Planeta
PUTIN ČESTITAO TRAMPU POBEDU NA IZBORIMA: Uputio mu snažne reči, pa pomenuo Ukrajinu - "On je hrabar čovek"
107. 11. 2024. u 20:08
207. 11. 2024. u 20:08
Lajfstajl
POTRAGA ZA NEBESKOM ISTINOM! Svemirska trka u osvajanju Marsa! Crvena planeto, spremi se – Zemljani stižu!
Naviknuti na trku svetskih sila u naoružanju, saživeli smo se i sa borbom oko proizvodnje i plasmana efikasne vakcine protiv korone. Proteklih meseci, međutim, odvija se nova borba – trka u osvajanju svemira
Podseća na onu iz vremena hladnog rata, ali je neuporedivo zanimljivija, pre svega zbog novih učesnika, svetskih sila koje se takmiče sa svemirskim programima Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. U trku su se umešale i privatne kompanije koje razvijaju sopstvene svemirske programe, poput Blu Oridžina, Virdžin Galaktika ili Spejseksa. Glavni cilj je eksploatacija svemira. Naučnici su proteklu deceniju, u kojoj nije bilo mnogo novih svemirskih misija, iskoristili da implementiraju novu tehnologiju mehaničkih, elektronskih i sigurnosnih sistema. Solarni paneli postali su nezamenjivi deo svake svemirske letilice, a novi materijali kojima su obložene omogućavaju veću sigurnost tokom leta blizu Sunca.
Obeležavanje pola veka od sletanja na Mesec kao da je bio znak za početak nove velike svemirske trke sa više učesnika i više uloženog novca. Takmičenje je s razlogom počelo u julu prošle godine, jer su tada orbite Zemlje i Marsa bile najbliže, pa je za putovanje do Crvene planete bilo potrebno sedam meseci. Sledeću takvu priliku morali bi da čekaju 26 meseci.
Fokus je Mars.
Crvena planeto, spremi se – Zemljani stižu.
NASA – rover Istrajnost
Iz vazduhoplovne baze Kejp Kanaveral na Floridi, Nasin rover Istrajnost (Perseverance) uspešno je poleteo ka Marsu 30. jula prošle godine raketom Atlas 5. Ako sve bude u redu, rover će, nakon pređenih oko 500 miliona kilometara, 18. februara ući u atmosferu Marsa.
Od tri misije koje za cilj imaju istraživanje Marsa, Nasina je najrizičnija jer će se rover Istrajnost odmah upustiti u složenu i visokorizičnu proceduru sletanja na Mars. Rover je proizveden u Nasinoj laboratoriji za mlazni pogon, a konstrukcija je bazirana na roveru Kjuriositi. Težak je 1.025 kilograma, što nije presudno važno jer je gravitaciono polje Marsa tri puta slabije nego Zemljino, dugačak je 3 metra, širok 2,7 i visok 2,2 metra. Opremljen je kamerom Mastcam-Z, koja omogućava rezoluciju od 0,15 mm do 7,4 mm po pikselu i veličinu slike od 1600x1200 piksela. Pored toga, on poseduje još 23 različite kamere za snimanje kretanja po Marsu i zemaljsko praćenje procesa samog sistema. Rover je opremljen norveškim geofizičkim radarom RIMFAX (Radar Imager for Mars Subsurface Experiment), koji može da skenira zemljište do dubine od deset metara, omogućavajući geofizičarima na Zemlji uvid u slike. U slučaju terenskih prepreka, koje rover ne može da savlada, tu je dron koji, zbog male gustine atmosfere na Marsu, koristi kontrarotirajuće elise prečnika 1,2 metra. Elise se okreću 2400 puta u minutu, a pokreću ih litijum-jonske baterije.
Robotske ruke rovera su remek-delo ljudskog uma. Obe ruke poseduju senzore koji za desetak sekundi mogu da detektuju do dvadeset hemijskih elemenata u sastavu bilo čega što dohvate. Elementi koje robotska ruka dotakne biće fotografisani u rezoluciji od 13 mikrona po pikselu. Sistem za prikupljanje uzoraka sastoji se od devet burgija i 43 epruvete u koje će robotska ruka smesiti delove tla. NASA planira da u svojoj misiji te uzorke pokupi sonda SRL (Sample Retrieval Lander). Misija bi trebalo da počne 2026. godine, a uzorci bi na Zemlju stigli 2031. Napajanje električnom energijom omogućava šest solarnih ploča od 12,8 kvadratnih metara smeštenih na vrhu kapsule, ali i radio-izotopski generator sa plutonijumom-238.
S obzirom na to da je osnova konstrukcije rovera u prethodnim misijama proverena, naučnike sada brine proces sletanja na Mars. Procedurom sletanja upravljaće kompjuter koji se nalazi unutar rovera, a na osnovu signala koji mu daju senzori spolja. Kapsula sa roverom približiće se Marsu brzinom od 20.000 kilometara na sat. U trenutku ulaska u atmosferu karbonski omotač kapsule moraće da izdrži temperaturu od oko 1300 stepeni Celzijusa. U složenom manevru sletanja supersonični padobran smanjiće brzinu najpre na 1.200 kilometara na sat, a u narednih dvadesetak minuta na 100 metara u sekundi. Dve hiljade metara iznad tla, rover će se odvojiti od zaštitne kapsule i pomoću "leteće dizalice" sa osam mlaznih motora koji se napajaju gorivom, zahvaljujući pritisku gasa iz dva rezervoara helijuma, lagano sleteti na površinu Marsa.
Predviđeno mesto sletanja je krater Jezero, nazvan po opštini Jezero nedaleko od Mrkonjić Grada. Naziv je odabran zato što na brojnim slovenskim jezicima opisuje prirodno udubljenje ili depresiju ispunjenu vodom. Život na mikrobskom nivou mogao je da se razvije u Jezeru, a pronalazak tih tragova biće glavni zadatak rovera.
Misija Mars 2020 procenjena je na nešto više od 2,9 milijardi dolara.
Tjanven 1 – kineska sonda za proučavanje Marsa
Kina je i u svemirskoj tehnologiji uspela da uhvati korak sa vodećim svetskim silama i za kratko vreme postane jedna od njih. Raketa, koja sa sobom nosi orbiter i rover, posle višegodišnjih priprema, lansirana je 23. jula prošle godine iz grada Hainan na južnoj obali Kine.
U orbitu Marsa uspešno je stigla 11. februara ove godine. Naredna tri meseca kružiće u orbiti te planete, a zatim će se, slično kao i Nasin rover, spustiti na njenu površinu. Ako Tjanven-1 uspe, biće to prvo sletanje na Mars koje nije izvela NASA od 1971. godine, kada je rover Sovjetskog Saveza sleteo na Crvenu planetu.
Ime sonde Tjanven-1 u prevodu znači: Potraga za nebeskom istinom, a naučnici su bili inspirisani istoimenim delom kineskog pesnika Kju Juana. Detalji misije nisu u potpunosti poznati jer ih Kina drži u tajnosti, ali se zna da orbiter i rover imaju ukupno dvanaest naučnih instrumenata, kameru visoke rezolucije, magnetometar, radar za istraživanje tla, infracrveni spektrometar i senzor za naelektrisane i neutralne čestice. Rover je težak 240 kg i poseduje kameru sa 9 filtera i senzor od 2048x2048 piksela, pa bi trebalo da bude pravo zadovoljstvo gledati slike ovakvog kvaliteta. Kada sleti na Mars, rover će tragati za podzemnim vodama i dokazima o postojanju života.
Zanimljivo je da je Institut za istraživanje astrofizike u Tuluzu, po odobrenju Vlade Francuske, isporučio Kini laserske senzore i spektometre za pročavanje tla i tako postao deo misije. Slično je učinila i Austrijska akademija nauka u Gracu, pomogavši svojim kineskim kolegama u kalibraciji letačkih instrumenata.
Ujedinjeni Arapski Emirati – sonda Houp na Marsu
Svemirska letilica UAE ušla je 9. februara u orbitu Marsa. Tako je ova zalivska zemlja bogata naftom postala prva zemlja arapskog sveta kojoj je to pošlo za rukom.
Nada (Houp) je, od lansiranja sa japanskog kosmodroma Tanegašima, 16. jula prošle godine, stigla do kraja sedmomesečnog puta dugog gotovo 500 miliona kilometara. Kružeći oko Marsa, Houp prikuplja detaljne podatke o atmosferi Crvene planete. Sonda je uspešno prebrodila kritičnu fazu naglog smanjenja brzine sa 120.000 kilometara na 18.000 kilometara na sat pri ulasku u Marsovu orbitu i sada kruži oko planete kojoj će se približiti na 1.000 kilometara. Misija je nastala i realizovana u saradnji UAE i Laboratorije za fiziku atmosfere i svemira Univerziteta u Koloradu. Letilica je kompletirana i testirana u svemirskom centru Muhamed Bin Rašid (MBRSC) u Dubaiju. Od Američke svemirske agencije dobili su preporuke koja istraživanja bi sonda trebalo da izvrši. Sonda će proučavati kako se energija kreće kroz atmosferu u svako doba dana, tokom cele godine, pratiće prašinu koja na Marsu dosta utiče na temperaturu atmosfere, posmatraće ponašanje neutralnih atoma vodonika i kiseonika na samom vrhu atmosfere. UAE imaju 12 satelita u Zemljinoj orbiti i 2024. godine planiraju slanje sopstvenog rovera na Mesec, a potpisali su i memorandum o razumevanju s kompanijom Virdžin galaktik o zajedničom planiranju svemirskog turizma.
Svemirski program UAE za cilj ima proširivanje ekonomske sfere delovanja. Naime, Emirati ne žele da njihova ekonomija bude isključivo zavisna od nafte i gasa, već planiraju da svoju budućnost zasnuju na ekonomiji znanja.
Kako bi uzorci koje roveri prikupe uspešno stigli na Zemlju radi daljih proučavanja, velike sile će morati da sarađuju, ostavljajući svoje geopolitičke sukobe po strani. NASA očekuje da joj Roskosmos i Evropska svemirska agencija u svojoj budućoj zajedničkoj misiji EksoMars (ExoMars) pomognu i dopreme uzorke tla, a slična pomoć biće potrebna i kineskim naučnicima.
Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
Planeta
HLADAN TUŠ ZA ZELENSKOG: Trampova inicijativa za Ukrajinu uništava "plan pobede"
107. 11. 2024. u 19:35
207. 11. 2024. u 19:35
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.