VODIČ KROZ VITAMINE! Čemu služe i gde ih NAJVIŠE IMA?

Vitamini su kao generali, ima ih malo, ali su vrlo su važni, najčešće neophodni i bez njih bi u organizmu nastalo rasulo. Ovi mikronutrijenti pomažu enzimima da milioni hemijskih reakcija, vezanih za rast, razvoj i oporavak teku baš kako treba

Vitamine delimo u dve grupe, one topive u mastima (A, D, E i K vitamin) i topive u vodi (vitamin C, grupa vitamina B). Prvi mogu dugo da se zadrže u organizmu, nakupljaju se u jetri, pa ih treba oprezno uzimati da ne dođe do hipervitaminoze. Vitamini topivi u vodi ne mogu značajno da se uskladište u organizmu, izlučuju se posle nekoliko sati, te ih moramo svakodnevno uzimati kroz ishranu.

Vitamin A igra ključnu ulogu u jačanju imuniteta. Ovaj vitamin, koji sadrži beta karotene, osim što je dobar za vid, vrlo je važan za zdravu kožu, kosu, pravilan rast i razvoj kosti i zuba.

Možete ga naći u džigerici, siru, punomasnom mleku, morskoj ribi, šargarepi, peršunu, spanaću, kelju, brokoliju, endiviji, dinji, kajsijama.

Foto: Shutterstock

Vitamin B1 zadužen je za dobar rad mozga, dobru probavu, zdrave mišiće, zdravo srce i kvalitetno spavanje.

Dobar izvor ovog vitamina su integralne žitarice, testenina i hleb, kvasac, mleko, džigerica, riba, prečurke, povrće, voće, orasi, bademi, soja, smeđi pirinač.

Vitamin B2 je zadužen za regeneraciju ćelija, dobar vid i zdrave mišiće.

Dobar izvor su mleko i mlečni proizvodi, meso, džigerica, soja, žitarice, lisnato zeleno povrće, avokado, brokoli i špargla.

Vitamin B3 je neophodan za metabolisanje šećera, masti i proteina, te za stvaranje energije i ćelijsko disanje.

Naćićete ga u kvascu, kikirikiju, mesu, ribi, džigerici, celim zrnima žitarica.

Foto: Shutterstock

Vitamin B5 zadužen je za dobru memoriju, dobro raspoloženje, brzi oporavak nakon bolesti, zdravo srce i krvne sudove. 

Može se naći u raznim vrstama mesa, piletini, žumancu, mlečnim proizvodima, kavijaru, mahunarkama, orašastim plodovima, kvascu, ovsenoj kaši, heljdi, pirinču, brokoliju...

Vitamin B6 pomaže u procesu razgradnje hrane, u formiranju hemoglobina (važnog dela crvenih krvnih zrnaca), reguliše nivo šećera u krvi i izgrađuje antitela koji se bore protiv bolesti.

Naćićete ga u mesu, džigerici, kvascu, ribi, grašku, spanaću, sočivu, soji, jajima, bananama, kikirikiju.  

Foto: Shutterstock

Vitamin B12 je važan za pravilno fukcioniranje nervnog sistema, formiranje DNK i crvenih krvnih zrnaca. Pomaže u smanjenju rizika od anemije.

Možete ga naći u džigerici, bubrezima, školjkama, ribi, jajima, mleku, sirevima.

Vitamin C ima odlična antioksidativna svojstva. Važan je za gotove sve procese u telu, poput razgradnje proteina i sinteze neurotransmitera.

Dobar izvor ovog vitamina su šipak, paprika, kelj, brokoli, spanać, prokelj, kiseli kupus, paradajz, pomorandža, limun, crna ribizla, jagode, mandarine.

Foto: Shutterstock

Vitamin D, koji naše telo proizvodi kada je izloženo suncu, pomaže apsorpciji kalcijuma. Važan je za rast ćelija, jačanje imuniteta i ublažavanje upala.

Dobar izvor su riblje ulje, morska riba, mleko i mlečni proizvodi, žumance, kvasac, džigerica.

Foto: Shutterstock

Vitamin E je moćan antioksidans koji štiti telo do slobodnih radikala. Vitamin E jača imunitet, održava zdravlje kardiovaskularnog sistema i podstiče brže zarastanje rana.

Dobar izvor ovog vitamina su hladno ceđena biljna ulja, suncokretovo ulje, bademi, kikiriki, jaja, mleko, pšenične klice i zeleno lisnato povrće.

Vitamin F nazivaju se nezasićene masne kiseline, iako nemaju pravi vitaminski karakter. On pomaže sprečavanju taloženja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose.

Prirodni izvori su pšenične klice, semenke lana, semenke suncokreta, soja i kikiriki.

Vitamin H u vidu koenzima učestvuje u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata.

Ima ga u mesu, jajima, džigerici, bananama, šampinjonima, grašku, karfiolu, spanaću, orasima, kakau, a sintetiše ga i crevna flora iz masnih kiselina.

Foto: Shutterstock

Vitamin K je ključan za zgrušavanje krvi. Bez njega ne bi bilo moguće zarastanje rana.

Može se naći u spanaću, koprivi, peršunu, šipku, kupusu, karfiolu, crvenom kupusu, šargarepi, paradajzu, jagodama, zelenom čaju, algama...

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.