Sport
VATERPOLO BURA! Kakva reakcija selektora Uroša Stevanovića posle triler meča Srbija - Španija na Evropskom prvenstvu
112. 01. 2026. u 21:56
212. 01. 2026. u 21:56
Jasno je da što više čitamo i prepričavamo loše vesti, dajemo im veći značaj i njih će biti sve više. Ali zašto nas privlače takve vesti?
Nesreća, žalost, patnja, žrtva, krivica, izdaja, obmana, prevara, droga, rat, bombardovanje, ubistvo, smrt. briga, neizvesnost,.. Svakoga dana možemo videti da su mediji preplavljeni lošim i ružnim vestima. Jasno je da što više čitamo i prepričavamo loše vesti, dajemo im veći značaj i njih će biti sve više. Ali zašto nas privlače takve vesti objašnjava psihoterapeut Marija Benin.
Nesreća je fotogenična
- Jedan ruski internet portal jednog dana je objavljivao samo pozitivne vesti, jer su ih čitaoci kritikovali da često pišu o lošim vestima. Tog dana poseta portalu opala je za dve trećine. Smatra se da je nesreća fotogenična i zato su vesti sa negativnim kontekstom okarakterisane kao zanimljivije, bude jaka osećanja. Postoje i dokazi da ljudi brže reaguju na negativne reči. Kada pročitamo takvu vest, prvo to doživimo kao istinu i verujemo da je to tako, pa makar to bila i laž. Naš um percipira velike dramatične fotografije u novinama, velika crvena slova koja obično aktiviraju centre straha, strasti i besa i dramatično napisane naslove i to naš um prosto ubeđuje da je to istina - navodi naša sagovornica.
Druga istraživanja pokazuju da mi posvećujemo veću pažnju lošim vestima jer u celini imamo mišljenje da je svet ružičastiji nego što zaista jeste i da smo mi bolji od proseka. Sa ovako prijatnim pogledom na svet loše vesti nam se onda čine istaknutijim i više nas iznenađuju.
Zatim, postoji sklonost ljudi da favorizuju podatke koji, navodno, potvrđuju njihova uverenja ili hipoteze (Confirmation bias, potvrda iz pristranosti), dodaje psihoterapeut.
U nastavcima
- Naravno, jedan od razloga zašto danima ili nedeljama pratimo neku lošu vest je i zato što, kako se priča razvija, tako sve više želimo da znamo šta će biti dalje. Imamo potrebu da se što više informišemo i tragamo za onim što je "novo". Zgražavamo se i osuđujemo te događaje, te u besu još žustrije "šerujemo" vesti po društvenim mrežama, pričamo i čitamo sve više o tom događaju - sugeriše Marija Benin.
Na oprezu
Naravno da je u redu biti obavešten, ali treba biti oprezan koliko pažnje posvećujemo vestima koje nisu nimalo prijatne.
Foto: Pixabay
- Mediji ne treba da dopuste sebi da se povedu za osudom osobe koja je počinila loše delo i pišu o tome do te mere da ih nesvesno promovišu. Svakako je bolje da biramo vesti koje su konstruktivne i koje služe za boljitak ovoga sveta - poručuje psihoterapeut.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
Planeta
ZAKON O ANEKSIJI GRENLANDA PREDAT KONGRESU: "Dodeliti mu status savezne države SAD"
112. 01. 2026. u 21:16
212. 01. 2026. u 21:16
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar