Stručnjaci upozoravaju: Bude se opasni virusi koji postoje još pre ljudske vrste!

Dok planeta nastavlja da se globalno zagreva, naučnici strahuju da će mnoštvo smrtonosnih bolesti biti oslobođeno iz permafrosta, nakon što su bile uspavane možda i hiljadama godina.

Rat u Ukrajini i Izraelu dodatno su osakatili ljudske pokušaje da se čovečanstvo na to pripremi, a ekspanzija rudarstva u polarnim regijama i globalno zagrevanje moglo bi da nas gurne još bliže otvaranju Pandorine kutije i puštanju u vazduh raznih virusa i patogena.

A najviše zabrinjava to što naučnici veruju da nas naše aktivnosti teraju prema nepoznatoj i drevnoj pretnji nazvanoj „Faktor X“.

Pojam „permafrost“ označava zemlju koja je zamrznuta dve ili više uzastopne godina. Dve godine je minimum, a neka područja u Sibiru zaleđena su više od 650.000. Svaki milimetar tog smrznutog tla vrvi životom sa stotinama hiljada uspavanih mikroba.

No, stvarni identitet tih mikroba, uglavnom je misterija, navela je švedska profesorka zaraznih bolesti Birgita Evengard.

- Mnogo toga ne znamo. To što je u permafrostu istraživao je vrlo mali broj naučnika - rekla je za Njuzvik švedska profesorka zaraznih bolesti Birgita Evengard.

Foto: Pixabay

 

Izbijanje antraksa u severnom Sibiru ubilo je 2016. godine dečaka i hiljade životinja. Smatra se da je to bilo uzrokovano neuobičajeno toplim vremenom u regiji koje je ubrzalo otapanje permafrosta i izložilo lešine sobova koji su podlegli zarazi. Uspavane spore antraksa u lešinama ponovo su probuđene i oslobođene da pronađu nove domaćine.

 - Antraks može ostati u dugom snu stotinama godina i zatim da se vrati u život - navodi Evengard.

Mikrobi iz doba pre Homo sapiensa, te poznate infekcije najverovatnije postoje u najvišim slojevima permafrosta, međutim, ono što se skriva u dubinama daleko je zabrinjavajuće.

 - Duboko u permafrostu moraju postojati mikrobi, posebno virusi, ali i bakterije koje su bili na Zemlji mnogo pre nego što je nastao Homo sapiens - ističe Evengard.

Grupa francuskih i ruskih istraživača ponovo je 2014. godine aktivirala moćan virus koji je 30.000 godina bio uspavan ispod sibirskog permafrosta. Za sada virus, poznat kao pandoravirus, inficira samo amebe i ne predstavlja opasnost za ljude, međutim, studija je pružila dokaz problematičnog koncepta.

- Ako virusi ameba mogu da prežive toliko dugo u permafrostu, to snažno ukazuje na to da bi virusi koji inficiraju životinje ili ljude mogli da ostanu zarazni u tom istom stanju. Znamo i da je DNK virusa detektovan u permafrostu - navodi Žan Mišel Klaveri koji je vodio studiju.

Stoga je pitanje što bi sve zapravo moglo da bude tamo dole i da na Arktiku mogu da se kriju razni opasni virusi.

- Virusi koji uzrokuju iskorenjene bolesti kao što su male boginje i uvek prisutni antraks kroz područja kontaminirana sporama. Takođe i ubrzano širenje bolesti za koje se već zna da postoje na današnjem Arktiku kao što je ozbiljna bakterijska infekcija tularemija ili encefalitis koji prenose krpelji - kaže Klaveri.

Foto: Reuters

 

Drevni patogeni možda su uzrokovali smrt naših davnih predaka.

 - Ti drevni virusi su možda zarazili neandertalce ili mamute uzrokujući njihovo izumiranje -  kaže Klaveri.

Arktik se tokom proteklih 50 godina zagrevao do četiri puta brže od ostatka sveta. Otapanje permafrosta, međutim, nije jedina zdravstvena briga za Klaverija jer će insekti poput komaraca i krpelja nastaviti da migriraju još sjevernije gde će potencijalno dolaziti u kontakt s drevnim virusima.

- Kombinacija vrlo drevnog nepoznatog virusa, koga bi pokupio stalni vektor, bila bi najgori scenario - ističe Klaveri.

Druga su istraživanja pokazala da čak i mikroskopske životinje mogu da vaskrsnu iz permafrosta, tj. večnog leda i da postoje razne metode kako mogu organizmi da prežive u ekstremnim temperaturama.

- Postoje razne metode uključujući fiksiranje njihove DNK i lipidnih membrana koje omogućuju organizmima da prežive u permafrostu. To se odnosi na brojne mikrobe koji se smatraju ekstremofilima to jest organizmima koji mogu preživeti na ekstremnim temperaturama i pritiscima uključujući hladnoću i pritisak permafrost - objasnio je klimatolog Kimberli Miner iz NASA.