NIKO PRE NJE NIJE IMAO PRISTUP DRŽAVNOJ POLITICI! Bila je jedna od najprosvećenijih žena u Srbiji tog vremena, a na svom dvoru je osnovala internat!

Jelena Anžujska je prva žena u srpskoj književnosti kojoj je posvećeno žitije, a pisac njene biografije arhiepiskop Danilo II, istakao je njene dve najlepše osobine - blagočestivost i hristoljublje

Neobična vladarka iz kuće Nemanjića imala je velikog udela u istoriji Srbije više od šest decenija.

Nije tačno utvđeno iz koje je grane anžujske porodice – vladara Francuske, Sicilije i delova vizantijskog carstva došla. Neki smatraju da je bila u srodstvu sa samim Šarlom Anžujskim, napuljskim krajem, drugi da je potomak francuskih plemića koji su vladali grčkim oblastima, treći kažu da je ćerka Isaka Drugoj Anđela i mađarske princeze Margarete-Marije. Rodila je petoro dece, Dragutina i Milutina, koji su postali kraljevi srpski, kao i kćerku Brnču, udatu za župana Đurđa, sina Stefana koji je umro mlad, i još jednu kćerku, kojoj se ne zna ime.

Kraljica „oštra rečju, a blaga po prirodi, neporočna životom, u zapovedanju krotka...“ bila je jedna od najprosvećenijih žena u Srbiji tog vremena. Govorila je više stranih jezika, a kasnije upravljanje delovima srpske države svedoči i o njenim političkim veštinama. „Poznavajući sve knjige bila je gotova da odgovori svakome ko je pita“, beleži njen biograf.

Foto: wikipedia.org

Srpski dvor obogatila je tekovinama dalekog sveta u kome je odrasla, pa je zahvaljujući njoj nastala dvorska biblioteka, sastavljale su se „knjige božastvene“. Na svom dvoru u Brnjacima osnovala je internat za devojke bez roditelja i one iz siromašnih kuća, prvu poznatu žensku školu u Evropi u okviru kraljevskog dvora. Devojke je podučavala ručnom radu i kućnim poslovima, vaspitanju dece, ali im je davala i muzičko i osnovno literarno obrazovanje. Njene štićenice su po pravilu dobijale i dobre muževe, a kraljica se starala da za svaku obezbedi pristojan miraz.

Kraljica se razlikovala od drugih vladarki tog toba i po tome što je bila veoma zainteresovana za političku situaciju svoje zemlje. Kraljice obično nisu imale pristup državnoj politici, a ona je, nakon što je princ Dragutin svrgao oca s prestola 1276. godine, na upravljanje dobila oblast Zete, Trebinja, krajeve oko Plava i Gornjeg Ibra. Posle smrti kralja Uroša I, monaha Simona, kraljica takozvanim „Zemljama kraljice matere“ upravlja skoro tri decenije.

Oko 1280. godine zamonašila se u pravoslavnoj crkvi Svetog Nikole u Skadru. I kao monahinja Jelisaveta nastavila je da živi na svom dvoru u Brnjacima i da vlada kao kraljica. Asketski skromna, uspela je da svoj dvor saačuva od elitizma, kulturu da približi narodu.

Foto: wikipedia.org

Kraljica Jelena Anžujska umrla je 1314. godine i sahranjena je u grobnici gradačke crkve. Legenda kaže da se posle tri godine javila jednom monahu u snu i tražila da izvade njeno telo iz zemlje. To je i učijeno, u grobu je pronađeno telo „gde leži kao u rosi“, posle čega je i kanonizovana. Manastir Gradac je više puta bio pustošen, mošti su nestale, a u manastiru Tvrdoš kao veliku svetinja čuva se ruka ove nesvakidašnje žene.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.