Besmrtnost nije nemoguća?! Naučnici eksperimentom uspeli da produže život!

Ispitivanje na miševima pokazalo da je moguće povećati očekivani životni vek za 7 odsto, što možda u budućnosti može da se primeni i na ljude.

Istraživanja su poslednjih godina počela da otkrivaju da su linije komunikacije između organa u telu ključni regulatori starenja. Kada su te linije otvorene, organi i sistemi rade dobro zajedno. Međutim, sa godinama linije komunikacije propadaju, a organi ne dobijaju molekularne i električne poruke koje su im potrebne za normalno funkcionisanje.

Nova studija naučnika Medicinske škole Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu navodi da su kod miševa identifikovani kritični komunikacioni putevi koji spajaju mozak i masno tkivo u telu u povratnu spregu koja se čini centralnom za proizvodnju energije u telu. Istraživanje sugeriše da postepeno propadanje ove povratne sprege doprinosi povećanju zdravstvenog problema tipičnih za starenje.

Foto: Freepik.com

Lajfstajl

Okitite jelku pomoću matematičke formule! Savršeno i s ukusom

Britanci su pronašli recept za dekoraciju idealne jelke. Ako vas zamara da ga primenite, koristite tri boje i kitite od unutrašnjih ka spoljašnjim grančicama.

26.12.2023

20:00

Društvo

Najveći naučni eksperiment na svetu, čuva podatke u Srbiji! Veliko priznanje za našu zemlju

Naša zemlja, kao punopravna članica Evropske organizacije za nuklearno istrazivanje (CERN), prikljucila se grupi od samo šest zemalja članica kojima je Savet organizacije poverio na čuvanje podatke koji nastaju tokom eksperimenata sa elementarnim česticama.

26.12.2023

14:49

 

Istraživači su identifikovali specifičan set neurona u hipotalamusu koji, kada je aktivan, šalje signale telu da masno tkivo otpušta energiju. Korišćenjem genetskih i molekularnih metoda, istraživači su proučavali miševe koji su „programirani“ da im ovaj komunikacioni put bude konstantno otvoren i nakon dostizanja određenog uzrasta. Naučnici su otkrili da su ti miševi bili više fizički aktivni, da su pokazali znakove usporenog starenja i živeli duže nego miševi kod kojih je taj komunikacioni put postepeno usporio tokom normalnog procesa starenja.

- Demonstrirali smo način usporavanja starenja i produženja života kod miševa manipulacijom važnog dela mozga. Pokazivanje ovog efekta kod sisara je značajan doprinosi ovom polju istraživanja. U ranijim radovima dokazano je kod manje kompleksnih organizama poput crva i voćnih mušica - rekao je dr Šin-ičiro Imaji, profesor Odeljenja za razvojnu biologiju Vašingtonskog univerziteta.

Specifični neuroni u delu mozga nazvanom dorzomedijalni hipotalamus proizvode važan protein Ppp1r17. Kada je ovaj protein prisutan u jezgru, neuroni su aktivni i stimulišu simpatički nervni sistem, koji utiče na pokretanje mehanizma nazvanog borba ili bežanje.

Istraživači, uključujući i dr Kioheja Tokizanea, člana Imajieve laboratorije, otkrili su da kada koriste genetski metod da kod starih miševa zadrže Ppp1r17 u jezgru neurona u hipotalamusu, miševi su više fizički aktivni i žive duže od miševa iz kontrolne grupe. Takođe su koristili tehniku da direktno aktiviraju ove specifične neurone u hipotalamusu i imali su slične rezultate usporenog starenja.

 

 

U proseku, životni vek tipičnih laboratorijskih miševa je od 900 do 1.000 dana ili oko dve i po godine. U ovoj studiji, svi miševi iz kontrolne grupe umrli su pre uzrasta od 1.000 dana. Oni miševi kojima su aktivirani neuroni, živeli su u proseku između 60 i 70 dana duže. To je otprilike 7 odsto duže, što bi kada se prevede na prosečan ljudski životni vek od 75 godina značilo dodatnih pet godina. Osim toga, miševi kojima je aktiviran neuron u hipotalamusu bili su aktivniji i izgledali su mlađe od drugih miševa, što znači da su im zdravlje i vitalnost bili bolji.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.