PREVENCIJA ZLATA VREDI! Zdravstveni problemi o kojima VEĆ TREBA DA RAZMIŠLJATE!

Dok na neke faktore koji povećavaju rizik od oboljenja, poput starosti i porodične anamneze, ne možemo da utičemo, postoje mnogi drugi koje možemo da držimo pod kontrolom, opominju lekari povodom Svetskog dana zdravlja

Oboljenja srca i krvnih sudova, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, hronična plućna oboljenja, karcinom pluća, dojke, grlića materice, prostate i debelog creva samo su neke bolesti koje svakodnevno odnose živote zato što se kasno otkriju. Dok na neke faktore koji povećavaju rizik od oboljenja, poput starosti i porodične anamneze, ne možemo da utičemo, postoje mnogi drugi koje možemo da držimo pod kontrolom, opominju lekari povodom Svetskog dana zdravlja koji se obeležava 7. aprila.

Mnogi zdravstveni problemi koji se ispoljavaju tek kasnije u životu zapravo počinju prilično rano. Naravno da ne treba da budete paranoični, ali najbolja stvar koju možete da uradite za svoj organizam jeste da znate o kojim bolestima treba da razmišljate i kako da se od njih zaštitite.

Visok krvni pritisak

Hipertenzija može da počne veoma rano, pa je zato bitno da redovno merite krvni pritisak. Gornji pritisak bi trebalo da bude oko 120, a donji ne veći od 80. Pritisak uvek merite na levoj ruci i u sedećem položaju, a ovo možete da uradite u apoteci, kod doktora ili kod kuće ako imate aparat za merenje pritiska.

KOLIKO JE PREVIŠE? Šta se dešava sa telom ako SVAKI DAN JEDETE BANANE?

Veoma efikasnom u snižavanju krvnog pritiska pokazala se "daš dijeta", način ishrane koji je originalno namenjen upravo osobama sa hipertenzijom (DASH, skraćenica od Dietary Approaches to Stop Hypertension). Masti, naročito zasićene, treba izbegavati, dok se preporučuju voće, povrće, integralne žitarice i nemasni mlečni proizvodi. Crveno meso i šećer su zabranjeni, a ishrana bazirana na ovim principima može da smanji povišen pritisak za samo dve nedelje.

Srčane bolesti

Srčane bolesti su ubica broj jedan u svetu, te je vrlo bitno da znate da li spadate u grupu sa visokim rizikom od dobijanja infarkta. Faktori koji utiču na ovo su pušenje, dijabetes, visok krvni pritisak, holesterol, telesna težina i vežbanje, a dobra je stvar što sve njih možete da kontrolišete.

BILJKE KOJE LEČE NESANICU! Evo kako da lakše utonete u svet snova

Ukoliko imate više od 40 godina, jednom godišnje uradite laboratorijske analize i proverite nivo šećera, holesterola i triglicerida u krvi, uradite detaljan kardiološki pregled, EKG i ultrazvučni pregled srca.

Foto: Shutterstock

Kao meru prevencije kardiolozi posebno preporučuju mediteransku ishranu sa dosta zelenog i obojenog povrća, belog luka, voća, ribe umesto crvenog mesa, maslinovog ulja umesto masnoća životinjskog porekla i čašu crnog vina (ne više) na dan.

Za svaki slučaj, trebalo bi da znate kako izgledaju simptomi srčanog udara, kao što su kratak udah i neobjašnjivo zamaranje.

Moždani udar

Šlog se najčešće javlja kod osoba koje već imaju promene na krvnim sudovima (aterosklerozu), promene na srcu (tromb), povišeni krvni pritisak ili aneurizmu (proširenje krvnog suda). U ostale faktore rizika spadaju povišen šećer, gojaznost, smanjena fizička aktivnost, pušenje, prekomeran unos alkohola, masnoće u krvi. Žene koje uzimaju oralnu kontracepciju sa visokim udelom estrogena su takođe ugrožene. Kada mlađi ljudi dobiju moždani udar, to je uglavnom nasledni problem.

ČUVENI NAUČNIK OTKRIVA NAJMOĆNIJI PRIRODNI LEK! Recept po kome se ljudi leče od RAKA, potrebno je samo 4 kašike dnevno!

Najbolji način prevencije jeste da vodite umeren, zdrav stil života. Ukoliko ste srčani bolesnik, redovno uzimajte terapiju i ne preskačite sistematske godišnje preglede kod lekara opšte prakse, neurologa, fizijatra i kardiologa. Kontrole shvatite ozbiljno i u slučaju kada je moždani udar deo vaše porodične anamneze.

Tri znaka upozorenja moždanog udara su otežan i nerazumljiv govor, jedna ruka koja je slaba i "pada" i asimetrično lice - jedna strana kao da "visi".

Dijabetes

Svakih 10 sekundi jedna osoba umre zbog uzroka povezanih sa dijabetesom, ali se sa usvajanjem zdravog načina života bolest može uspešno sprečiti. Fizička aktivnost povećava osetljivost na insulin i smanjuje nivo glukoze u krvi, a istraživanje je pokazalo da 30 minuta vežbanja dnevno smanjuje rizik od nastanka dijabetesa za čak 80 odsto. Preporučuje se hodanje, planinarenje, vožnja bicikla...

Foto: Shutterstock

Pravilna ishrana podrazumeva da ne preskačete obroke i da uzimate sličnu količinu hrane u približno isto doba dana. Potrebno je da unosite dovoljnu količinu svežeg voća i povrća, jer sadrži velike količine dijetnih vlakana, antioksidanasa, magnezijuma i omega-3 masnih kiselina. Osim toga, dovoljno spavajte i boravite u prirodi što više, jer to oslobađa od stresa, smanjuje potrebu za cigaretama i produžava život.

Proverite šećer u krvi kod lekara opšte prakse jednom godišnje, ali vodite računa i o drugim simptomima kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol i gojaznost (to se obično naziva "metaboličkim sindromom") jer mogu biti prethodnici dijabetesa.

Kancer

Kancer nije jedna bolest, već grupa bolesti koje uzrokuju različite stvari. Ipak, naučnici tvrde da se uz zdrav životni stil - pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i izbegavanje pušenja, kao i redovne preglede, mogu izbeći kancer pluća, debelog creva, jetre, želuca i melanom.

POKAŽITE SUNCU RUKE! Vežbe za zategnute i lepo oblikovane bicepse i tricepse!

Maligni tumor na plućima ima najveću smrtnost među svim karcinomima - od njega umire više ljudi nego od raka debelog creva, dojke i prostate zajedno, a jedini je koji se može sprečiti jednostavnim prestankom pušenja. Ukoliko ste aktivni pušač i mate više od 50 godina, uradite CT skener grudnog koša koji će pokazati da li ima promena.

Za žene je jako bitno da redovno kontrolišu grudi, svakog desetog dana ciklusa, i da nakon 40. godine počnu da se podvrgavaju pregledima mamografom jednom godišnje. U 21. godini treba uraditi Papanikolau test, koji treba da se ponavlja na svake dve godine, a od 30. godine uz ovo treba dodati i HPV test.

Iako vam kolonoskopija neće trebati pre 50. godine, ako je neko u vašoj bližoj porodici bolovao od raka debelog creva, trebalo bi da "poranite" 10 godina sa početkom kolonoskopije.