KAKO PREPOZNATI PATOLOŠKOG LAŽOVA? Psiholog otkriva sve njihove tajne...

Patološko laganje je laganje bez određenog cilja, bez ikakve očigledne koristi, a često i štetno po samog lažova. Osoba koja ima problema sa patološkim laganjem laži izgovara svakodnevno, u velikim količinama i jako ubedljivo kao da izgovara čistu istinu

Svi smo nekada nekog slagali, i te laži su imale neki specifični cilj - postizanje određene koristi, izbegavanje kazne ili želja da nekoga ne povredimo. Ko to ne priznaje - laže, tvrdi psiholog mr Sanja Marjanović. Naravno, neki ljudi lažu više od ostalih, te se veća količina laganja sa ciljem smatra manipulacijom.

Patološko laganje je, s druge strane, laganje bez određenog cilja, bez ikakve očigledne koristi, a često i štetno po samog lažova. Osoba koja ima problema sa patološkim laganjem izgovara laži svakodnevno, u velikim količinama i jako ubedljivo kao da izgovara čistu istinu. Kako prepoznati patološkog lažova i da li mu ima pomoći, objašnjava mr Sanja Marjanović. 

Kada čovek misli da laže druge, on zapravo prvenstveno laže sebe

Samopouzdanje

- Smatra se da patološko laganje nije pod uticajem svesti, ono se odvija nekontrolisano i impulsivno. Osobe koje imaju problema sa patološkim laganjem veruju u sopstvene laži kao da su stvarne, pa često ne priznaju da imaju problem. Iako, gledano sa strane, ovakvo laganje može dovesti osobu u neprijatnu situaciju (kada ljudi otkriju da konstantno laže), impuls ka lažima izgleda ima funkciju da bar neko vreme osobu prikaže u što boljem svetlu i poveća njeno inače veoma nisko samopouzdanje - navodi psiholog.

Znakovi pored puta Laganje, kao i ostale psihičke aktivnosti, odražava se na telu kroz neverbalne znake. Osoba koja laže češće izbegava kontakt očima. Sa druge strane, ne treba izgubiti iz vida da upravo oni koji često i vešto lažu svesno održavaju ovaj kontakt kako sagovornik ne bi uočio ovaj znak laganja. Zato se posmatraju i ostali signali. Ton glasa, promena u visini tona, poštapalice, zamuckivanje, nakašljavanje još su neki od znakova laganja. Tu su i neuobičajen govor tela, premeštanje nogu, mahanje rukama, naglo podizanje ramena, bledilo ili crvenilo u licu, ubrzano treptanje...

Kako ih prepoznati?

Osobe koje imaju problema sa patološkim laganjem se najlakše prepoznaju na osnovu velikog broja prekršenih obećanja, upropašćenih veza i nesposobnosti da završe važne zadatke na vreme.  

Takođe, kako je u osnovi nedostatak samopouzdanja, njihove laži će se odnositi na to da su posetili neverovatna mesta na svetu, da su veoma bliski sa poznatim ličnostima ili ljudima na visokoj političkoj funkciji, da su uradili stvari o kojima obični "smrtnici" iz njihovog okruženja mogu samo da sanjaju, postigli neki neverovatan podvig...

Na taj način stiču jednu vrstu osećaja lažnog i prividnog osećaja sigurnosti u sebe, superiornosti i grandioznosti, kao i osećaja da su u svemu bolji u odnosu na druge ljude.

- Takve osobe nisu svesne posledica svojih izmišljanja, pa ako ih uhvatite u laži, verovatno se neće izvinjavati ili priznavati krivicu. One će samo nastaviti dalje kao da se ništa nije dogodilo. Obično ako ih otkrije jedan krug ljudi, oni odatle odlaze i biraju novi krug ljudi u kome će nastaviti da se kreću dok ih ne otkriju, i tako redom - sugeriše naša sagovornica.

Takve osobe nisu svesne posledica svojih izmišljanja, pa ako ih uhvatite u laži verovatno se neće izvinjavati

Poremećaj ili način života

U međunarodnoj klasifikaciji bolesti patološko laganje se javlja kao simptom nekih poremećaja ličnosti, kao što su granični, antisocijalni ili narcisoidni.

Smatra se da patološko laganje nije pod uticajem svesti, ono se odvija nekontrolisano i impulsivno

- Dešava se, međutim, da patološko laganje može da postoji samo po sebi i, kao takvo, nije deo nekog ozbiljnijeg psihijatrijskog poremećaja. Dakle, jako je bitno razgraničiti da li je patološko laganje način života, navika i potreba koje neka osoba manifestuje ili je deo, simptom nekog ozbiljnijeg poremećaja - naglašava mr Marjanović.

Manipulacija terapeutom

Ako se patološko laganje javlja kao simptom nekih od poremećaja ličnosti, ono se uglavnom tretira medikamentima i psihoterapijom.

- Važna stavka u psihoterapiji jeste da osoba prizna da ima problem s laganjem, jer je za nju velika poteškoća da razluči kada govori istinu, a kada laže. U terapiji, psiholog pokušava da otkrije zašto osoba ima potrebu za laganjem, kakvo je njeno uverenje o laganju i kako laž utiče na njene emocije i ponašanje. Ovakve osobe su takođe sklone da manipulišu svojim terapeutima, ne mogu da odole potrebi za izmišljanjem priča koje potkrepljuju lažnim sećanjima i emocijama. Naravno, ukoliko takve osobe ne pristanu na tretman, sa njima nije moguće raditi - objašnjava naša sagovornica.

Ne treba izgubiti iz vida da kada čovek misli da laže druge, on zapravo prvenstveno laže sebe. Onoliko koliko svesno ili nesvesno lažemo druge jednako je proporcionalno stepenu u kojem lažemo sebe, poručuje naša sagovornica.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.