PET VELIKIH ISTINA O IMUNOM SISTEMU! Ovo moramo svi da ZAPAMTIMO
Podeli vest
Imuni sistem upravo je to – sistem koji je teško naterati da uvek radi besprekorno. Kako bi funkcionisao, to zahteva ravnotežu i sklad. Iako medicina svakim danom napreduje, i dalje postoji mnogo toga što istraživači ne znaju o zamršenosti i međusobnoj povezanosti imunoloških odgovora
Za sada ne postoje ni naučno dokazane direktne veze između načina života i poboljšanja imunološke funkcije, ali to ne znači da efekti načina života na imuni sistem nisu intrigantni.
Mnogi od vas imaju čuvarkuću u svom domu, a ne znaju zapravo koliko je ona lekovita. Naime, ono što je u njoj lekovito jeste jabučna i mravlja kiselina!
15.12.2020
18:18
Brojni naučnici istražuju efekte ishrane, vežbanja, starosne dobi, psihičkog stresa i drugih faktora na imuni odgovor. Ne pušite, redovno jedite voće i povrće, redovno vežbajte, održavajte zdravu težinu, alkohol pijte samo umereno, osigurajte svom telu odgovarajući san, preduzmite sve da izbegnete infekcije (da, važnost pranja ruku nije precenjena!) i pokušajte da smanjite stres na najmanju moguću meru - to su generalne smernice koje možete preduzeti kako biste prirodno održali svoj imunitet snažnim i zdravim.
Na portalu Harvard Health naučnici su izneli pet istina o imunitetu koje bi svi trebalo da uzmemo u obzir kako bismo se lakše nosili sa svim onim izazovima koji nam prete i narušavaju zdravlje. Pokušaj podsticanja ćelija imunog sistema posebno je komplikovan jer postoji toliko različitih vrsta ćelija u imunom sistemu koje na toliko različitih načina reaguju na različite mikrobe.
Koje bi ćelije trebalo podstaći kako biste ostali zdravi, kompleksno je pitanje. Ono što je poznato jeste da telo stalno stvara imune ćelije. Svakako stvara mnogo više limfocita nego što ih je, laički rečeno, moguće iskoristiti. Višak ćelija se uklanja prirodnim procesom smrti ćelije ili apoptozom. Niko ne zna pravi “sastav ćelija” imunog sistema koji bi garantovao funkcionisanje ljudskog organizma na optimalnom nivou.
Nauka još nije jasno definisala zašto se to događa i napada li možda imuni sistem sam sebe, ali sasvim je sigurno da stres, naš životni stil i loša ishrana izazivaju neprimerene reakcije našeg imuniteta, zbog čega se na kraju razbolimo.
1. Starenje
Sposobnost naše imune reakcije starenjem se smanjuje, što zauzvrat doprinosi većem broju infekcija pa i pojavi raka. Kako se očekivano trajanje života u razvijenim zemljama povećalo, tako se povećava broj bolesti povezanih sa starenjem. U poređenju s mlađim ljudima, starije osobe imaju veću verovatnoću oboljevanja od nekih zaraznih bolesti i, što je još važnije, da će umreti od njih. Infekcije respiratornog sistema, grip, a pogotovo upala pluća, vodeći su uzrok smrti kod osoba iznad 65 godina starosti širom sveta.
Naučnici primećuju da je taj povećani rizik povezan sa smanjenjem broja T ćelija, verovatno zato što timus atrofira s godinama i proizvodi manje T ćelija, što otežava borbu protiv infekcije. Naime, žlezda timus (grudna žlezda) od vitalnog je značaja za celokupno zdravlje pa i imuni sistem. Ona proizvodi T ćelije koje štite od infekcija, ali nakon puberteta njegova efikasnost počinje da opada.
Neke teorije govore kako bi to mogao biti razlog zašto su stariji ljudi osetljiviji na rak. Da li je to smanjenje funkcije timusa zaista presudno kod pada imuniteta ili i neke druge promene igraju ulogu, nije još potpuno razumljivo ni stručnjacima. Druga je teorija da je krivac za smanjenje obrambene snage organizma koštana srž koja postaje manje efikasna u proizvodnji matičnih ćelija.
Smanjenje imunološkog odgovora na infekcije vidi se i po reakciji starijih ljudi na vakcine. Na primer, iako je kod osoba starijih od 65 godina vakcina protiv gripa mnogo manje efikasna u odnosu na zdrave školarce, vakcinacija je ipak znatno smanjila stopu bolesti i smrti kod starijih osoba. Nadalje, čini se kako postoji veza između ishrane i imuniteta kod starijih osoba. Neuhranjenost, koja je iznenađujuće česta među tom populacijom čak i u bogatim zemljama, poznata je kao "malnutricija mikronutrijenata" ili poremećaj nutritivnog statusa. Stariji ljudi obično jedu količinski manje, a često i ne jedu raznoliku ishranu. Stoga je njima nužna dopuna ishrane kroz suplemente, ali obvezno uz konsultaciju s lekarom, jer i male promene mogu imati ozbiljne posledice u ovoj starosnoj grupi.
2. Ishrana i suplementi
Zdrav imuni sistem zahteva dobru, redovnu ishranu, premda ima relativno malo studija o efektima ishrane na imuni sistem ljudi - čak je više studija koje povezuju efekte ishrane na lečenje nego na prevenciju bolesti. Ipak, postoje neki dokazi da nedostaci u mikronutrijima, posebno nedostatak cinka, selena, gvožđa, bakra, folne kiseline i vitamina A, B6, C i E, menjaju imune reakcije.
Ako sumnjate da ishranom ne unosite sve potrebne nutrijente (a većina ljudi ne unosi, ne samo zbog pogrešne ishrane nego i zbog kvaliteta hrane), korisno je uzimati suplemente. Oko beta-glukana niko se ne dvoumi; oni su dokazano naši najbolji obrambeni saveznici. Ljudsko telo ne može da sintetiše beta-glukan i ne može da metabolizuje beta-glikozidne veze prisutne u beta-glukanu. Stoga beta-glukan unesen oralno u organizam stiže nepromenjen do tankog creva, gde se pomoću M ćelija prenosi do limfnog tkiva lociranog u Pejerovim pločama (naslage limfnih ćelija u submukozi tankog creva).
Beta-glukani posredno povećavaju otpuštanje i pojačanu aktivnost enzima lizozima, elastaza, kolagenaza i opuštanje citokina. Sve to doprinosi bržem i jačem odgovoru organizma na patogene što se ogleda u povećanoj otpornosti organizma na infekcije, ali i smanjenje simtpoma i brži oporavak kod već postojećih infekcija.
3. Izloženost stresu
Savremena medicina često raspravlja o povezanosti uma i tela, odnosno uticaju psihe na obrambene funkcije organizma. Široka paleta bolesti, posebno želudačne i kožne tegobe i srčane bolesti, povezani su s posledicama emocionalnog stresa.
Ali, stres je teško definisati, jer ono što može izgledati kao stresna situacija za jednu osobu, nije toliko stresna za neku drugu. Kada su ljudi izloženi situacijama koje smatraju stresnim, teško je meriti koju količinu stresa osećaju u tom trenutku, a lekaru je teško znati da li je subjektivni utisak pacijenta o visini stresa zaista tačan. Naučnik može samo da meri stvari koje mogu odražavati stres, kao što je broj otkucaja srca u minuti, ali to takođe mogu odražavati i drugi faktori.
4. Hladnoća
Gotovo svatko od nas jednom je čuo savet majke ili bake: "Obuci se da se ne prehladiš!" Normalna izloženost umerenoj hladnoći ne povećava osetljivost na infekciju. Većina naučnika slaže se s time da krivac za učestalost prehlade i gripa baš u zimskim mesecima nije hladnoća, već činjenica da ljudi sve više vremena provode u zatvorenom prostoru, u bliskom kontaktu s drugim ljudima koji mogu preneti klice. Kod prekomernog grejanja suvi vazduh suši sluzokoža disajnih puteva pa ona više nije u stanju da uništava potencijalne napadače.
Izlaskom na svež i hladan vazduh sluzokoža reaguje pojačanim lučenjem sekreta, čime se pojačava učinak čišćenja nosa. I kretanje ubrzava disanje, a time i čišćenje disajnih puteva. Naime, dok mirno sedite, vazduh se razmenjuje tek u jednoj trećini pluća, dok se u preostalom delu nakuplja sekret i ustajali vazduh, što pogoduje razvoju bakterija.
Naučnici su se bavili problematikom povećanja gornjih respiratornih infekcija kod skijaša koji su trenirali na hladnoći, ali nisu mogli sa sigurnošću da ustanove jesu li ove infekcije uzrokovane hladnoćom ili drugim faktorima kao što je intenzivna vežba ili suvoća vazduha. Neki naučnici čak tvrde i to da izloženost hladnoći može smanjiti sposobnost suočavanja s infekcijom. Dakle, ako ste se malo smrzli, vaš jedini problem može biti hipotermija – o imunitetu ne brinite.
5. Fizička aktivnost
Redovna vežba je jedan od stubova zdravog života. Poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema, smanjuje krvni pritisak, pomaže u kontroli telesne težine i štiti od raznih bolesti. Baš kao i zdrava ishrana, aktivnost može doprinetii opštem zdravlju, pa stroga i zdravom imunom sistemu. Vežbanje podstiče i cirkulaciju, što omogućava ćelijama imunog sistema slobodno kretanje po telu i efektno obavljanje svoje funkcije.
Naučnici su proučavali i uticaj fizičke aktivnosti na osetljivost osobe na infekcije. Posebno ih je zanimalo može li intenzivno vežbanje da smanji imunološku funkciju. Proveravali su krv i urin pre i posle vežbe kako bi otkrili promene u imunom sistemu. Na kraju su došli do zaključka kako je i ovde zlatno pravilo – umerenost.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Mnogi od vas imaju čuvarkuću u svom domu, a ne znaju zapravo koliko je ona lekovita. Naime, ono što je u njoj lekovito jeste jabučna i mravlja kiselina!
U medicinskim punktovima u Harkovskoj oblasti, ranjeni pripadnici ukrajinske vojske ostavljeni su bez ikakve medicinske pomoći, izjavio je za RIA Novosti predstavnik proruskog otpora.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin navodno je ponudio mito ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da zadrži trupe kod Krasnoarmejska i tako očuva imidž predsedničke kandidatkinje Kamale Haris, tvrdi Aleksandar Dubinski, poslanik Vrhovne rade, na svom Telegram kanalu.
Đorđe Miketić i ostale pristalice opozicije danas kada je cela Srbija zavijena u crno zbog tragedije u Novom Sadu, odlučno nastavljaju da "vode svoju politiku".
U proteklih 17 godina Novi Sad su, pre jučerašnje, potresle dve velike tragedije, kada su u požarima stradali mladi ljudi, ali niko od političkih stranaka iz tadašnje opozicije nije lešinario nad tim tragedijama, kao što danas rade tajkuni Dragan Đilas, Dragan Šolak i kompanija, preko svojih maloumnih „pogačara“.
Ponašanje opozicije prevazilazi sve norme. I ovoga puta su pohrlili na hrvtske medije da ogovara Srbiju, u trenutku kada svi tuguju zbog stravične tragedije u Novom Sadu, u kojoj je život izgubilo 14 osoba, među kojima najmlađa žrtva ima 6 godina.
Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić je naložio da se zastave ispred parlamenta spuste na pola koplja, povodom tragične nesreće koja se dogodila na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Četrnaest osoba poginulo je u jezivoj nesreći koja se dogodila kada je na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala nadstrešnica, među njima su tri maloletnice, najmlađa žrtva iima samo šest godina a napsutila nas je sa svojom sestrom i dedom. Ovo su fotografije nastradalih
U užasnoj nesreći koja se juče dogodila u Novom Sadu kada je u urušavanju nadstrešnice železničke stanice poginulo 14 osoba, nastradao je i Đorđe Firić (53) iz Kovilja i njegove dve unuke Valentina (10) i Sara (6).
Među stradalima u nesreći na Železničkoj stanici Novi Sad, kada je betonska nadstrešnica otpala, bio je i poznati naučnik iz Severne Makedonije, Vasko Sazdovski. U trenutku kada je stradao čekao je prevoz za Severnu Makedoniju kao i svakog petka, kada se vraćao kući. Ovaj put, umesto zagrljaja, njegove voljene je sačekala tragična vest.
Posle nesreće izazvane obrušavanjem nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, novih žrtava nema, a troje povređenih je u teškom opštem stanju, potvrđeno je u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine (UKCV).
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić oglasio se nakon jučerašnje nesreće na Železničkoj stanici Novi Sad i otkrio više detalja o samom događaju i reakciji nadležnih službi.
U Srbiji je danas Dan žalosti povodom tragične smrti 14 osoba nakon pada dela stare nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Tom prilikom teško su povređene još tri osobe.
U Novom sadu osvanulo je tužno jutro. Nakon stravične tragedije koja je se juče dogodila na Železničkoj stanici u Novom Sadu, građani su se masovno okupili kako bi odali počast i oprostili se od stradalih u nesreći.
Čovek koji je nekoliko sekundi pre pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu ustao sa klupe i otišao sa mesta nesreće je Arsen Kojić (75) iz Kaća, inače kum našeg proslavljenog košarkaša Milana Gurovića!
Ako stvarno naprave korak unazad i naprave tu odluku… Ako počnu da me poštuju, onda možemo opet da budemo prijatelji, ističe Ofer Janaj, prvi čovek Hapoel Tel Aviva nakon navodnog interesovanja Crvene zvezde za Džonatana Motlija.
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković Piksi (59) pridružio se mnogobrojnim sportistima i javnim ličnostima koje su izrazile saučešće porodicama tragično nastradalih u nesreći koja se juče dogodila u Novom Sadu.
Privremeni organ, kojim rukovodi Rasim Ljajić, nastavio je sa sprovođenjem reformi u fudbalskom klubu Partizan. Poslednja novina u Humskoj zahteva od svih zaposlenih da na dnevnom nivou podnose izveštaj svega urađenog svojim nadređenima, saznaje "Telegraf".
Obrušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu usmrtilo je 14 ljudi, a strašna tragedija koja je zadesila Srbiju podsetila je, nažalost, na slične kobne nesreće u svetu koje su odnele veliki broj žrtava.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko nazvao je "potpunom besmislicom" zapadne tvrdnje o navodnim planovima Rusije da napadne susedne zemlje EU i Ukrajinu preko Belorusije.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je saveznike da prestanu samo da "posmatraju" prisutnost severnokorejskih trupa u Rusiji, te da preduzmu mere pre nego što one počnu učestvuju u borbama protiv Ukrajine.
Prema najnovijim istraživanjima i anketama, kandidati za novog predsednika Amerike Donald Tramp i Kamala Haris su izjednačeni, a njihovo vođstvo je određeno sa samo nekoliko procentnih poena razlike, pa se smatra da će ovi izbori u SAD biti veoma tesni, piše Njuzvik.
Za nekoliko dana, 5. novembra, navršava se 30 godina od smrti Milana Mladenovića, umetnika najpoznatijeg po radu u bendovima Ekatarina Velika i Šarlo Akrobata.
Serija "Sablja" o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, premijerno će biti emitovana večeras na Prvom programu RTS. Kroz osam epizoda publika će pratiti događaje iz naše recentne prošlosti – ubistvo premijera Zorana Đinđića i situaciju u zemlji pre i nakon 12. marta 2003. godine.
Druga sezona serije "Igra lignji" ("Squid Game") stiže na Netfliks 26. decembra. Pored Lija i Vi, Li Biung-hun se takođe vraća kao misteriozni Front Man koji upravlja igrom.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.