OVE ŽENE UNAJMLJUJU BIZNISMENI I UTICAJNI POLITIČARI! Obavijene su velom misterije, a povezuju ih sa elitnom prostitucijom! Foto/Video

Gejše se u japanskoj tradiciji pominju već na početku sedmog veka, ali tokom 18. veka ova profesija doživljava novu ekspanziju. I danas gejše postoje, ali su se u mnogim stvarima prilagodile savremenom svetu

Reč gejša u japanskom jeziku znači umetnica. Tradicija gejši se razvila iz umetnosti taikamochi ili hokana, što je izraz sličan izrazu dvorskih luda. 

Dok jedni nipodaštavaju ovu profesiju, drugi je izjednačavaju sa drevnom umetnošću Japana. Bilo ko da je u pravu, gejše postoje vekovima i svoju zajednicu i praksu prilagođavaju modernim uslovima, trudeći se da, ipak, očuvaju tradiciju, koja im bez obzira na posao kojim se bave, čuva ugled. 

Foto: pixabay.com

Javnost širom sveta saznala je o ovoj drevnoj japanskoj praksi nešto više tek sa pojavom prvih fotografija gejši, pedesetih godina prošlog veka. Na fotografijama koje su se tada pojavile prikazana je uloga gejši u modernom društvu, ali je i otkriveno mnogo o njihovom mističnom načinu života.

Nastanak gejši

Koreni profesije gejši potiču još iz Edo perioda (1603-1867), kada su gejše zabavljale muškarce na putu za četvrt crvenih fenjera u Jošivari u Tokiju. Prostitucija je bila legalna u to vreme, ali profesija gejši jasno se razlikovala od prostitucije.

Foto: pixabay.com

Gejše nastaju u tradicionalnom društvu Japana koje nije dozvoljavalo otvorenu komunikaciju između muškaraca i žena. U Japanu, žena je imala svoje malo carstvo, svoje domaćinstvo, o kome je morala da vodi računa i decu čije joj je vaspitanje bilo povereno u potpunosti.

Prve gejše su bili muškarci. Kako su žene počele da pristupaju redovima, postale su poznate pod nazivom onna geisha ili žena umetnik. 

Muškarac je čulno uživanje i zabavu tražio van kuće

Položaj žene u Japanu nije bio ni malo povoljan jer ona nije posedovala ličnu slobodu. Kao obična žena, bila je dobrovoljno zatvorena u kuću i potpuno zavisna od svog muža, a kao gejša, mogla je da se obrazuje, uči, druži sa muškarcima.

Gejše nisu bile prostitutke i to je jedna od zabluda koje je doneo prodor zapadne kulture u Japan i širenje znanja o do tada tajanstvenom Istoku. Japanska gospoda tog vremena, imala su istančaniji ukus od ostalih i drugačija shvatanja uživanja i bili su veliki poštovaoci lepote i tradicije.

Devojke koje su posluživale goste na okupljanjima visoke klase nazivale su se saburuko, ili poslužiteljke, a pružanje se*sualnih usluga mušterijama na početku je bilo više izuzetak nego pravilo. U 18. veku radni zadaci gejše bili su vezani za zadovoljavanje svih potreba mušterija i tradicija je postala nešto što bi se modernim terminima moglo nazvati elitna prostitucija. Gejše su kao i ostale zanatlije bile organizovane u manje zajednice koje su imale svoju klijentelu, posebne usluge za koje su se specijalizovale i naravno, posebne ponude za najbolje mušterije.

Foto: APfoto

Gejše su prikazane kako uče da pravilno poslužuju goste, kako se kikoću na prijemima, kako usavršavaju muzičke veštine ili klijentima pružaju intimnije usluge, poput masaža. Uglavnom su uvek u tradicionalnoj odeći i sa šminkom karakterističnom za ovu branšu, ali 20. vek je i u njihovu praksu doneo promene, pa ima i eksplicitnijih fotografija. U šesnaestom veku nikle su prve intimne odaje za zadovoljstva u kojima su gejše živele i radile, a koje su bile poznate pod imenom jukaku. Prostitucija je van ovih kuća bila nezakonita i strogo kažnjavana, ali sve što se dešavlo u jukaku odajama bilo je legitimno.

Među gejšama su postojale prave klasne razlike, pa su manje atraktivne devojke bile gotovo samo sluškinje u njihovim zajednicama, gok su privlačnije devojke sa određenim setom veština poput talenta za pesmu i igru, živele u raskoši koju su obezbeđivali njihovi obožavatelji i posebni prijatelji. Pripadnice najviše klase gejši nazivale su se oiran i bile su kombinacija glumica i prostitutki, pošto su u krevet išle samo sa odabranim, najimućnijim klijentima, a imale su i svoje nastupe koji su se uglavnom sastojali od posebnog erotskog plesa koji su ove profesionalke izvodile besprekorno.

Nisu prostitutke

Inače, mnogi imaju pogrešnu sliku o tome ko su ove žene i čime se one zaista bave. Oni koji to ne razumeju doživljavaju ih kao prostitutke. Međutim, to je daleko od istine. One zabavljaju muškarce na sasvim drugačiji način.

Gejše su veoma cenjene u Japanu i sastavni su deo visokog društva. One su žene zabavljačice i imaju tu mogućnost da opčine sve oko sebe, ne samo impresivnim poznavanjem japanskih umetnosti, već tradicionalnim plesovima i muzikom tokom večernjih zabava i sastanaka u ekskluzivnim restoranima.

Umetnice

Visok kvalitet izvođenja postepeno je počeo nastupe gejši da svrstava u kategoriju umetničkih pa su oni vremenom prihvaćeni kao deo japanske tradicionalne umetnosti koja se naziva kabuku. Iako su talentovanije kurtizane goste uglavnom zabavljale plesom, pesmom i svirkom, bilo je među njima i intelektualki koje se se specijalizovale za pisanje i recitovanje poezije.

Foto: pexels.com

Zvanično ime ove umetnice - prostitutke dobile su tek u osamnaestom veku, kada su i mnogi muškarci ušli u ovu profesiju. Do početka 19. veka zanimanje gejše bilo je legitimna ženska profesija, koju društvo nije osuđivalo. Zajednice gejši su rasle i postajale sve bogatije, a ovo je bio način da mnogočlane porodice olakšaju život i sebi i svojim mladim ćerkama.

Ipak situacija se tokom drugog svetskog rata menja, jer u opštem haosu obične prostitutke su sebe nazivale gejšama. Ugled koji su gejše uživale, koliko god to apsurdno zvučalo, sa sve većim brojem samoproklamovanih koleginica koje nisu imale kvalitete zahtevane od gejši, počeo je da se ruši. Ipak u pitanju je Japan, pa je tradicija uspela da opstane.

Odevanje

Gejšino lice je belo, a samo su karmin i senke oko očiju jarkocrveni. Beo puder pokriva njihovo lice, grudi i vrat, međutim, potiljak ostaje otkriven u obliku slova "W".

Početnice se oblače sa mnogo više detalja od starijih gejši, sa dugim i šarenim kimonima. Kako sazrevaju, gejše nose jednostavnije dizajne i ne nose više belu šminku, osim u specijalnim prilikama.

Foto: pexels.com

Devojčice slali u kuće zadovoljstava da "peku" zanat

 Devojčice su vrlo rano odvajane od porodica i smaštane u kuće zadovoljstva, gde su godinama vredno učile, pripremajući se za svoju buduću profesiju.

Devojke su u prošlosti postajale gejše početnice sa 13 godina, ali je sada zakonom zabranjeno da postanu početnice dok ne napune 18, osim u Kjotu, gde im je već sa 15 godina to dozvoljeno.

Početnice su tada radile i po nekoliko godina pre nego što su postajale punopravne gejše, ali kako sada mnoge žene tek sa 20 godina počinju da se bave ovom profesijom, veoma često od samog početka nastupaju kao gejše.

Rigorozna obuka

Gejše prolaze rigoroznu obuku sviranja na klasičnim instrumentima, kao što su šamisen, flauta i doboš. Takođe, vežbaju i tradicionalni ples, pesmu i ceremoniju služenja čaja.

Ostale veštine kojima moraju da ovladaju uključuju i zabavljanje gostiju lakom konverzacijom. Kod gejši postoji prećutno pravilo da se ne otkrivaju detalji iz njihove konverzacije sa klijentima, među kojima su i moćni političari i direktori velikih kompanija.

Gejše danas

I danas u Japanu postoje gejše. Njihove zajednice su mnogo manje i skromnije, žene koje se ovim bave više nisu raskošne i talentovane lepotice, ali ipak poštuju tradiciju i mogu se videti kako na japanskim ulicama šetaju sa neobičnom frizurom i u starinskim nošnjama. Većina ovih modernih zajednica gejši iz prakse je izbacila prostituciju, pa sad deluju kao čuvari tradicije koja je vrlo značajna za celokupnu Japansku kulturu.

Danas su gejše isključivo pripadnice ženskog pola, izuzev pripadnika Taikamočija, od kojih su danas samo tri grupe registrovane u Japanu, uglavnom po javnim kućama, te se razlikuju od tradicionalnih gejši. Oni sada imaju komične nastupe sa šalama i sviranjem šamisana između nastupa ženskih gejši.

Foto: pixabay.com

Profesija koja izumire

Gejše, žene zabavljačice koje za basnoslovne sume novca pevale, plesale i učestvovale u dovitljivom razgovoru na večernjim zabavama, polako izumiru. U Japanu je 1920. godine živelo više od 80.000 gejši, a danas ih nema više od 2.000. Svet mističnih žena opstaje još samo u Kjotu, i to u distriktu gejši.

Ukoliko vam se posreći da sretnete neku gejšu izvan distrikta, dobro se zagledajte u nju. Verovatno ćete nakon nekoliko trenutaka shvatiti da je to u stvari neka strankinja obučena u gejšu i ništa više. Iako se regrutacija novih gejši obavlja i preko interneta, mlade žene koje uđu u ovu profesiju ne mogu da očekuju glamurozan život stroge plesne obuke, klasičnih instrumenata i nastupa na ritualnim čajankama.

- Mnoge žene su gejše 30 godina i ne idu na časove. Njih zapravo ne možete nazvati gejšama - kaže Kokin, koja još uzima časove šamisena četiri puta mesečno.

Danas u Japanu mlade žene nisu toliko zainteresovane da se bave ovom autohtonom japanskom tradicijom. Radije će se odlučiti da uživaju u čarima i slobodama 21. veka. Društvo se do te mere modernizovalo da ni roditelji više ne prodaju svoje ćerke da postanu gejše. Ovaj pad se pripisuje opadanju interesovanja za tradicionalnu umetnost, pojavu karaoka, kao i drugih, prostijih vidova zabave.

Pored toga, na lagani nestanak ovih neobičnih i egzotičnih umetnica uticao je i ekonomski pad '90-ih godina prošlog veka. Naime, njihova klijentela su elitni biznismeni i uticajni političari, koje je kriza naterala da smanje troškove zabave, dok su visokoprofilni skandali proteklih godina naterali političare da se uzdržavaju od preteranog trošenja (večera može da košta oko 80.000 jena (730 dolara) po osobi, u zavisnosti od lokacije i broja prisutnih gejši). Zbog svega toga, gejše su prinuđene da se prilagođavaju potrebi da izađu iz njihovog ekskluzivnog, takozvanog sveta cveća i vrba, i potraže nove klijente, poput turista, pa čak i žena. Neki puritanci zgroženi su promenama, naročito kada gejše nastupaju za turiste. Međutim, za Kanae, gejšu iz četvrti Asakusa u Tokiju, spasavanje profesije gejši je mnogo više od očuvanja tradicionalne umetnosti.

- Veliki deo Japana prihvata zapadne vrednosti - kazala je ona.

- Mnogi ljudi više ne govore pravilno japanski jezik. Međutim, u našem svetu ostaje ono najbolje od Japana. Zato se nadam da će više ljudi, i Japanaca i stranaca, doći da bi to doživeli.