GDE JE NESTALO 130 MALIŠANA?! Bajka o čarobnom frulašu KOJU SVI ZNAMO je jeziva misterija! ISTORIČARI VEKOVIMA OVO NE MOGU DA OBJASNE!
Podeli vest
1284. godine u Hamelnu se pojavio misteriozni čovek. Nosio je šareni kaput, svetlo platno, zbog čega je nazvan Pied Piper. Tvrdio je da je hvatač pacova i obećao da će za određenu sumu osloboditi grad svih miševa i pacova. Kada je sa građanima postignut dogovor oko cene, hvatač pacova je tada izvadio iz džepa malu frulu i počeo da svira. Pacovi i miševi su odmah došli iz svake kuće i okupili se oko njega. Kada je pomislio da ih ima sve, odveo ih je do reke Vezer gde je skinuo svoju odeću i ušao u vodu. Životinje su ga sve pratile, pale unutra i udavile se
Na društvenim mrežama osvanuo je crtani film u kojem je hrvatski satiričar, poznat kao Pretjerivač, Srbe prikazao kao pacove koji na traktoru beže iz Knina
09.12.2021
11:00
Hameln je šarmantan gradić u Nemačkoj koji, sa divnim građevinama u renesansnom stilu, na trenutke liči na mesto zauvek zarobljeno u 16. veku. Grad izgleda čarobno, ali ono što se jednom dogodilo u njemu nije bilo bajka. Bila je to više noćna mora, bez srećnog kraja za ljude koji su u njemu živeli…
I, kao što Amerikanci nikada neće zaboraviti dan kada su kule bliznakinje pale, ljudi u Hamelnu nikada nisu zaboravili šta se dogodilo tog junskog dana, nekada davno...
Priča koja seže u srednjovekovno doba počela je sa pacovima... Nije bilo kanalizacije, higijenski uslovi su bili grozni i situacija je bila toliko loša da su pacovi bukvalno terorisali grad. Bili su svuda!
Ljudi su bili očajni - pacovi su bili u hrani, u ostavi, grickali su posteljinu, napadali… Šta god da su žitelji Hamelna pokušali, pacova se nisu mogli otarasiti. Sve dok se nije pojavio misteriozni čovek - frulaš.
Ko je on bio zapravo nikada nećemo saznati.
Znamo samo šta je uradio...
Nestala deca Hamelna
Priča je postala legendarna. Zapisali su je Jakob i Vilhelm Grim 1812. godine, kao dečju knjigu objavio ju je Robert Brauning 1888. godine, a čak je i Johan Volfgang fon Gete napisao svoju verziju događaja u Hamelnu, piše Istorijski zabavnik.
Najznačajnija je ipak, priča braće Grim jer oni nisu izmišljali bajke. Oni su zapisivali usmenu istoriju naroda, onako kako su se priče prenosile sa generacije na generaciju.
Prema njihovoj verziji, frulaš se jednog dana pojavio u Hamelnu i rekao da može da oslobodi grad pacova. Očajan, gradonačelnik je ponudio 1.000 guldena ako ispuni obećanje. I, frulaš je uspeo. Zasvirao je, pacovi su počeli da ga prate, a on je ih odveo do vode gde su se udavili.
Međutim, kada je došlo vreme da se frulaš isplati, gradonačelnik Hamelna se samo nasmejao i rekao: Za šta da platim? Za svirku?! Ni ostali građani Hamelna nisu hteli da plate frulaša i ovaj je otišao, ljut i prevaren, zaklevši se da će im se osvetiti.
A onda, 26. juna, na dan Svetog Jovana i Pavla, svirač se vratio. Stojeći u centru grada, podigao je frulu i počeo da svira. A deca su potrčala ka njemu… Dok su roditelji gledali kao skamenjeni kako njihova deca zauvek odlaze, svirač je svirao, a mališani su ga pratili… i zauvek nestali!
U gradu je ostalo samo jedno ili dvoje dece. U zavisnosti od toga koju verziju bajke ste čitali - jedno je bilo hromo, pa nije moglo da prati kolonu, drugo je bilo gluvo pa nije čulo muziku, a treće slepo, pa nije videlo kuda druga deca idu.
I, iako priča deluje neverovatno, ona nije izmišljena! Zasnovana je na istorijskom događaju koji je vekovima traumatizirao mali grad. Tog dana je nestalo 130 dece i više se nije vratilo!
Nije bajka!
Dokaze o ovom neverovatnom događaju moguće je i danas pronaći po celom gradu. Na zidu gradske Većnice piše: Godine 1284. po rođenju Hristovom, iz Hamelna je odvedeno 130 dece, rođeno na ovom mestu. Odveo ih je svirač u planinu. U istorijskim arhivama koje se čuvaju u gradskoj kući postoji zapis dana 26. juna 1384. koji glasi: Prošlo je 100 godina otkako su naša deca otišla.
Priča je zabeležena i na vitražu u gradskoj crkvi. Prvobitna crkva je uništena 1660. godine, ali je sačuvana slika vitraža na kojoj se vidi da je na prozoru pisalo: Na dan Jovana i Pavla 130 dece iz Hamelna otišlo je na Golgotu. Dovedeno je na planinu Kopen i izgubljeno.
Legenda o frulašu je toliko poznata i važna za region da je čak zaštićena od strane Uneska, a u gradu se svake godine održava i parada, piše portal History of yesterday.
Šta se zapravo desilo sa decom?
Godinama istoričari nisu znali šta se zapravo dogodilo sa decom iz Hamelna. Bilo je mnogo hipoteza, ali sve su se na kraju pokazale pogrešnim.
Neki istoričari su mislili da su deca umrla od kuge i da je frulaš bio personifikacija smrti. Problem sa ovom teorijom je u tome što se datumi nisu poklapali. Crna smrt je bila najteža u Evropi između 1348. i 1350. godine, više od pola veka nakon događaja u Hamelnu. Takođe, naznačeno vreme nije bilo smrtnih slučajeva odraslih od kuge.
Drugi su sugerisali da je svirač bio pedofil koji je oteo i ubio decu, ali je i ovo isključeno. Tela nikada nisu pronađena, a i kako bi jedan čovek istovremeno odveo 130 dece?
Jedna teorija govori da su decu zapravo u planine odveli i ostavili roditelji zbog ekstremnog siromaštva u kojem su živeli. O ovome zapravo govori bajka o Ivici i Marici, ali je i ova teorija osporena pre svega zbog toga što Hameln nikada nije bio u toj meri siromašan grad.
Istina ume da bude čudnija od fikcije…
Istraživač bajki Džek Dejvid Zips postavio je zanimljivu teoriju. On je pronašao dokaz da je neko tog fatalnog leta došao u Hameln tražeći ljude da kolonizuju delove istočne Evrope.
Regrutovanje ljudi da migriraju bila je uobičajena praksa, ništa drugačija od načina na koji su ljudi migrirali u Ameriku vekovima kasnije. U srednjovekovnoj Nemačkoj, regruti su nosili šarenu odeću i svirali na fruli, tako da su ljudi koji su želeli da se presele mogli da ih čuju, vide i prate. Čitave porodice na ovaj način zauvek su napuštale Nemačku i odlazile da sreću potraže na drugom mestu.
Da li su nestala deca Hamelna bila deo ove povorke? Ali, ako je ovo istina, zašto bi krenula samo deca? Zadovoljavajući odgovori na ova pitanja još nisu dati.
A pacovi?
U stvarnosti, niko nije odveo pacove i tako spasao grad. Oni su nastavili da zagorčavaju život ljudima i decenijama nakon sve dok se higijena nije popravila i kanalizacija pojavila.
Prema navodima istoričarima koji su pokušavali da shvate šta se desilo sa decom iz ovog grada, pacovi zapravo nisu ni postojali u originalnoj priči o frulašu i dodati su "tek" 1559. godine, dakle 275 godina nakon što su deca nestala.
Zašto? Ko zna? Možda je ljudima bilo lakše da poveruju da je grad kažnjen zato što nije platio sviraču. Možda je bilo suviše surovo suočiti se sa činjenicom da se jednog dana pojavio frulaš, a deca su ga pratila u brda da se više nikada ne vrate. Iako se to upravo dogodilo…
Niko nije izveo pacove iz grada i odveo decu za kaznu. To se nije tako dogodilo.
Dakle, priča je tokom vekova menjana i dorađivana, ali osnovna premisa u njoj - to da je 130 dece Hamelna jednog dana jednostavno nestalo, ostala je činjenica… A kako se to dogodilo, sve do danas je misterija.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Na društvenim mrežama osvanuo je crtani film u kojem je hrvatski satiričar, poznat kao Pretjerivač, Srbe prikazao kao pacove koji na traktoru beže iz Knina
Miliјarder Ilon Mask i biznismen Vivek Ramasvami predvodiće novi Departman za državnu efikasnost (DOGE), navodi se u izjavi Donalda Trampa, koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Posle haosa koji su pravili u Novom Sadu, pripadnici opozicije odlučili su da okupe svoje pristalice u Beogradu i tako nastave sa maltretiranjem građana, a naslovi koji su osvanuli u Šolakovom "Danasu" govore bolje o propaloj opoziciji nego što bi rekao bilo ko iz vlasti!
Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp razgovarao je pre dva dana telefonom sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, što predstavlja dobru vest i izuzetno važan korak u uspostavljanju još čvršćih i stabilnijih odnosa naše zemlje i SAD!
Boban Stojanović, pro-opozicioni analitičar, srušio je mantru koja se širi sa Đilasovih i Šolakovih medija i od strane takozvane opozicije - da su nasilje u Novom Sadu sprovodili "ubačeni elementi", a ne opozicioni aktivisti!
Lider takozvanog Ekološkog ustanka i lažni ekolog, Aleksandar Jovanović Ćuta, otvoreno je, gostujući u jednoj emisiji, priznao da im lider SSP-a Dragan Đilas zabranjuje da pričaju na protestima i da se krije iza javnih ličnosti i glumaca!
Savo Štrbac, predsednik dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" govorio bio je gost Info jutra gde je govorio o slučaju Aleksandra Vukičevića (49) na kojeg su hrvatski vojnici pucali tokom Oluje i koji je tom prilikom ostao bez prsta na levoj ruci i doživeo frakturu lobanje.
O geopolotičkoj situaciji u svetu i odnosima između NATO i Evrope, govorili su gosti emisije Rat uživo, general Vinko Pandurević i Srđan Simić iz Centra za društvenu stabilnost
Svet se menja nako inauguracije novoiyabranog predsednika SAD Donalda Trampa i kako to utiče na Rusiju i Evropu, komentarisali su gosti Otvorenog studija, prof. dr Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije i Dragoslav Bokan iz Instituta za nacionalni strategiju.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su Kapetan Vasiljković iz fondacije "Kapetan Dragan i bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije Milorad Munikravić. Oni su govorili o pobuni te jedinice 2001. godine, ali i generalno o njenom nastanku i načinu funkcionisanja.
Zbog ubistva dvojice "kavčana" Petra Lipovine i Žarka Pejakovića do sada su uhapšena trojica osumnjičenih "škaljaraca", ali crnogroski istražitelji veruju da je u likvidaciji u Podgorici učestvovalo još osoba i najavljuju dalja hapšenja.
Policija je u Titelu 8. novembra uhapsila mladoženju M. T. (26) usred svadbenog veselja jer je pucajući iz lovačke puške u jabuku ispred mladine kuće sačmom nehotice ranio sedam svatova! Pukom srećom niko nije teže povređen, a mladoženji je nakon saslušanja u tužilaštvu određen pritvor do mesec dana.
Glavni pretres na suđenju za ubistvo policajca Nikole Krsmanovića koji je bio zakazan za utorak u lozničkom Osnovnom sudu, ponovo nije održan, a u sudnici je trebalo da se pojave taksista Mithat H. iz Tutina i Ivana R. iz Mladenovca.
Miljan Marijanović, koji je uhapšen zbog sumnje da je povezan sa ubistvom članova kriminalne kavačke organizacije, Petra Lipovine i Žarka Pejakovića, 6. novembra u Podgorici sumnjiči se da je sa ženskom osobom, koju je predstavio kao svoju devojku, 21. oktobra iznajmio stan u Podgorici, koji je koristila ova kriminalna grupa.
V.d. direktora Kliničkog centra Vojvodine dr Vesna Turkulov otkrila je da dvoje od troje povređenih u tragediji u Novom Sadu je u svesnom, ali i dalje teškom stanju.
Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju raspisao je novi konkurs namenjen porodicama sa trećim ili četvrtim detetom, koje se bore sa rešavanjem stambenog pitanja.
Na društvenim mrežama pojavila se objava jednog korisnika koji se požalio na postupak svog prijatelja kojem je pozajmio 400 evra, kako bi mu pomogao za kredit, dok je taj isti prijatelj iskoristio taj novac kako bi se baškario na Kopaoniku.
Miodrag Kostić će, osim kao jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi, u javnosti ostati upamćen i po svom kontinuiranom angažovanju i davanjima u društveno odgovorne svrhe, kao i po svojoj zadužbini - Palati nauke.
U ranim jutarnjim satima na magistralnom putu između Čajetine i Zlatibora, došlo je do lančanog sudara, a kako nezvanično saznajemo, uzrok je klizav kolovoz.
Najbolji košarkaš NBA lige i centar Denvera Nikola Jokić je protiv Dalas Maveriksa stigao do 136. u karijeri, a od mesta u istoriji ga dele još 64 tripl-dabla.
Srpski reprezentativac Nikola Jović igrao je samo tri minuta na gostovanju Detroit Pistonsima, koji je slavio protiv Majamija 123:121, jer je polomio nos.
Uprkos zategnutim odnosima Ukrajine sa administracijom aktuelnog predsednika SAD Džoa Bajdena, dolazak Donalda Trampa u Belu kuću mogao bi da postane ozbiljan izazov za Kijev, piše američko izdanje The Hill.
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp izjavio je sinoć da će imenovati bivšeg direktora Nacionalne obaveštajne agencije (DNI) Džona Retklifa za novog direktora američke Centralne obaveštajne agencije (CIA).
Tokom noći i jutra Rusija je iz strateških bombardera krstarećim raketama napala Ukrajinu, a nešto kasnije usledio je i udar dronovima-samoubicama, saopštile su ukrajinske vlasti.
Ruske snage su napredovale i učvrstile se četiri kilometra od predgrađa Kupjanska, severoistočno od ovog naselja u Harkovskoj oblasti, izjavio je vojni ekspert, penzionisani potpukovnik LNR-a Andrej Maročko, pozivajući se na sopstvene izvore za RIA Novosti.
Pobednik na predsedničkim izborima u SAD-u, Donald Tramp, mogao bi da predloži Ukrajini pregovore po "Vensovoj formuli", što izaziva zabrinutost u Kijevu, izveštava britanski časopis Ekonomist.
Glumac Bojan Krivokapić oduševio je publiku ulogom kriminalca Zvezdana Jovanovića u seriji "Sablja", a malo ko zna da potiče iz glumačke porodice i da mu je otac poznati glumac.
Miona Marković kaže da joj njen otac, poznati istoričar Predrag Marković, zamera to što se u svakoj seriji u kojoj glumi ljubi na isti način i savetuje je da mora da poradi na tome.
Pevač Ljuba Perućica i njegova supruga Katarina Kolozeus večeras, na proslavi prvog rođendana njihovog sina Alekseja, otkrili su da je voditeljka u drugom stanju, saznaje Informer.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.