Gde GREŠIMO sa SUPLEMENTIMA? Doktor OTKRIVA koje su KOMBINACIJE LOŠE, šta se dešava kada PRETERAMO, kada PRAVITI PAUZE...

Proteklih godinu dana često se govorilo o suplementima, mnogi ih koriste po savetu lekara, ali je dosta i onih koji to rade na svoju ruku. Prof. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog, razjašnjava gde grešimo...

Prof. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog, razjašnjava gde grešimo - koje su kombinacije suplemenata loše, kada se preteruje sa količinom koje su moguće posledice, koliko dugo treba uzimati supelemente, koje su kombinacije dobre i još mnogo toga korisnog.

- Ako znate kako da kombinujete suplemente tako da deluju sinergistički, onda je takva kombinacija u redu. Tada su potrebne manje koncentracije u odnosu na pojedinačne doze, jer zajedno, u kombinaciji pojačavaju pojedinačne efekte, a to su njihove dobre strane - navodi dr Samardžić.

Sa druge strane kombinovanjem suplemenata povećava se mogućnost nastanak interakcije sa hranom, alkoholom ili drugim lekovima.

Foto: Shutterstock

- Takođe, prilikom kombinovanja suplemenata treba voditi računa da se osobađaju postepeno kako ne došlo do međusobne interakcije, recimo kalcijuma i magnezijuma, što nije dobro. Kombinovanje je generalno prevaziđeno i sve više se ide na na jednu dozu suplemenata. To je posebno važno kod osetljivih osoba (njih je oko jedan procenat), među koje spadaju i stariji gde se klinički značajne interakcije beleže kod čak 30 odsto njih - upozorava dr Samardžić.

Kada je reč o dozama, više nije bolje, naglašava doktor.

- Kada govorimo o vitaminu C i prevenciji tu moramo da se držimo propisane doze od 200 mg, eventualno do 500, jer se sve preko toga neće se iskoristiti, a time ćemo samo opteretiti organizam. Za vitamin D to je 400 mg do 1000 mg, najviše 2000 u situacijama posebne iscrpljenosti, umora ili manjka ovog vitamin, dok je magnezijum optimalna doza 300-400 mg - objašnjava dr Samardžić.

Foto: Printscreen You Tube/RTS

Treba imati na umu na nema supstance koje nema neželjenih efekata, to s euči na prvoj godini farmakologije – svaki lek može da bude otrov u neadekvatnoj dozi.

Suplemente bi trebalo uzimati najviše tri meseca kod većine deficita, nakon čega treba napraviti pauzu od najmanje mesec dana. Pauzu ima smisla praviti leti, što naročito važi za vitamin D.

Kombinacije koje se ne preporučuju:

* magnezijum i kalcijum

* cink i bakar

* minerali i pojedini antibiotici

** Poseban oprez kod primene lekova i suplemenata!

- Maganezijum i kalcijum, kao i cink i bakar su antagonisti, te je potrebno njihovo postepeno oslobađanje, što se po pravilu i radi kada se nalaze u kombinaciji. Ako ih ne uzimamo u jednoj tableti, između njih treba napraviti razmak od dva do tri sata - savetuje dr Samardžić. 

Foto: Shutterstock

Magnezijum je dobar kod bolnih sindroma, glavobolje, migrene, kod prevencije kardiovaskularnih oboljenja, dok se kao lek daje kod artimija, a ima i antidepresivni efekat, dodaje doktor. Prema njegovim rečima ljudi će u post kovid eri imati više potrebe za njim.

- Kada je reč o mineralima i antibiticima kalcijum može da bude problematičan u kombinaciji s lekovima protiv osteoporoze ili za štitnu žlezdu, te treba praviti pauzu od dva do tri sata, a isto važi i za mlečne proizvode. Smatram da treba da se vratimo starim lekovima koji se koriste decenijama ili stotinu godina, poput penicillina, aspirina, vitamina C i D, jer su poznati, dugo su prisutni i zna se kako se preveniraju neželjena dejstva - sugeriše dr Samardžić.

Oprez kod lekova i suplemenata je naročito važan, recimo, kod dijabetesa ili Hašimoto tireoditisa. U prvom slučaju se ne preporučuje selen, a u drugom jod.

Foto: Shutterstock

- Vitamin D je dobro uzimati uz obrok, recimo oko podne da bi se bolje iskoristio, dok cink, koji ima umirujući efekat treba stoga uzimati uveče. Ako se magnezijum pije zbog umora, zaštite od kardiovaskularnih bolesti ili raspoloženja – ujutru, a ako se uzima zbog grčeva u mišićima – uveče. Vitamini B kompleksa preporučuju se u jutranjim satima - savetuje dr Samardžić. 

Kombinacije koje se preporučuju:

* gvožđe i vitamin C

* vitamin D2 i K2

* magnezijum i vitamin D

- Pozitivna interakcija između gvožđa i vitamin C je dobro poznata – ovaj vitamin pomaže da se gvožđe što bolje iskoristi, što nije redak slučaj. U kombinaciji vitamina D2 i K2 ovaj drugi sprečava moguću kalcifikaciju u krvnim sudovima kada se pretera sa vitaminom D, dok kod treće kombinacije magnezijum pojačava aktivnost vitamina D - navodi dr Samardžić.

Foto: Shutterstock

Kada je reč o antioksidansima farmakološki pristup je prilično kritičan, dodaje doktor.

- Ono što smo primetili jeste da kada izolujete pojedinačni antioksidans iz njegove fine sprege, on nema pretpostavljeno dejstvo kao u prirodnom okruženju. Na primer, čaša crnog vina dnevno uz ručak štiti srce i krvne sudove zbog čitave skale antiokidanata, pre svega resveratrola. Ali, izolovani rezervatrol nije pokazao takvo dejstvo i nije ispunio očekivanja, a to se dešava i sa ostalim antioksidansima. Zato sam vrlo kritičan prema tome. Antioksidase treba uzimati kroz raznovrsnu ishranu, povrće, voće, ribu… - poručuje dr Samardžić i dodaje:

- Suplementi su najmanje štetni i najmanji je problem njihove neracionalne upotrebe. Mnogo veći i zapravo najveći problem su antibiotici čija je upotreba višestruko povećana tokom pandemije, ali i lekovi za smirenje, anksiolitici. U 2020. njihova potrošnja je skočila za 44 odsto u odnosu na prošlu godinu, a ako se ovaj trend nastavi, onda je to loše.

Ako GLAVOBOLJU prate OVI SIMPTOMI, ODMAH kod LEKARA! Neurolog savetuje: Koga često boli glava, ne treba da jede OVE NAMIRNICE!

BOLE vas STOPALA i imate 'TEŠKE NOGE'? Za hod PO OBLACIMA dovoljna su 3 KORAKA!

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.