OVE EMOCIJE SU FATALNE PO NAS! Osećanja mogu uništiti naše telo!

Ako kažemo da nas osećanja truju, onda to nije samo pesničko izražavanje

Ne verujete?
Pogledajte kako osećanja utiču na pojedine organe, pa ćete lakše shvatiti kako su tesno povezani sa trovanjem tela.

1. Ljutnja

Kad smo ljuti, dolazi do zastoja u radu jetre. Odatle potiče izraz „Ide mi na jetru ili ždere mi jetru“. Zašto za nešto što nas ljuti ne kažemo da nam oštećuje bubrege ili pluća? Očigledno višestoletna prirodna mudrost zna isto što zna tradicionalna kineska medicina.

Istina je uvek jedna, bez obzira na to da li ste Evropljanin, Indijac ili Kinez. Osećaj ljutnje onemogućava normalan rad jetre koja je izuzetno značajna za čišćenje naše krvi. Ako je jetra blokirana ljutnjom, otrovani smo!

2. Tuga

Slično se događa kada osećaj žalosti (tuge) sabotira ispravan rad naših pluća – drugog organa zaduženog za detoksikaciju. Kako dišete kad ste tužni? Da li duboko i opušteno? Ma kakvi – pre bi se moglo reći da tada dišete kao riba – plitko i u grču. Zato nije slučajno što kažemo da „nas je spopala i stisla tuga“ ili da osećamo da nas „tuga guši“.

Tuga neposredno utiče na disanje i debelo crevo i zato, tada dišemo plitko i imamo teškoće s probavom – zatvor. Posledica jednog i drugog jeste da se u telu zadržavaju otrovi koje nismo izbacili disanjem ili stolicom. Krv ne dobija dovoljno kiseonik i u njoj se zadržava previše ugljen-dioksida. To nas zakiseljava i sprečava prenos određenih hranljivih materija i u krajnjem slučaju, čak tera neke ćelije da se prilagode funkcionisanju bez kiseonika.

Foto: Shutterstock

3. Strah

I treći organ za detoksikaciju, bubrezi, jesu pod jakim utjecajem osećanja. Bubrezi i mokraćna bešika najviše su pod uticajem straha. Poznajete izjave da se neko „smrzao od straha“ ili „prebledeo od straha“? To se događa kada se bubrezi, od straha, odjednom skvrče i dođe do zastoja u filtriranju i čišćenju krvi. Posledica toga je poremećaj cirkulacije zbog čega su nam ledene ruke i noge.

Ako strah traje duže vreme, posledice su utoliko teže. Bubrezi kontrolišu i mišiće koji stežu vrat mokraćne bešike i čmara. Ako su blokirani od straha, dolazi do njihovog popuštanja i nemogućnosti kontrole sfinktera (mišića stezača) i ispuštanja stolice i mokraće. Odatle izrazi da se neko „us… od straha“ ili „upiš… od straha“.

4. Briga

Brige nas truju neposredno. To osećanje pogađa, prvenstveno, našu probavu – želudac, slezinu i gušteraču. Često se čuje da ima neko „grčeve od brige“. Činjenica je da su tada probavni organi u grču i ne mogu obaviti svoj zadatak. Zato i najkvalitetnija hrana može postati u telu otrov jer se neispravno prerađuje, a počinje i vrenje u probavnom sistemu i zaostajanje hrane u zgrčenim organima. Zato umesto dobro sažvakane, sa kiselinom i enzimima obrađene hrane, u naše crevo dolazi polusvarena hrana koja predstavlja odličnu podlogu za patogene organizme i njihove otpadne proizvode koji nas ubrzano truju.

5. Pohlepa

A šta je s pohlepom? Otrovnost pohlepe osećamo u svakodnevnim događajima, kako kod nas, tako i drugde u svetu. Za pohlepne ljude kažemo da su „tvrdog srca“ i to je veoma tačan opis. Pohlepa pogađa srce i tanko crevo. Želja za sve većim i većim bogatstvom očituje se aritmijama i nepravilnostima rada srca. Pohlepa uspešno stvara i sva ostala, već spomenuta, osećanja. Ko živi u stalnom strahu da bi mu mogli nešto oduzeti, da će propasti ili se opterećuje time kako bi mogao steći još više, veoma brzo počne doživljavati i druge spomenuta osećanja.

Kada se stalno ponavljaju i neprekidno pogađaju određene organe, stvaraju slabu tačku (kako kažemo u medicini locus minoris) koja je, onda, prijemčiva i za druge, materijalno opipljivije teškoće sa organima. Tako se kod „večno tužnih“ javljaju hronične teškoće disanja (astma, bronhitis), kod „večno zabrinutih“ teškoće s probavom, „uvek ljutih i razočaranih“ teškoće s jetrom, kod „stalno uplašenih“ seda kosa, teškoće organa za reprodukciju, teškoće cirkulacije i upale mokraćnih organa itd.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.