OVO SIGURNO NISTE ZNALI O VIDRAMA! Ove slatke životinjice se DRŽE ZA RUKE dok spavaju, ali TO NIJE SVE!

Postoji 13 različitih vrsta vidri širom sveta, od sitne azijske vidre sa malim kandžama, dužine oko 70 centimetara, do džinovske vidre koja može dostići dužinu do nepuna dva metra. Čak 12 vrsta vidri, vode se kao ugrožene ili beleže brzi pad populacije. Severnoamerička rečna vidra je jedina vrsta koja nije ugrožena zahvaljujući velikim naporima za njihovu zaštitu.

Međutim, rast populacije beleži i kalifornijska morska vidra. Izveštaj iz 2016. godine navodi da populacija morske vidre u Kaliforniji dostiže 3.272 vidre, što je rast od 11 odsto od 2013. godine. Strunjaci ovaj rast pripisuju merama zaštite vidri ali i staništa, i upozoravaju da je ostalo mnogo da se uradi kako bi se ova vrsta skinula sa liste ugroženih.

Najugroženija od svih je vidra "dlakavog nosa", koja živi u Aziji i toliko je retka da se zaista mislilo da će izumreti do 1998. godine. Međutim, tada su otkrivene neke manje populacije, a potom još jedna 2010. godine u Maleziji. Dakle, ova vrsta još uvek postoji, ali "jedva" jer su procene da u jugoistočnoj Aziji danas živi svega 86 ovih vidri.

Morske vidre imaju najgušće krzno na svetu

Morske vidre nemaju samo najgušće krzno od svih vidri - već imaju najgušće krzno od svih životinja! Na delovima tela sa najgušćim krznom, imaju čak milion dlaka po kvadratnom inču. Potrebna im je svaka dlaka, jer ih krzno štiti od hladnoće i omogućava im da budu vodootporne. Ugrožena je i džinovska vidra koja živi u Južnoj Americi, uz reku Amazon i Pantanal. Ova vrsta je najduža od svih vidri, može dostići oko dva metra dužine i 100 kilograma. Jedu između šest i devet kilograma hrane svaki dan!

Pretnje džinovskim vidrama uključuju i degradaciju staništa, pesticide, zagađenje od rudarstva. Stručnjaci procenjuju da postoji između 1.000 i 5.000 džinovskih vidri, mada je teško utvrditi tačan broj.

Vidre jedu mnogo više nego što ste mislili

Vidre imaju ogroman apetit i jedu dosta da bi se zadovoljili brzi metabolizam. Svakodnevno jedu hranu tešku između 15 i 25 odsto svoje telesne težine. Da bi zadovoljile apetit, vidre mogu provesti čak pet sati dnevno jedući. Šta je na meniju? Rečne vidre prvenstveno jedu ribu, a onda rakove, mekušce, insekate, ptice, ostrige, školjke, pa i glodare i kornjače. Morske vidre jedu raznoliku ribu i rakove.

Majčinska ljubav

Morske vidre provode dosta vremena negujući svoje krzno, ali i krzno svojih mladunaca.

Mladunče vidre se ne može samo negovati i ako se krzno uprlja uljima ili drugim zagađivačima iz vode, ishod može biti smrtonosan. Zato ženka morske vidre provodi i po nekoliko sati dnevno u negovanju potomstva. Vidre imaju snažan, pomalo spljošten rep savršen za kretanje kroz vodu. Imaju i kožicu između nožnih prstiju. Mogu zadržati dah tri do četiri minuta dok rone i plivaju brzinom i do 11 km na sat.

Mladunče vidre po rođenju ne zna da pliva iako se rađa u vodi. I tu je ključna uloga majke, koja mora naći vremena i za podučavanje plivanju.

Držanje za ruke

Morske vidre ponekad se drže za ruke dok spavaju kako ne ih voda ne bi razdvojila.

Majka i mladunci, posebno često se drže jedni za druge dok se odmaraju, kako se ne bi izgubili.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.