KAKO JE HAMBURGER DOBIO TAJ NAZIV KADA NE SADRŽI ŠUNKU? Ovaj zanimljiv detalj niste znali!

Poreklo bilo kog jela je uvek fascinantno, ali veliku pažnju privlači poreklo hamburgera. Oksfordski rečnik ga definiše kao okruglu tortu od mlevene govedine, pečene na roštilju

Međutim, postoji jedna namirnica koje nema na listi sastojaka, a to je šunka.

Nameće se pitanje: Zašto se hamburger zove hamburger ako u njemu nema šunke (ham prevedeno sa engleskog znači šunka)?

Foto: Shutterstock

Kako je hamburger dobio ime?

Nema jasnog razloga zašto se hamburger zove hamburger, ali naša najbolja pretpostavka je upravo u imenu: poreklo se može pratiti do Hamburga, grada u Nemačkoj. Kako su Evropljani počeli masovno da emigriraju u Ameriku u 18. i 19. veku, poneli su sa sobom svoju omiljenu hranu, uključujući hamburške odreske, ili pržene pljeskavice od mlevene govedine i seckanog luka koje su bile vezane zajedno sa jajima, mrvicama hleba i blagim začinima.

Burger kakav danas poznajemo je evoluirao iz hamburških odrezaka. Naziv nemačkog jela skraćen je u „burgeri“, a zatim, kada je govedina na kraju bila u sendviču između dve kriške hleba, u „hamburgeri“. Neki izvori tvrde da se reč „hamburger“ prvi put pojavila na meniju 1873. godine, kada je Delmonikov restoran u Njujorku reklamirao odrezak od hamburgera. Amerikanci su ga kasnije skratili u „hamburgeri“.

Ali, da li se zbog toga hamburger zaista zove hamburger? Kao i kod druge popularne hrane, ima mnogo ljudi koji pripisuju zasluge ne samo za reč već i za ideju.

Da li su pronalazači zapravo bili braća Frank i Čarls Menčes, koji su 1885. postavili goveđu pljeskavicu između dve kriške hleba na okružnom sajmu u Hamburgu u Njujorku? Da li je tinejdžer Čarli Nagrin stavio ćufte između kriški hleba i prodao ih kao hamburgere na sajmu okruga Outagamie u Sejmuru u Viskonsinu iste godine? Ili je to bio Oskar Veber Bilbi, koji je prvi stavio pljeskavicu u lepinju 1891. godine u Tulsi u Oklahomi? Možda su, kako će vam lokalni stanovnici reći, prvi hamburgeri servirani u Louis’ Lunch sendvič radnji u Nju Hejvenu u Konektikatu 1900. godine.

Foto: pexels.com

Možda ideja pripada svima njima. U to vreme, bilo je velikog kretanja između američkih država—i hiljada imigranata koji su zemlju učinili svojim domom i doneli sa sobom svoje tradicije, priče i jela. Bez obzira na to ko je prvobitno smislio pljeskavicu u sendviču, nacionalna ljubavna afera sa hamburgerom napreduje do danas.

Koja je razlika između goveđeg hamburgera i hamburgera?

Nema razlike! Iako ne možemo sa sigurnošću da kažemo zašto se hamburger zove hamburger, goveđi hamburgeri se i dalje nazivaju hamburgerima, iako u njima nema šunke. Izraz „Hamburg“ je uticao na naziv moderne hrane, možda zato što hamburški biftek toliko liči na goveđu pljeskavicu, pa se svaki hamburger smatra hamburgerom, uključujući i one sa pljeskavicama bez mesa.

Zašto hamburger nije sendvič?

Iako je hamburger nastao kao goveđa pljeskavica (ili ćufte) postavljena između dve kriške hleba, hamburger nije sendvič.

Da bismo objasnili, uputićemo vas na poreklo sendviča. U 18. veku, na kišnom ostrvu poznatom kao Engleska, grof od Sendviča bio je frustriran načinom na koji mu je vreme za obrok neprestano prekidalo dan. Naredio je svom kuvaru da mu posluži meso stavljeno u kriške hleba kako ne bi morao da napusti svoje dužnosti za obrok. I tako je nastao sendvič. Naravno, kao što je slučaj sa ovim stvarima, zgodno jelo je postalo neverovatno popularno.

Foto: Pixabay

Dakle, ako je sendvič predstavlja meso između dva komada hleba, a pljeskavica je meso između dva komada hleba, zašto onda pljeskavica nije sendvič? Pa, u tome leži problem. Ali, uzmite u obzir ovo: postoje mnoge suptilne razlike između njih (poput vrste hleba koji se koristi i načina na koji se hleb seče), među kojima je i punjenje. Pljeskavica će uvek sadržati jednu ili više pljeskavica, povrća i uvek će biti kružno postavljene.

Savremeni hamburger takođe uvek uključuje lepinje, tačnije, ne isečen hleb. U ovom slučaju, hleb nije ono što ih čini istim; to je jedan detalj koji ih čini potpuno različitim, prenosi reader's digest.
 

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.