JEZIVE MEDICINSKE METODE U ISTORIJI! Neke najbizarnije su nastavile da se koriste!

Pre pojave moderne nauke, ljudi su za lečenje bolesnika koristili razne čudne metode. Međutim, neke najbizarnije medicinske metode su nastavljene da se koriste jer daju dobre rezultate u lečenju. Tako su neke od uvrnutih praksi samo prerasle iz jednog oblika u drugi, a neke od njih u modificiranom obliku koristi i savremena medicina, dok su druge zabranjene jer su bile toliko opasne da su često i ubijale one koji su ih koristili

Lobotomija

Početkom 20. veka lekari su bili potpuno nepripremljeni za lečenje pacijenata obolelih od mentalnih bolesti koji su u to vreme preplavljivali bolnice.

Jedan od tretmana koji je postao popularan tridesetih godina prošlog veka je lobotomija, odstranjivanje dijelova mozga kako bi se suzbili depresivni simptomi.

Čak i u to vreme, priznato je da je ovo bila opasna praksa koja je često ostavljala pacijente sa trajnim invaliditetom, uništavala njihove sposobnosti za funkcionisanje u društvu, njihovo pamćenje i njihovu ličnost.

Ipak, više od 40.000 ljudi je samo u Americi bilo izloženo lobotomiji, često bez pristanka.

Foto: Pixabay

Terapija elektrošokovima

Nama poznati kao tretmani elektoršokom su prvi put korišteni četrdesetih godina prošlog veka kao alternativa za lobotomiju i to za lečenje raznih oblika depresije i manija, a najčešće se primjenjivala u lečenju histerije.

Elektrokonvulzivna terapiju je bila oštro kritikovana u javnosti zbog pretpostavke da povećava rizik od samoubistva kod pacijenata koji su lečeni na ovaj način. Jedan od njih je i Ernest Hemingvej.

Terapija elektrošokovima je često prikazivana i na filmskom platnu, pa je to još više pojačalo kritike. Još od početka primene ovog vida lečenja postojao je i problem etičke prirode zbog nedostatka saglasnosti pacijenata i nemogućnosti da se davanjem anestezije ublaži bol koju pacijenti tokom tretmana trpe.

Trepanacija

Trepanacija je hirurška metoda koja je podrazumevala bušenje lubanje kako bi se olakšao pritisak u mozgu, a koristila se u lečenju epilepsije, mentalnih poremećaja i migrene.

To je takođe bio uobičajeni zahvat pri fizičkim povredama glave, kao što su fraktura lobanje, jaki udarci u glavu i sl. Ova metoda je često bila fatalna, zbog infekcija mozga koje su nastajale kao direktna posledica bušenja lubanje u nehigijenskim uslovima.

Praksa bušenja lubanje za ublažavanje pritiska i lečenje težih oblika depresije se i danas na neki način koristi, ali sa mnogo više humanosti (i sa anestezijom) nego što je to bio slučaj u srednjem veku.

Intiman odnos sa devicom za lečenje sifilisa

Zastrašujući mit da se neko ko je "inficiran društvenom bolešću" može izlečiti putem intimnog odnosa, datira još iz 16. veka.

Foto: Printscreen You Tube

Tada je uvedena praksa da se muškarci leče od sifilisa i gonoreje na taj način što će imati intiman odnos sa devicom.

Na žalost, sa ovim bizarnim sujeverjem se nastavilo u nekim delovima razvijenog sveta, naročito u Africi, što za posljedicu ima brojne prijavljene slučajeve silovanja djevojčica.

Namerna infekcija malarijom

Ranije je bio običaj  da se deca izlažu namernoj infekciji kako bi stekla imunitet. Jedan takav slučaj predstavljao je dovođenje zaraženih od sifilisa u kontakt sa osobama koje boluju od malarije.

Verovalo se da groznica izazvana malarijom može da izleči sifilis, a onda bi se lečila malarija, pomoću nekih drugih, takođe zastrašujućih tretmana.

Međutim, istina je da je malarija zapravo u velikoj većini slučajeva smrtonosna za zaražene sifilisom.

Dijeta uz pomoć pijavica

Dijeta uz pomoć pijavica je početkom 20. veka bila metoda za gubljenja telesne težine koja se oslanjala na nepouzdanu praksu unošenja pijavica u telo u nadi da će one pojesti hranu koju je osoba prethodno konzumirala.

Međutim, većina pijavica su ustvari imale užasne efekte na ljudsko telo, što je dovelo do neuhranjenosti, mučnina, povraćanja, dijareje i anemije.

Foto: Printskrin video

Pijavice se i danas koriste u nekim zakonitim medicinskim procedurama i u alternativnoj medicinskoj praksi. Takozvana hirudoterapija ili lečenje medicinskim pijavicama veoma je popularna kod holivudskih i muzičkih zvezda, kao i kod drugih bogataša.

Lečenje mrtvim miševima

Mrtvi miševi su korišteni u medicinske svrhe još od doba drevnog Egipta, gde bi se mešali sa drugim sastojcima i koristili za ublažavanje zubobolje. Kasnije su u Engleskoj, za vreme Elizabete I lečene bradavice na taj način što su se mrtvi miševi sekli na pola i stavljali na mesta sa bradavicama.

Delovi mrtvih miševa su se takođe koristili za lečenje magarećeg kašlja, velikih i malih boginja, noćnog mokrenja…

Foto: pexels.com

Helioterapija (terapija svetlošću)

Lečenje tuberkuloze helioterapijom podrazumevalo je izlaganje bolesnika jakom izvoru svetlosti, najčešće jakoj lampi. Ovakva praksa bila je vezana za teoriju da će lampa simulirati sunce i tako podstaći povećanu proizvodnju vitamina D, koji pomaže u borbi protiv infekcija.

Terapija svetlošću je i dalje uobičajen tretman za brojne bolesti, poput depresije, dermatoloških oboljenja, sezonskih afektivnih poremećaja…

Iako su moderne vakcine potpuno potisnule helioterapiju tuberkuloze, njen izumitelj Nils Riberg Finsen je dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju 1903. godine.

Životinjski izmet kao lijek

Životinjski izmet se dugo koristio za lečenje različitih bolesti i za pravljanje mnogih lekova, čak do kasnog 19. veka. U viktorijansko doba postojao je lek za smanjenje bola u grlu koji je sadržao isušeni izmet psa, a drevni Egipćani su koristili izmet magarca, krave, psa, gazele ili muhe u brojne medicinske svrhe.

Ponekad su ove metode dovodile do trovanja, a nekada bi bakterija u izmetu zaista imala lekoviti efekat.