo važnije informacije.
Kao što već znamo, aplikacije prikupljaju gomilu podataka sa naših telefona. Uz našu jedinstvenu aj pi adresu vezuju se naše lokacije, demografski podaci i slično. Agregatori tih podataka plaćaju da bi prikupljali podatke sa svih strana, kao na primer, kada koristite karticu s popustom u prodavnici. Tu su prilikom svake kupovine.
"Oni mogu da povežu naše kupovine u određenom supermarketu s našim Tviter nalogom, ukoliko smo obema kompanijama dali svoju mejl adresu, broj telefona i pristali na njihove uslove korišćenja, koje podrazumevaju takvu razmenu podataka."
Foto: Pixabay
Već smo pomenuli da aplikacije znaju našu lokaciju preko GPS-a. Ukoliko se različiti telefoni često nalaze na istoj lokaciji, algoritmi sami počinju da prepoznaju ko su ljudi s kojima smo u stalnom kontaktu, i zapravo prave mrežu naših kontakata. Tako mogu da ukrštaju naša interesovanja s interesovanjima naših prijatelja, kolega, porodice, te će nam iskakati i oglasi zasnovani na informacijama prikupljenim od ljudi koji nas okružuju, prenosi Nova.
"Tako može da se desi da nam izađu oglasi i o stvarima koje nas ne interesuju, ali mogu podsvesno da nas nateraju da započnemo razgovor o njima s ljudima koje interesuju ti proizvodi. Dakle, imamo jedan sistem, jednu bazu, u kojoj se nalazimo svi i koja stvara sliku o nama, ne samo na osnovu nas, nego i na osnovu ljudi koji nas okružuju."
Kako se navodi na portalu Startit, sve to neodoljivo podseća na priču koju je razotkrio Edvard Snouden, s jednom malom, ali ključnom razlikom — aplikacijama smo mi dozvolili da to čine. Svaki put kada prihvatimo uslove korišćenja, mi se odričemo dela svoje privatnosti. Svi ti delići se sklapaju i stvaraju kompletnu sliku o nama, u pokušaju da se sazna ko smo, odnosno šta nam treba i šta želimo.
Zato Robert predlaže da blokiramo oglase na aplikacijama i da im onemogućimo praćenje, jer se ne radi samo o nama — već naši podaci oblikuju internet. Kako on kaže, internet nikada neće biti otkačeno mesto kakvo ga pamti iz mlađih dana, jer su velike kompanije došle da isisaju dolare iz njega, ali bi valjalo da im otežamo posao. Međutim, ovde dolazimo do bolne istine – da bi većina ljudi birala internet koji plaća ustupanjem ličnih podataka, nego internet koji treba da plati novcem.
Na Međunarodni dan nestale dece Fondacija UNITAS, koja se bavi borbom protiv trgovine ljudima, podseća koliko je bitna edukacija dece i prevencija. Uzroci nestanka su različiti – beg od kuće, otmice od strane poznanika i trećih lica, kriminalne otmice – a jedan od njih je svakako i trgovina ljudima. Internet, kao potencijalna lokacija koja se koristi za vrbovanje dece, zahteva pažnju javnosti, s obzirom na to da se procenjuje da je čak 750 000 predatora prisutno na internetu u svakoj sekundi, a u Srbiji je najmlađa žrtva vrbovanja putem interneta imala samo devet godina
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Na Međunarodni dan nestale dece Fondacija UNITAS, koja se bavi borbom protiv trgovine ljudima, podseća koliko je bitna edukacija dece i prevencija. Uzroci nestanka su različiti – beg od kuće, otmice od strane poznanika i trećih lica, kriminalne otmice – a jedan od njih je svakako i trgovina ljudima. Internet, kao potencijalna lokacija koja se koristi za vrbovanje dece, zahteva pažnju javnosti, s obzirom na to da se procenjuje da je čak 750 000 predatora prisutno na internetu u svakoj sekundi, a u Srbiji je najmlađa žrtva vrbovanja putem interneta imala samo devet godina
Dokazani srbomrzci i zagrebački mediji ponovo pokreću sramne epizode iz prošlosti kako bi podsetili javnost na vreme kada su predstavnici vlasti u Beogradu savijali kičmu i klečali pred Hrvatskom!
Severni morski put duž ruske arktičke obale ubrzano prestaje da bude daleka vizija Moskve i Pekinga i pretvara se u stvarni trgovinski koridor između Azije i Evrope.
Dok se naši hrabri vatrogasci-spasioci, dobrovoljci i meštani danima neustrašivo bore sa vatrenom stihijom u Deliblatskoj peščari, izloženi paklenim temperaturama, vatri i dimu kako bi spasili ljudske živote i šume, opoziciona banda na društvenim mrežama pokrenula je sramnu i bolesnu kampanju protiv ovih heroja
Blokaderski analitičar, Dejan Bursać, javno je i bez trunke blama priznao surovu istinu, predsednik Aleksandar Vučić i SNS pružili su građanima Srbije ekonomsku stabilnost i sigurnost, pa je potom izneo sraman plan kako da narod prevare i na osnovu lažnih obećanja dođu do fotelja!
Opozicioni agitator i propali blokader Zlatko Kokanović ponovo je udario na sopstvenu državu, svesno čineći teška krivična dela i izmišljajući bolesne laži o požarima koji su zadesili Srbiju – i to uz javno priznanje da za svoje optužbe nema baš nikakve dokaze!
Bivši saborci na Exatlon poligonu, a sada voditelji najvećeg sportskog rijalitija Tijana Jović i Aleksa Erski razgovarali su o njegovoj ulozi u novoj sezoni.
Pripreme za drugu sezonu Exatlona uveliko su u toku, a sudeći po takmičarima koji su već otputovali u Dominikansku Republiku, publiku očekuje pravi spektakl.
Voditelji druge sezone Exatlona Tijana Jović i Aleksa Erski mnoge su nasmejali simpatičnim i opuštenim razgovorom, koji je već na samom početku nagovestio sjajnu atmosferu i odličnu energiju među njima.
Nedaleko od Gruže, nalazi se manastir Kamenac, jedna od najstarijih svetinja u Šumadiji, poznat po kamenu koji leči, ali i obrnutom ikonostasu koji buni vernike.
U Srbiji će danas biti pretežno sunčano i toplo, posle podne uz lokalni razvoj oblačnosti, na krajnjem jugozapadu, jugu i jugoistoku zemlje retka pojava kratkotrajne kiše ili pljuska uz mogućnost grmljavine, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).
Stravičan zločin potresao je selo Kervasari, u opštini Mališevo, gde je u spavaćoj sobi porodične kuće napadnut bračni par. Tom prilikom, Jetlira F., dvadesetpetogodišnja žena, podlegla je povredama.
Bentliji, Roleksi, hoteli, vile, tajne sobe pune zlata, pa čak i garaže obložene mermerom... Novac za koji istražitelji sumnjaju da je stečen kriminalom često ne ostaje samo na računima, već se pretvara u luksuz koji je teško sakriti. Automobili, skupoceni satovi, nekretnine i zlato postaju simbol moći, ali i svojevrsni trofeji kriminalaca, koji na kraju često završe na spisku zaplenjene imovine.
Strahinja Ičelić (28) ubijen je na današnji dan pre tačno 10 godina u jezivoj zasedi na terasi svog stana u prizemlju zgrade u Čačku, svega dve nedelje nakon što je odslužio zatvorsku kaznu i izašao na slobodu.
Ogroman požar Hauk stigao je do periferije Rena u Nevadi, zbog čega je oko 42.000 ljudi već evakuisano ili se nalazi u zonama obavezne evakuacije, dok je još 45.000 stanovnika upozoreno da bude spremno da odmah napusti svoje domove.
Ideja da Ukrajina uvede obaveznu vojnu službu i mobilizaciju žena ponovo je izbila u prvi plan, nakon što je britanski Telegraf objavio tekst u kojem ukrajinska vojnikinja „Katja“ otvoreno zagovara izraelski model
Maroko je ponovo otvorio pitanje suvereniteta nad Seutom i Meliljom, španskim gradovima na severu Afrike, poručivši da na njih polaže „istorijsko i geografsko pravo“ i da želi pregovore sa Madridom čiji bi konačni cilj bio njihov „povratak u okrilje domovine“, dok je Španija zahtev kategorički odbacila.
Velika Britanija odobrila je da Ukrajini budu predati poverljivi tehnički podaci o britanskim komponentama krstareće rakete dugog dometa Skalp, čime London otvara put da Kijev zajedno sa Francuskom pokrene sklapanje tog oružja na ukrajinskoj teritoriji.
Nekoliko dana nakon iznenadne i tragične smrti glumice Hejden Penetijer u 36. godini, u javnost isplivavaju sve mračniji detalji o tome šta se zapravo dogodilo u njenim poslednjim satima.
Pitanje koje već godinama potresa svetsku filmsku scenu je ko će naslediti Danijela Krejga i obući odelo najpoznatijeg tajnog agenta na svetu, po svemu sudeći dobija svoj epilog.
Klavir i mikrofon koje je koristio Fredi Merkjuri, kao i rane verzije njegovih pesama, mogli bi na aukciji u oktobru dostići cenu od nekoliko stotina hiljada evra.
Kinematografija je oduvek balansirala između umetnosti i provokacije, a neki filmovi ostali su upamćeni zbog svojih eksplicitnih scena koje su izazivale snažne reakcije publike i kritike.
Jedan od najvećih špijuna svih vremena, dvostruki agent Duško Popov koji je tokom Drugog svetskog rata uživao poverenje i Nemaca i Britanaca, živi i dalje, u banatskom selu Novo Miloševo, u Muzeju "Žeravica".
Pevačica Jelena Karleuša svojevremeno je govorila o početku romanse sa Duškom Tošićem, prisetivši se njihovog prvog susreta i detalja koji su je kod tada mladog fudbalera osvojili.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.