Ovo je najčudniji običaj na svetu! Ljudi se svake godine oblače kao američki vojnici, a evo i zašto! (FOTO/VIDEO)

Svake godine 15. februara, starosedeoci ostrva Tana u Republici Vanuatu održavaju veliku proslavu u čast imaginarnog čoveka po imenu Džon Frum. Seljani se oblače u pantalone američke vojske, oslikavaju „SAD“ na svojim golim grudima.

Seljani povodom dana Džona Fruma, osim što se oblače kao američki vojnici, takođe postavljaju repliku američke zastave na jarbol zastave pored amblema marinaca i državne zastave Džordžije. Bosonogi vojnici zatim marširaju savršenim korakom u senci Jasura, aktivnog vulkana na ostrvu, sa bambusovim „puškama“ sa crvenim vrhovima preko ramena. 15. februar je poznat kao dan Džona Fruma na ostrvu Tana, a ove aktivnosti su najsvetija verska služba ostrvljana.

Grupa ostrva Vanuatu leži severoistočno od Australije i jugoistočno od Malezije i Filipina. Pre kontakta sa Evropljanima, ljudi koji su tamo živeli bili su primitivna plemenska društva. Mnogi istorijski stereotipi i legende o ostrvskim kanibalima potiču iz ovih društava, ubijeni neprijatelji i povremeni misionari su pojedeni, ponekad u nadi da će dobiti magične moći, a drugi put zbog nestašice hrane. Na kraju su ostrva kolonizovana i stavljena pod zajedničku britansku i francusku vlast.

Kolonizatorsko ugnjetavanje

Hrišćanski misionari su formirali improvizovanu vladu i sudski sistem koji je kažnjavao ostrvljane zbog poštovanja mnogih njihovih dugotrajnih običaja, kao što su ples, psovanje, preljuba i poligamija. Kolonizatori su takođe zabranili rad i zabavu nedeljom. Ostrvljani su živeli pod ovim ugnjetavanjem trideset godina pre nego što je jedan domorodac okupio narod i obećao doba izobilja svakome ko bi odbacio evropske puteve. Bio je pod pseudonimom Džon Frum, ime koje je verovatno izvedeno iz fraze Jovan od Isusa Hrista, naime, Jovan Krstitelj. Mnogi ostrvljani su mu se pridružili, a kult se preselio u unutrašnjost da bi pobegao od misionara.

Dolazak američkih vojnika 

Jednog dana ranih 1940-ih, na relativno izolovanu grupu ostrva spustile su se stotine hiljada američkih vojnika koji su stigli morem i vazduhom. Svet je bio u ratu, a Amerika je imala planove da izgradi baze na pacifičkim ostrvima. Došljaci su regrutovali pomoć lokalnog stanovništva u izgradnji bolnica, uzletišta, pristaništa, puteva, mostova i koliba Kuonset od valovitog čelika, što je sve bilo čudno i čudesno za domoroce.

Ali ogromne količine ratnog materijala koje su ispuštene za američke baze drastično su promenile način života ostrvljana. Posmatrali su kako se avioni spuštaju sa neba i isporučuju sanduke pune odeće, šatora, oružja, alata, konzervirane hrane i druge robe novim stanovnicima ostrva, raznovrsnost bogatstva kakvo ostrvljani nikada nisu videli. Domoroci su saznali da je ova blagodat sa neba američkim vojnicima poznata kao „kargo“.

Nastanak kulta

Ovi novi okupatori su se pokazali kao daleko bolji gosti nego što su bili britanski misionari. Ostrvljani su verovali da njihovi mrtvi preci nastavljaju da utiču na zajednice živih i da će se njihovi preci jednog dana vratiti u život i podeliti im nezamislivo bogatstvo. Stoga su zaključili da su beli ljudi morali imati veze sa sopstvenim precima, koji bi logično bili jedini dovoljno moćni da obasu tako čudesna bogatstva.

Foto: wikipedia.org

 

Tokom rata se legenda o Džonu Frumu promenila, preoblikujući versku ikonu kao crnog američkog pešaka. Verovalo se da su crni vojnici bili sopstveni odred Džona Fruma američke vojske, ili možda odrasla deca ostrvljana za koje se veruje da su ih vlasnici plantaža davno kidnapovali. Rečeno je da je Džon Frum živeo unutar ostrvskog vulkana, zvanog Jasur što je njihova izvorna reč za Bog.

Totalna kulturna promena

Kada se rat završio nekoliko godina kasnije, Amerikanci su otišli ​​jednako iznenada kao što su i stigli. Vojne baze su napuštene, a stalni protok tereta koji je promenio živote ostrvljana potpuno je presušio. Muškarci i žene sa ostrva Tana su postali da uživaju u radijima, kamionima, čamcima, satovima, ledenicama, lekovima, mesu u konzervi i slatkišima, pa su pokrenuli plan da vrate teret.

Oni su krišom naučili tajne pozivanja tereta posmatrajući praksu američkih vazduhoplovaca, mornara i vojnika. Ostrvljani su počeli da rade na čišćenju svoje vrste sletnih traka, i podigli su svoje kontrolne tornjeve nanizane užadima i bambusovim antenama. Izrezbarili su drvene radio slušalice sa bambusovim antenama, pa čak i poneki drveni kontroler vazdušnog saobraćaja. Dan za danom, muškarci iz sela su sedeli u svojim kulama sa replikama slušalica, dok su drugi stajali na pistama i mahali signalima za sletanje kako bi privukli avione koji su donosili teret sa praznog neba.

Foto: wikipedia.org

Izgrađeno je više kula, ove sa limenim konzervama nanizanim na žice da imitiraju radio stanice kako bi Džon Frum mogao da komunicira sa svojim ljudima. Pristaništa su takođe podignuta u nastojanju da se privuku brodovi natovareni teretom, a amblem Crvenog krsta koji se vidi na ratnim sanitetskim vozilima uzet je kao simbol religije koja ponovo raste. Danas su sela koja okružuju vulkan Jasur prošarana malim crvenim krstovima okruženim ogradama, nečujno svedočeći o veri ostrvljana.

Izraz "Kargo kult"

Kargo kult je izraz koji predstavlja metaforu za istraživanje sklonosti uma da bira dokaze koji podržavaju željeni ishod. Iako je primamljivo gledati sa visine na ove ostrvljane zbog njihovih pogrešnih pretpostavki, oni su jednostavno ekstremni primer ove ljudske pristrasnosti. Za njih je bilo lakše da poveruju da su kontrolni tornjevi, slušalice i piste uzrok aviona koji su nosili teret, a ne posledica, pa su zatvorili um za alternativna objašnjenja. Neki od ovih kargo kultova nastavljaju da funkcionišu i danas, kao što su pseudo-marinci Vanuatua koji marširaju paradom. Do sada nijedan crni američki pešadijac nije puzao iz vulkana da spase ostrvljane, ali svake godine oni samouvereno podižu svoje zastave i oblače svoje uniforme, tako da će biti spremni kada taj slavni dan konačno stigne. Možda će jednog dana i biti.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.