AKO STE PUŠAČ ILI IMATE VIŠAK KILOGRAMA, OBAVEZNO PROVERITE IMATE LI DOVOLJNO OVOG VITAMINA! Veoma je moćan protiv virusa, a ovo je SPISAK NAMIRNICA KOJE TREBA DA JEDETE

Ovaj vitamin veoma je važan tokom celog života, a posebno je povezan sa epidemijom koronavirusa.

Vitamin D je esencijalan mikronutrijent iz skupa vitamina topivih u mastima. Često ga nazivamo sunčanim vitaminom jer se za razliku od ostalih vitamina, koji se u organizam unose isključivo prehranom ili dodacima prehrani, sintetizuje u našem organizmu pod uticajem sunčevog zračenja. Iako smo blagodati tog sve popularnijeg vitamina godinama posmatrali kroz prizmu zaštite mineralne gustoće kosti, danas znamo da se radi o moćnom antiinfektivnom nutrijentu, koji nam može pomoću u borbi protiv koronavirusa.

I ne samo to, vitamin D povezan je s brojnim bolestima (autoimunosnim, mišićnim, endokrinološkim, kardiovaskularnim, neurološkim) budući da se receptori za vitamin D nalaze u gotovo svim ćelijama tela.

Procenjuje se da više od jedne milijarde ljudi širom sveta ima niske koncentracije vitamina D zbog čega se s pravom govori o "pandemiji" hipovitaminoze D te se razmatraju ozbiljne posledice ovog problema na javno zdravstvo.

Studije pokazuju je je čak 40 - 50 % populacije u našem području u nedostatku vitamina D, a najniže vrednosti beleže se tokom zimskih meseci, odnosno  u vreme kasne jeseni, zime i ranog proleća u značajnom smo nedostatku vitamina D, a adekvatne vrijednosti u krvi dosežemo tek u najtoplijim letnim mjesecima, jer se vitamin D sintetizuje tokom izlaganja

suncu.

Darija Vranešić Bender, klinička nutricionistica iz Zagreba govori o ovom vitaminu.

Možemo li povezati infekciju COVID-19 i vitamin D?

- Puno je podudarnosti u paralelnim pandemijama COVID-19 i globalnog nedostatka vitamina D. Rizične grupe u pandemiji COVID-19 su  starije osobe i bolesnici s hroničnim bolestima, upravo oni  koji beleže niske vrednosti vitamina D u krvi. Nadalje, izbijanje epidemije dogodilo se u trenutku kad zbog sezonskih varijacija populacija ima najniže vrednosti vitamina D u krvi.

Posebno rizična grupa u kojoj se beleži veća smrtnost i teži oblici bolesti su gojazne osobe, akod njih je nedostatak vitamina D posebno izražen. Slična je situacija i s pušačima, a u ovoj grupi takođe se beleže prosečno niže vrednosti vitamina D u krvi.

Štiti li nas vitamin D od virusnih infekcija?

Foto: pexels.com

- U eskperimentima na životinjama pokazano da su niže koncentracije vitamina D bile povezane s većim rizikom infekcije koronavirusom. Buduća istraživanja treba da potvrde je li nedostatak vitamina D češći kod bolesnika s infekcijom COVID-19 i je li koncentracija vitamina D u krvi bolesnika povezana s ishodom ove bolesti. Ali nema sumnje da je vitamin D važan za snažan imunitet. Vitamin D igra ulogu u regulaciji imunološkog odgovora, a delovanje mu nije jednoznačno već zavisi od
vrste imunološkog podražaja. Posledica toga su često zapanjujući rezultati istraživanja kao što su sposobnost inhibicije razvoja autoimunih bolesti s jedne i stimulacija imunološkog odgovora u slučaju infektivnih bolesti s druge strane, zato možemo reći da vitamin D ima uticaj i na urođeni i na stečeni imunosni sustav.

Koja je veza virusnih infekcija, gripe i statusa vitamina D?

- Istraživanje norveških naučnika objavljeno 2009. godine bavilo se poređenjem statusa vitamina D u populaciji i smrtnosti od gripa i pneumonije, na niovu jedne godine i zadnje dve decenije 20. veka. U oba razdoblja stopa smrtnosti bila je vrlo mala u periodu kada je status vitamina D bio na vrhuncu. To ih je navelo na razmišljanje da su sezonske varijacije pojavnosti influence vezane za čoveka izraženije možda i više nego što utiču razlike u sojevima virusa iz godine u godinu. Čini se da je isti soj virusa prisutan u čoveku (domaćinu) tokom dužih razdoblja, tokom dve i više godina,  međutim, manifestacija bolesti zavisi od slabljenja imunog sistema. Zato autori postavljaju hipotezu da je sezonska varijacija stope smrtnosti od gripa povezana sa sezonskim varijacijama statusa vitamina D. Smatra se i da je povećana učestalost prehlada i upale pluća tokom zime između ostalog povezana i sa smanjenim izlaganjem sunčevoj svetlosti i posledično smanjenim vrednostima aktivnog oblika vitamina D u krvi.

Niske koncentracije vitamina D povezane su i s većom učestalosti više infektivnih bolesti, uglavnom infekcija gornjeg respiratornog sistema, enteroviroza, ali i pneumonije, upale uva, denga groznice, hepatitisa B i C te HIV infekcije. Studije jasno pokazuju da vitamin D nesumnjivo čini kariku u lancu kompleksnih činilaca koji doprinose imunosnom odgovoru. Stoga je praćenje koncentracije vitamina D u krvi i održavanje optimalnog statusa stegija koja možda može doprineti odbrani od infekcija respiratornog sistema.

Kako nam vitamin D može pomoći u odbrani od koronavirusa?

- Temeljem dosadašnjih istraživanja možemo postaviti hipotezu kako dobar status vitamina D može smanjiti rizik virusnih epidemija i pandemija na više načina.  Adekvatan novo vitamina D neupitno je važan za održanje mineralne gustoće kosti te mišićne mase i snage,  loš status vitamina D veže se uz maligne, kardiovaskularne, autoimune i neurološke bolesti, hronične respiratorne bolesti, dijabetes i hipertenziju. Upravo se ove bolesti povezuju s najvećim brojem smrtnih ishoda među oboljelima od COVID-19.

Foto: pexels.com

 

Verovatno se učinak vitamina D na smanjenje rizika od infekcija respiratornog sistava temelji na tri osnovna mehanizma: održavanjem čvrste epitelne barijere putem delovanja na uske veze (tzv. tight junctions), ubijajući ovijene viruse produkcijom katelicidina i defenzina i smanjujući produkciju proupalnih citokina i tako smanjujući rizik od citokinske oluje koja je obeležje teške pneumonije, poput onih koje se viđaju kod COVID-19.

Vitamin D pokazuje delotvornost posebno u slučaju ovijenih virusa poput virusa influence i koronavirusa (koji poseduju lipidnu ovojnicu s izdancima na površini).

Koliko nam vitamina D treba za obranu od infekcija?

- Za optimalnu zaštitu od infektivnih bolesti poželjno je postići koncentraciju vitamina D u krvi između 75 i 125 nmol/L. Kod odraslih osoba koje su u riziku za pojavu nedostatka vitamina D preporučuju se preventivne doze vitamina D koje se kreću od 1.500 – 2.000 IJ vitamina D. Kod dokazanog nedostatka vitamina D za odrasle osobe kroz prvih 8 nedelja propisuje se 6000 IJ i potom održavanje s 1.500 – 2.000 IJ. Nakon  terapije vitaminom D preporučuje se ponovna provera koncentracije 25 – OH D u krvi nakon tri meseca. Doziranje je moguće provesti s dodacima koji se primjenjuju svakodnevno (kapi, kapsule), jednom nedeljno, jednom u dve nedelje ili mesečno (ampule).

Kako možemo organizmu osigurati dovoljno vitamina D?

- Vitamin D može se u organizam uneti uravnoteženom prehranom i boravkom na suncu jer se tako sintetizuje i u našoj koži. Ima ga u namirnicama kao što su losos, tuna, sardine, jaja, gljive, mlečni proizvodi.

S obzirom na to da njegova aktivacija u organizmu zavisi i od količine magnezijuma treba jesti i namirnice koje su bogate tim mineralom, a to su, među ostalim, avokado, brokoli, spanać, grašak, leblebije, zob, bademi, suncokretove semenke.