Mladi, DEPRESIJA i samoubistvo! NE POTCENJUJTE SKRIVENI VAPAJ!

Samoubistvo je, zapravo, drugi najčešći uzrok smrti mladih, odmah iza saobraćajnih nesreća, ali roditelji uglavnom relativno kasno reaguju, pogotovo kada je reč o ranoj adolescenciji, od 12. do15. godine

Šta natera tinejdžera da iznenada i, prema rečima bližnjih, "ničim izazvano" oduzme sebi život - pitanje je koje se postavlja svaki put kada mediji objave vest da je neka mlada osoba podigla ruku na sebe. Samoubistvo je, zapravo, drugi najčešći uzrok smrti mladih, odmah iza saobraćajnih nesreća, ali roditelji uglavnom relativno kasno reaguju, pogotovo kada je reč o ranoj adolescenciji, od 12. do 15. godine. Na pitanja kako mogu da prepoznaju da je njihovo dete depresivno i kada treba da zatraže stručnu pomoć, odgovaraju mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i porodični psihoterapeut savetovališta "Vaš psiholog", i Aleksandra Janković, psihoterapeut.

Osećanje tuge

- Tuga je univerzalna emocija. Negativna, ali zdrava. Svako će se, s vremena na vreme, osećati tužno i depresivno. Međutim, to je samo jedan od simptoma depresije koja je složeniji poremećaj raspoloženja. Ona podrazumeva kombinaciju i interakciju više simptoma, najmanje pet, koji ometaju svakodnevno funkcionisanje u roku od najmanje dve nedelje - kaže mr Anđela Zlatković i navodi koji su to simptomi:

Foto: Shutterstock

- osećanje tuge i uverenja o bezvrednosti, bespomoćnosti, krivici koja nisu srazmerna situaciji, odnosno postoji iracionalnost u njima; nije nužno da se ispoljavaju kroz potištenost - mogu se ispoljiti i kroz bes, agresivnost

- gubitak interesovanja i zadovoljstva u većini, pa čak i svim aktivnostima

- negativne, "crne"' misli o smrti, umiranju, suicidu; osoba sebe i svet oko sebe vidi kao da posmatra kroz "crne naočare"

- izražena nesigurnost i pad samopouzdanja
- promene u kvalitetu sna - osoba spava previše, premalo i/ili isprekidano

- promene u težini - dolazi do poremećaja apetita, pa osoba jede premalo ili previše (posledično mogu da se razviju i neki od poremećaja ishrane)

- gubitak energije, usporenost, iscrpljenost, bezvoljnost

- problemi sa koncentracijom

- somatske tegobe - glavobolja, digestivni problemi

Kad roditelji "ne vide"

- Mladi depresiju mogu da ispoljavaju na nešto drugačiji način nego odrasli, te može dugo da ostane neprimećena. Njihova tuga može da bude kamuflirana ljutnjom, prkosom, buntom, preokupiranošću fizičkim izgledom ili pak nemarnošću prema sebi, promenom stila oblačenja, a ne nužno razdražljivošću i povlačenjem. Mogu da budu izraženi nisko samopouzdanje i samokritičnost, pa sebe često opisuju kao glupe, loše, neprihvaćene - navodi mr Anđela Zlatković.

Iz toga može da se razvije i promiskuitet kao disfunkcionalno ponašanje kom osoba pribegava kako bi dokazala sebi da je voljena i prihvaćena, smatra naša sagovornica. Međutim, kada to ne postigne - depresija se produbljuje.

Foto: Pixabay

- Određeni broj mladih će, pod uticajem svih ovih negativnih uverenja i osećanja, razviti i suicidne misli, koje mogu da vode u samopovređivanje, pokušaje samoubistva i samoubistvo. Ukoliko se one održavaju, neophodno je što pre obratiti se za stručnu pomoć! - apeluje mr Anđela Zlatković i dodaje:

- Već na prve znake značajnijih promena u raspoloženju treba reagovati. Većina adolescenata neće sama potražiti stručnu pomoć, verujući, s jedne strane, da bi tako i zvanično bili etiketirani kao drugačiji, a s druge da se ništa ne može promeniti - ali oni žele da ih drugi čuju, razumeju i da im pomognu. U praksi je čest slučaj da roditelji "ne vide" da se dete ne oseća dobro, a promenu raspoloženja objašnjavaju kao razmaženost, kao nešto što je dete umislilo jer mu je sve pruženo i nema razloga da bude nesrećno. Zato je neophodna informisanost roditelja o depresiji, kao i drugih odraslih koji su svakodnevno u kontaktu sa decom.

Zaboravljene nagrade i pohvale

Prema mišljenju prihoterapeuta Aleksandre Janković, izreka da je "od kolevke pa do groba najlepše đačko doba" uopšte ne stoji.

- Mladi u tom uzrastu vrlo često su nespremni da se suoče sa mnogim problemima, ne poseduju socijalne veštine u dovoljnoj meri, osetljivi su na kritiku, na odnos vršnjačke grupe, tako da i te kako mogu da razviju ozbiljnu depresiju, pogotovo kada postoji pritisak sredine, prevelika očekivanja roditelja ili njihova sopstvena. Neuspeh tako, uključujući i onaj na ljubavnom planu, može da bude doživljen kao ozbiljno razočaranje i da bude povod da neko digne ruku na sebe. Okolina često zna da minimalizuje ljubavne probleme, a odrasli zaboravljaju da je i njima tada u životu to bio najvažniji aspekt. Rešenje je da se prosto o tome razgovara - savetuje Aleksandra Janković.

Foto: Shutterstock

Stoga je važno da svi iz okruženja, roditelji, nastavnici, treneri, razviju osetljivost, senzibilišu se na dečije probleme, da bi imali uvid u to šta se sa njima dešava.

- Ljudi koji su na bilo koji način povezani sa mladima trebalo bi da nauče koja je to dobra mera vaspitanja - da im ne daju samo zabrane i ograničenja, već pohvale i nagrade. Pohvala je uvek mnogo efikasnija od bilo kakve kazne. Ljudi su zaboravili da kažu "Hej, što ti je ovo lepo" ili "Kako si ovo dobro uradio/la" - primećuje Aleksandra Janković.

Verovanje, međutim, da kada neko mnogo priča o tome da će se ubiti zapravo ne misli da to sprovede u delo, jednostavno nije tačno, naglašava naša sagovornica. To je apel zdravog dela osobe, apel za pomoć, jer nije u stanju na drugi način da to saopšti okolini.

Foto: Shutterstock

- Jako loša praksa jeste i zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci koja ide uz depresiju, a koja dovodi do gubitka samokontrole. Neko možda nije imao nameru da se ubije, ali pod uticajem psihoaktivnih supstanci može da se upusti u aktivnosti koje su potencijalno opasne po život. To se odnosi na selfije na opasnim mestima, penjanje na vagone i slično. Adolescenti, inače, imaju ogromnu šansu da se izvuku iz raznih problema, da se razviju, ali i da se ti njihovi problemi pogoršaju. Sve zavisi od ličnosti, ali i rada na sebi - smatra Aleksandra Janković i zaključuje:

- Ja ne mogu da verujem da je u 21. veku sramota otići kod psihologa ili psihoterapeuta. Sada postoje i telefoni za prevenciju suicida, nekima više odgovara takav oblik razgovora. Bez obzira na to, s druge strane žice će uvek biti osoba koja jako dobro razume o čemu govorite.

KAKVE SU TI MISLI TAKAV TI JE ŽIVOT! Evo kako mislima možemo promeniti svoju sudbinu na bolje

10 razloga za ČITANJE! Knjige nas ČINE BOLJOM OSOBOM i još MNOGO TOGA!

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.