Ova bolest je TIHI KRADLJIVAC KOSTIJU! Uradite TEST i saznajte da li ste U RIZIKU!

Širom sveta jedna od tri žene u postmenopauzi i jedan od pet muškaraca starijih od 65 godina doživi prelom kosti izazvanog osteoporozom, pokazuju evropska istraživanja...

Zovu je tiha epidemija jer svoje simptome ispoljava kada je već uzela maha. Mada u našoj zemlji ne postoji registar koji bi pratio kretanje ove bolesti (procenjuje se da je reč o oko 400.000 ljudi, uglavnom žena), praksa pokazuje da se sve više ljudi javlja zbog osteoporotskih preloma.

Od apatije do pogrbljenosti

Reč je metaboličkoj bolesti u kojoj se menja sastav i gustina kostiju. Kosti postaju krhke uz povećanje rizika od preloma, naročito vrata bedrene kosti (kuka), pršljenova, karlične kosti, ručnog zgloba i nadlaktice. Osteoporoza ne boli i nema simptome, tako da 80 odsto pacijenata ne znaju da su oboleli. S toga se sa pravom naziva “tihim kradljivcem” jer godinama osiromašuje koštanu masu sve dok ne spadne ispod takozvanig “praga za frakture” kada se javljaju klinički dramatične komplikacije bolesti - prelomi. 

Foto: shutetterstock

Pre lomova mogu da se pojave tegobe u smislu malaksalosti, neraspoloženja, uznemirenosti, pojačanog znojenja ili apatije, ali se retko povezuju sa osteoporozom, a među prvim znakovima bolesti su i značajan gubitak u telesnoj visini, pogrbljeno držanje i bol u leđima.

Genetika i nekretanje

Ako su nekome majka i baka imale prelome, reč o riziku od pojave bolesti. Rana menopauza takođe povećava rizik od osteoporoze. Verovatnoću povećavaju i ženski pol (tri puta je češći prelom kuka i pršljenova kod žena), pušenje, mala telesna težina (ispod 58 kilograma), nekretanje kao stil života, konzumiranje alkohola. Sekundardni uzroci za bolest su pacijenti koji boluju od zapaljenskog reumatizma, bolesti vezivnog tkiva, inflamatorne bolesti creva, bubrežni i endokrinološki bolesnici, pacijenti koji su uzimali kortikosteroide, lekove za epilepsiju i koagulaciju krvi.

Foto: Pixabay

Ukoliko spadate u rizičnu grupu lekar može da vas uputi na preventivni pregled. Ovaj pregled se savetuje i svim ženama nakon 65, muškarcima nakon 70. godine života, kao i damama koje su izgubile menstruaciju rano, pre 45. godine.

Lečenje

Kada je reč o lečenju, postoji više vrsta medikamenata za ovu bolest (antiresorptivni lekovi koji zaustavljaju gubitak koštane mase, stimulatori izgradnje kosti, lekovi sa heterogenim efektom i dr.) i tačno se zna kada se koji propisuju. Oni mogu da poprave koštanu gustinu, spreče narušavanje i dalje kvarenje koštane gustine, a najvažnije je to što sprečavaju da dođe do novog preloma.

Foto: Shutterstock

Međutim, veliki broj obolelih ne uzima lekove redovno i procenjuje se da čak i u razvijenim zemljama samo 15 odsto njih uredno pije terapiju.

Aktivnosti za zdrave kosti

Osteoporoza i s njom povezani prelomi, međutim, mogu da imaju ozbiljne zdravstvene posledice i doprinose dugotrajnim bolovima, onesposobljenosti, gubitku nezavisnosti, pa čak i prevremenoj smrti.

Bez obzira da li imate rizične faktore ili ne, poželjno je da preduzimajte aktivnosti kojima možete da poboljšate zdravlje kostiju.

Foto: Shutterstock

* Budite fizički aktivni, upražnjavajte vežbe jačanja i istezanja mišića. Dokazano je da određene vežbe povoljno utiču na gustinu kostiju. Muskulatura se popravlja, telo je stabilno i ojačano, a ako dođe do pada, rizik od preloma je manji.

Foto: Shutterstock

* Neka vam ishrana bude bogata kalcijumom i proteinima, uz odgovarajući unos vitamina D i izlaganje sunčevoj svetlosti. Ne zaboravite na mleko, mlečne proizvode, zelene namirnice, orašaste plodove. Jabukovo sirće, supa od luka, mirođija, peršun i semenke lana pokazali su se kao odlični saveznici u borbi protiv osteoporoze.

* Izbegavajte nezdrave navike poput pušenja i prekomernog unosa alkohola.

Jednominutni test

Međunarodna fondacija za osteoporozu uvela je novi, jednominutni test procene rizika za osteoporozu. Svrha ovog testa nije da dâ dijagnozu, već da ukaže na rizik od njenog nastanka. Dakle, što je broj pozitivnih odgovora veći, i rizik od nastanka ove bolesti je veći.

Foto: Shutterstock

1. Da li je neko od roditelja imao osteoporozu?

2. Da li je neko od roditelja imao „grbu“?

3. Da li imate više od 40 godina?

4. Da li ste u odraslom dobu lomili kosti posle manjeg pada?

5. Da li često padate?

6. Da li vam se visina smanjila za više od tri centimetra posle četrdesete?

7. Da li ste mršavi (indeks telesne mase ispod 19)?

Foto: pexels.com

8. Da li ste ikada tri meseca ili više uzimali kortikosteroide?

9. Da li imate reumatoidni artritis?

10. Da li ste imali pojačan rad tiroidne ili paratiroidne žlezde?

11. Da li pijete više od dva pića dnevno?

12. Da li pušite ili ste pušili?

13. Da li ste fizički aktivni manje od pola sata dnevno (šetnja, rad u bašti, lake vežbe)?

14. Da li izbegavate mlečne proizvode i ne uzimate nadoknadu kalcijuma?

15. Da li provodite manje od 10 minuta dnevno izloženi suncu?

Foto: Pixabay

16. Da li ste ušli u menopauzu pre navršenih 45 godina?

17. Da li su vam menstrualni ciklusi nekada izostajali duže od godinu dana? (izuzev trudnoće i menopauze)

18. Da li su vam jajnici odstranjeni pre 50. godine?

Za koju biljku kažu da je LEK ZA CELO TELO pročitajte OVDE.

A da li je vaša želja za VOĐENJEM LJUBAVI normalna proverite OVDE.

 

 

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.