AKO OVO RADITE, UBRZAĆETE STARENJE! Istraživanja pokazala da jedna uobičajna stvar skraćuje život!

Nedavna istraživanja su potvrdila da kontinuirano nedovoljno unošenje tečnosti, odnosno dehidracija, dovodi do ubrzanog starenja

Starenje je neizbežno - bar dok neko na kraju ne otkrije fontanu mladosti. U međuvremenu, istraživači posvećuju svoje napore ka pronalaženju načina na koje možemo usporiti starenje i učenju o navikama koje zapravo mogu ubrzati prirodni proces starenja.

Zapravo, najnovija istraživanja su pokazala da dehidracija može doprineti preranom okončanju vašeg života.

Uobičajena hronična stanja koja su istorijski povezana sa starenjem, uključuju bolesti srca, dijabetes, rak, hipertenziju, osteoporozu, demenciju i Alchajmerovu bolest. Međutim, starenje nije nužno jedini preduslov za razvoj ovih zdravstvenih stanja, a postoje i mnogi drugi faktori koji takođe mogu povećati rizik od njihovog nastanka. Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, rizik od razvoja ovih zdravstvenih stanja može se povećati na osnovu faktora kao što su prekomerna konzumacija alkohola, upotreba duvana, nedostatak fizičkog kretanja i loša ishrana.

Foto: Shutterstock

Međutim, bolje razumevanje toga kako naše navike i ono šta konzumiramo, utiče na naše zdravlje, čak i eventualno produžavanje ili skraćivanje našeg životnog veka, odličan je korak ka proaktivnoj brizi o sebi, koja može dovesti do zdravog života, počevši od najnovijih istraživanja koja naglašavaju važnost hidratacije.

U novoj studiji koju je objavio "Lancet", istraživači su želeli da testiraju hipotezu da bi zadržavanje hidratacije moglo odvratiti i usporiti proces starenja. Iako je ovo istraživanje delimično motivisano prethodnim studijama na glodarima, gde je primećena veza između ograničenja vode i kraćeg života, ovo istraživanje je posebno sprovedeno sa odraslim ljudima, učesnicima između 45-66 godina.

Foto: Pixabay

Da bismo bolje razumeli nalaze istraživača, o vezi između hidratacije i starenja, prvo moramo da pogledamo njihove metode za merenje hidratacije osobe. Test natrijuma je korišćen za određivanje hidratacije osobe, što je način da se vidi koliko je natrijuma u ​​nečijoj krvi. Pošto je natrijum elektrolit, koji može pomoći u balansiranju tečnosti u vašem telu, ovaj test je uobičajen način da se vidi da li je neko dehidriran. Prema klinici Majo, normalan nivo natrijuma u ​​krvi osobe je između 135-145 miliekvivalenata (ili milimola) po litru.

Zanimljivo, iako je to poznato kao normalni opseg nivoa natrijuma u ​​krvi, studija je otkrila da su nivoi natrijuma od 142 milimola po litru ili više, povezani sa povećanjem rizika od hronične bolesti od 39 posto i nivoima višim od 144 milimola po litru su bili povezani sa 21 posto povećanim rizikom od prerane smrtnosti.

Istraživači napominju da ovi nalazi znače da oni sa nivoom natrijuma u ​​serumu od 142 mmol/l ili više imaju veće šanse da umru mlađi ili razviju hroničnu bolest. Drugim rečima, hronična dehidracija može apsolutno skratiti vaš životni vek.

Šta ovo znači za vaš svakodnevni život?

Nalazi "Lancet"-a pokazuju da je održavanje hidratacije ključno za zdravo starenje i vaše opšte blagostanje, a kontinuirana dehidracija može skratiti vaš život. Iako hidratacija nije dovoljna sama po sebi da osigura zdrav život, to je odlično (i relativno lako) mesto za početak.

Osim ako vaš lekar ne zatraži od vas da uradite test natrijuma, teško je tačno znati koliko ste hidrirani. 

Najbolje rešenje za održavanje optimalne dnevne hidratacije je da stalno pijete dosta vode i tečnosti tokom dana, posebno ako ste redovno aktivni, prenosi eatthis.com.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.