MOBILNI TELEFON DOŽIVLJAVAMO KAO DEO TELA! A kada ga izgubimo, TRI MINUTA nam treba da shvatimo da ga nema! OVO UOPŠTE NIJE NORMALNO!

Istraživanja pokazuju da mobilni telefon percipiramo kao deo tela i 26 odsto ljudi traži mobilni telefon dok ga drži u ruci. To pokazuje koliko je on srastao sa našim telom i koliko ga smatramo neodvojivim delom nas samih. Naime, kada izgubimo telefon, treba nam do tri minuta da shvatimo da ga nema, a kada izgubimo novčanik, i do nekoliko sati, rekla je za RTS psiholog Ana Mirković

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Ana Mirković kaže da možemo da živimo bez mobilnog telefona i interneta, ali je upitala kakav je to život, kvalitet života i dinamika i ističe da nije sigurna da bismo se na to lako navikli.

Prema njenim rečima, mobilni telefon i internet su dali mogućnost da brže rešavamo probleme.

Mirkovićeva kaže da nam to sužava vidike jer smo navikli da sve što nam je potrebno nađemo u tom malom uređaju.

Foto: Shutterstock

 - I u mom poslu se kaže da je mobilni telefon konvergentni uređaj i da se sve nalazi u njemu: i kamera, i muzika, i filmovi, brojevi telefona, fotografije i nema šta nema, na to smo navikli -  kaže ona.

Istraživanja pokazuju da mobilni telefon već percipiramo kao delo tela, i 26 odsto ljudi traži mobilni telefon dok ga drži u ruci.

To pokazuje koliko je on srastao sa našim telom i koliko ga smatramo neodvojivim delom nas samih i, kada izgubimo telefon, treba nam do tri minuta da shvatimo da ga nema, a, kada izgubimo novčanik, i do nekoliko sati, istakla je Mirkovićeva.

 - Navikli smo da svaki čas pogledamo u ekran i to govori o nekoj zavisnosti od tog uređaja -  rekla je ona.

Govoreći o zavisnosti od mobilnih telefona, Mirkovićeva kaže da se tu standardi pomeraju.

Pre dve godine su govorili da ako dva sata dnevno provedete gledajući u ekran, onda znači da ste zavisni, ako ga mobilni nosite u toalet, ako ga držite u ruci u restoranu, onda je to neki oblik zavisnosti.

 - Granice se pomeraju, kako smo sve više vezani za taj uređaj, to smo fleksibilniji i ako sada provedete više od četiri sata i, ako se ne odvajate baš nikada, svi i glavi prevodimo kao zavisan, zavisan, zavisan -  kaže ona.

Kako kaže, svi to rade: i mlađi i stariji. Zadatak starijih je da mlađima to malo ograničimo jer SZO savetuje da deca mlađa od dve godine ne uzimaju mobilni zbog frekvencija i zračenja jer utiče negativno na razvoj mozga, ne na stvaranje najgorih bolesti.

 - Posle toga roditelji treba da utiči i da kažu: imaš sat i po, ali ćeš ga koristiti za ovo, ovo i ovo i to je stvar vaspitanja -  rekla je Mirkovićeva.

Kažu da ako je neko zaista zavisnik od mobilnog telefona, potrebne su tri nedelje da provede bez njega da bi se na neki način "očistio". 

Prema njenim rečima, to je individualno. Sama struka, medicina i psihologija istražuju modele odvikavanja od ove zavisnosti.

Ističe da je kod drugih oblika zavisnosti, alkoholizma i narkomanije, kocke, društvo spremno da osudi ljude, a prilikom korišćenja interneta nemamo taj socijalni pritisak i zato ne vidimo problem.

Foto: Shutterstock

Prema njenim rečima, definitivno smo više fokusirani na ekren nego na oči sagovornika, ali to nije potpuna izolacija jer koristimo uređaj da bismo bili u kontaktu sa drugim ljudima.

Najviše vremena provodimo na društvenim mrežama, kontaktiramo s ljudima preko tog uređaja, kaže psiholog.

Ljudi su socijalna bića, potreban nam je osmeh, pažnja drugih ljudi, dodir drugih ljudi, podseća ona i dodaje da trend odlazi u nekom drugom smeru.

Kaže da mlad čovek ne treba koristiti uređaje, roditelji treba da prate šta dete radi na mobilnom telefonu.

Vrlo je važno da roditelji povedu računa o onome što mladi gledaju na mobilnom telefonu i društvenim mrežama, da to budu kvalitetniji sadržaji.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.