Procurilo: Tajni transkripti otkrivaju - Ajnštajn bio u kandžama ludila?

U nedavno objavljenoj knjizi "Ajnštajnovi protokoli", nemački pisac i novinar Peter fon Beker objavio je transkripte privatnih razgovora slavnog svetskog naučnika iz poslednjih godinu i po dana njegovog života.

Razgovori, koje je Ajnštajn vodio sa devojkom Johanom Fantovom, otkrivaju političke stavove, duboko interesovanje za umetnost i muziku, kao i lični pogled na svet slavnog fizičara. Fantova je dokumentovala svoje razgovore sa Ajnštajnom u svojim dnevnicima, koji su otkriveni tek 2004. godine a Beker ih analizirao za svoju knjigu.

Foto: profimedia

Ajnštajn, koji je do svoje smrti 1955. godine bio jedna od najpoznatijih ličnosti u svetu nauke, u razgovorima je sebe opisao kao "magnet za sve lude ljude".

- Ja sam magnet za sve lude ljude, a i oni zanimaju mene. Rekonstrukcija njihovog razmišljanja je moj hobi. Duboko mi je žao ovih ljudi, što je takođe razlog zašto pokušavam da im pomognem -govorio je naučnik.

Prema rečima Bekera, Fantova je zapisivala sve što je Ajnštajn govorio, "verovatno sa njegovim znanjem", prenosi Tagesšau. 

- Podnosio joj je izveštaj o tome šta mu se dešavalo tokom dana, o čemu je razmišljao, šta je čitao ili slušao - navodi Fon Beker.

Foto: EPA

Transkripti su otkriveni u Prinstonu, u Nju Džerziju, gde je Ajnštajn godinama istraživao u Institutu za napredne studije. 

-Bio sam oduševljen što sam mogao zaista da zavirim u srce i um najpoznatije ličnosti 20. veka, možda čak i modernog doba...U razgovorima sa njegovom devojkom, iz prve ruke se mogu osetiti svakodnevna osećanja starijeg Ajnštajna - naveo je autor, napominjući da je čak i u poznim godinama, fizičar je bio otvoren za sve novo, tolerantan prema drugim mišljenjima i "prilično bistar u svom živom interesovanju za politiku".

Dodao je da je Ajnštajn bio odlučan kritičar kapitalizma i naoružavanja tokom Hladnog rata. 
- Da, ja sam stari revolucionar, kao što uvek kažeš - da, jesam, politički sam još uvek Vezuv koji bljuje vatru - potvrdio je Ajnštajn u februaru 1954.

Foto: EPA

Ajnštajn je kritikovao "gomilanje naoružanja na Istoku i Zapadu", neograničeni kapitalizam sa ekstremnim bogatstvom i branio oca atomske bombe, Roberta Openhajmera, koji je bio osumnjičen da je komunista. 

- Kao i tokom Makartijeve ere, kada su američki konzervativci iznenada svaki kritički um videli kao komunistu, danas bi on sigurno bio protivnik i otpornik predsedniku (SAD Donaldu) Trampu i ograničenjima slobode izražavanja - ocenjuje Fon Beker. 

Zbog svog jevrejskog porekla, Ajnštajn je bio "državni neprijatelj broj jedan" pod nacističkim režimom. Bio je u inostranstvu tokom Hitlerovog uspona na vlast i nikada se nije vratio u Nemačku. 

Nakon Holokausta, Ajnštajn je podržavao Izrael jer je video potrebu za sigurnim utočištem za Jevreje, podseća autor. Međutim, kako navodi, Ajnštajn, koji je umro u 77-oj godini u aprilu 1955. u Nju Džersiju u SAD, takođe je bio kritičan prema mladoj izraelskoj državi. -

- Dirljivo je videti da je istovremeno uvek žestoko zagovarao jednaka prava između jevrejskih Izraelaca i arapskih Palestinaca. Ovo zvuči zapanjujuće savremeno. I čovek bi poželeo da neko sa Ajnštajnovim moralnim i intelektualnim autoritetom može danas da podigne svoj glas, glas koji bi se zapravo čuo na svim stranama - zaključuje Fon Beker.