Prva osoba sa ugrađenim moždanim čipom može da kontroliše kompjuter svojim umom! Ali, pojavili su se problemi u funkcionisanju implanta

Nolandu Arbou (30) je u januaru ugrađen moždani čip Neuralink. Sada je 85 odsto veza ovog čipa sa njegovim mozgom - olabavljeno.

Pre 4 meseca Arbo je otišao pod nož kako bi mu eksperimentalnom operacijom ugradili implant u mozak. 

 - Zaista sam uzbuđen što nastavljam dalje - rekao je Arbo, koji je od koledža paralizovan od četvrtog vratnog pršljena naniže.

Arbou je čip ugrađen u mozak kompanije Ilona Maska omogućio da upravlja kompjuterskim kursorom uz pomoć misli. 

Ali, još uvek postoje neke tehničke prepreke u funkcionisanju moždanog čipa.

Foto: Shuterstock

Izveštaj Neuralinka o Arboovom ispitivanju kaže da je otprilike 85 odsto veza čipa sa njegovim mozgom olabavljeno, što je primoralo ljude iz Neuralinka da zamene softver sistema pošto su odobrena ispitivanja na drugom pacijentu. 
Prema Arbou, koji je svoju priču ispričao Njujork tajmsu, prirodni pokreti njegovog mozga, koji lebde u 'cerebrospinalnoj tečnosti' koja ga štiti od povreda, vremenom su olabavili ove veze nalik elektrodama.

Stručnjaci iz Neuralinka rekli su  da je kvar možda bio rezultat toga što je vazduh zarobljen u njegovoj lobanji tokom operacije. To je stanje poznato kao pneumocefalus. Ono može izazvati napade, apsces mozga i smrt ako se ne leči.

Izveštaj je tvrdio da je stanje prouzrokovalo odvajanje niti, što je zamalo dovelo do uklanjanja implantata.

Foto: Shuterstock

Ali Maskova kompanija je ovog meseca otkrila da planira da implantira niti koji idu dublje u mozak za svog drugog ljudskog pacijenta. Te planove je odobrila američka Uprava za hranu i lekove (FDA). 

Neuralinkov interfejs mozak-kompjuter sastoji se od kompjuterskog čipa pričvršćenog za sićušne fleksibilne niti koje su ušivene u mozak preko robota „sličnog šivaćoj mašini“.

Uz pomoć medicinskih profesionalaca i osoblja Maskove kompanije, robot uklanja mali komad lobanje, povezuje ove elektrode nalik na niti sa određenim delovima mozga i zašiva rupu. Nakon toga, vidljiv je samo ožiljak od reza.
Mask je rekao da ova procedura traje samo 30 minuta, da neće zahtevati opštu anesteziju, a pacijenti će moći da se vrate kući istog dana.

Foto: Shuterstock

Ali neuronaučnik sa Univerziteta Northvestern, doktor Li Miler, primetio je da je imunološka odbrana mozga takođe predstavljala izazove za implantate moždanih čipova kao što je Neuralink.

Istraživači su, rekao je doktor Miler, videli kako u mozgu raste ožiljno tkivo oko senzorskih implantata, inhibirajući povezivanje čipa.

 - Mozak je čak odbacio čitave jedinice koje su bile povezane sa mozgom mrežom sićušnih igala - rekao je doktor Miler, istraživač rehabilitacione medicine.

Iako su softverske ispravke Neuralinka zahtevale od Arboa da nauči nove metode kliktanja mišem i navigacije kursorom na ekranu računara, on je rekao da je to i dalje napredak u odnosu na njegov život pre Neuralinka.

Foto: Shuterstock

 

Nakon što je implantat Neuralink instaliran ovog januara, i nakon intenzivnog perioda obuke sa osobljem kompanije, Arbo je uspeo da obori svetski rekord u brzini i preciznosti iz 2017. dok je umom kontrolisao kompjuterski kursor.

Iako je rekao da je gubitak 85 odsto ove međupovezanosti sa moždanim implantom bio težak i razočaravajući, naglasio je da je ponosan što igra ulogu u poboljšanju ovih revolucionarnih medicinskih tehnologija.

 - Samo želim da povedem sve sa sobom na ovo putovanje - rekao je Arbo i dodao da se nada da će Neuralink i slični uređaji jednog dana pomoći drugima da povrate izgubljeni govor, vid ili kretanje.

Jedan neurofiziolog, doktorka Kristin Vele, rekla je da Neuralinkovi planovi da instalira dublje veze između njihovih čipova i ljudskog mozga mogu naići na druge biološke prepreke, prenosi Daily Mail.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.