5 POZNATIH JELA ČIJI RECEPTI POSTOJE OD STARE ERE! A ovaj davni desert je omiljen i DANAS!

Bogata bojama, različitim kulturama i istorijom hrana ima mnogo veći značaj od toga da su u pitanju hranljivi sastojci i odgovor na stanje gladi, odnosno zadovoljavanje nagona za preživljavanjem

PAPRIKAŠ, 6000. GODINA P.N.E.

Smatra se da je ovo jelo spremano oko 6000. godine pre nove ere. Paprikaš je kreativni nered od povrća, mesa od živine i mešavine brojnih začina, kuvanih sporo na tihoj vatri. Kao rezultat, u tanjiru nastaje raskoš boja i ukusa, sofisticiranijih od starinske supe. Recepti za paprikaš uglavnom su jednostavni i zasnivaju se na sezonskim namirnicama. Pripremanje mesa u tečnosti, na vatri i dok ne omekša praksa je koja se primenjivala u kulinarstvu 7000-8000 godina pre nove ere, što svrstava paprikaš među najstarija jela na planeti. Pronalasci arheologa svedoče o korišćenju tvrde opne mekušaca kao posude za kuvanje paprikaša.

'LUDO TESTO' JE ČUDO OD TESTA! Može da stoji i do 7 dana, koristite ga kad god vam zatreba!

- Staviti meso u trbuh životinje, zatim promešati sve sa vodom i kuvati na vatri od kostiju. Kosti sagorevaju vrlo dobro, a meso se lako odvaja od trbušne duplje nakon što se prokuva. Na taj način je vo ili bilo koja druga žrtvena životinja genijalno osmišljena da kuva samu sebe - pisao je Herodot. Takođe, postoji nekoliko istorijskih zapisa o paprikašu baziranom na sočivu i žitaricama, u rimskim kuvarima iz 4. veka pre nove ere. Mogu se naći i recepti za paprikaše od ribe i jagnjetine. U 16. veku Asteci su pravili paprikaš od ljudskog mesa i ljutih papričica, poznatiji kao tlacatlaolli - premda se za ovaj jezivi recept smatra da je izmišljen. Paprikaš je poznat još i kao hrana siromašnih, zahvaljujući dostupnosti sastojaka od kojih se pravi.

Foto: Shutterstock

 

PALAČINKE, OKVIRNO 3300. GODINA P.N.E.

Širom sveta palačinke važe za jedan od najčešćih i najlepših doručaka. Služe se sa voćem, čokoladom, raznim slatkim sirupovima i prelivima. Palačinkama se naziva sve što izgleda kao ravna, relativno tanka tekstura od brašna, koja se sprema u tiganju ili na odgovarajućoj ploči/plehu. U zavisnosti od mesta sa kog potiču varira i debljina testa - u Francuskoj, Južnoj Africi, Belgiji i mnogim drugim zemljama palačinke su izuzetno tanke, prave se od banana i sličnog voća, pa čak i od fermentisanog pirinča. Proučavanjem najstarije mumije na prostoru čitave Evrope, Ocija - Ledenog čoveka (koji je živeo okvirno oko 3300. godine pre nove ere), otkriveno je mnogo toga o ishrani Neolitskog doba. Na 7. Svetskom kongresu istraživača mumija, naučnici su usaglasili rezultate o Ozijevom poslednjem obroku - između tragova mesa od jelena i alpske koze našli su se i tragovi pšeničnih palačinki. Palačinke su voleli i stanovnici antičke Grčke koji su ih još nazivali „tagenias” ili „teganites”, od reči tagenon, što u prevodu znači „tiganj za prženje”.

POHOVANA PILEĆA KRLICA U RERNI I KROMPIR LEPEZA! Savršen nedeljni ručak!

Stari Grci su palačinke pravili na glinenim pločama postavljenim iznad vatre. Zapisi grčkih pesnika iz 5. veka pre nove ere navode da su pri pravljenju palačinki koristili maslinovo ulje i brašno, a da su ih servirali uz mleko i med. Kao i u savremenom dobu, često su ih jeli za doručak. Filozof iz 3. veka Atineus, u svojoj knjizi „Deipnosophistae” pisao je o sličnoj hrani, koja se pravila od brašna, sa dodacima susama, sira ili samo meda. Stari Rimljani su slične kreacije nazivali alia dulcia (u prevodu sa latinskog „drugi slatkiši”). Detaljan recept koji podrazumeva mešavinu jaja, brašna i mleka potiče iz rimskih kuvara iz 4. veka. Reč palačinka prvi put se u Engleskoj upotrebila u 15. veku.

Foto: Pixabay

ČIZKEJK, 2000. GODINA P.N.E.

Ljubitelji dezerta često navode čizkejk kao jednu od najdražih poslastica. Ovaj kremasti i bogati kolač sastoji se od tankog sloja slatkog sira i baze od biskvita pomešanog sa maslacem ili kore. Poznata američka verzija recepta navodi čuveni krem-sir, koji je nastao tek 1872. godine, ali originalna verzija vodi poreklo od starih Grka koji su koristili jednostavnu mešavinu meda, brašna i mekog sira kako bi napravili laku i suptilno začinjenu tortu koju su često služili na venčanjima i drugim tipovima proslava.

(VIDEO) KREMAST KOLAČ SA PIŠKOTAMA! Najbrža poslastica koja se ne peče

Arheolozi su tokom poslednjeg veka pronašli ostatke plesni sa sira iz 2000. godine p.n.e. Pa bi ovaj dokaz mogao da ukaže na postojanost recepta za čizkejk. Postoje i dokazi da je ovaj dezert služen atletičarima tokom Olimpijskih igara 776. godine p.n.e., a prvi zapisan recept pronađen je 230. godine nove ere u receptima grčkog autora. Vremenom je ova poslastica pronašla put do Evrope, a priča se i da je to bio omiljeni slatkiš Henrija VIII.

Foto: pexels.com

PILAV, PERIOD 1000-500 GODINE P.N.E.

Iako hleb važi za najstariju hranu, za koju se smatra da je pravljena još pre 30 000 godina, komplikovanije vrste hlebova, poput onih začinjenih i drugih vrsta peciva, pojavile su se dosta kasnije. Za pripremu pirinča važi malo drugačija istorijska formula - pilav se kao jelo bogato različitim začinima i mesom pravi još od antičkih vremena. Postoji ogroman broj vrsta koji uključuje različite biljke i začine. Piletina, svinjetina, jagnjetina, riba, morski plodovi, šargarepa - uz pilav dolaze u obzir gotovo sve namirnice. Ovo je jelo sa mnogo imena u zavisnosti od zemlje odakle potiče, a poznato je da se konzumira u zemljema srednjeg Istoka, centralne i južne Azije, Indjskog subkontinenta, istočne Afrike, na Balkanu itd.

PILETINA U KREMASTOM SOSU IZ RERNE Spremite ukusan ručak za četvoro za 500 DINARA

Etimološki, pilav vodi poreklo od persijske reči polow, koja dalje vodi poreklo od indijske pulao, a koren je u reči indijskog književnog jezika - Sanskrita - pulaka, što konačno znači pirinčana lopta. Pirinač se prvo odomaćio u Kini, što je bilo pre skoro 13 000 godina, a nešto kasnije i u Indiji. Stanovnici drevne Persije kultivisali su pirinač između 1000. i 500. godine p.n.e. Rasprostranjenost pirinča utabala je put prvom receptu za njegovu pripremu. Aleksandar Veliki se sa čarima pilava upoznao nakon osvajanja Sogdijskog grada Samarkanda (sadašnja teritorija Uzbekistana i Tadžikistana). Ubrzo je pilav usvojen u Makedoniji i odatle se proširio Evropom. Jedan od najstarijih recepata za pilav sa šafranom i drugim aromatičnim biljkama nastao je dolaskom muslimana u Indiju - ovo jelo je originalno poznato kao birjani. Smatra se i da je španska paelja nastala od recepta za pilav.

Foto: Printscreen You Tube

BURGERI ILI KAKO STARI RIMLJANI KAŽU - ISICIA OMENTATA

Burgeri su apsolutni fenomen kada se govori o brzoj hrani modernog doba. Mesnati sendviči sa sirem, slaninom, salatom, paradajizom, lukom, majonezom i krastavčićima, između dve mekane zemičke omiljeni su gurmanima širom sveta. Za burgere istoričari smatraju da vode poreklo od govedine koju su pripremali Rimljani, oko 4. veka p.n.e. Originalan recept podrazumevao je mešanje mlevenog mesa sa začinima, belim vinom, čuvenim garum sosem od ribe i pinjola. Na prostoru SAD-a burgeri se prvi put javljaju 1900. godine.

Foto: Pixabay

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.