GOJITE SE, KONSTANTNO STE UMORNI I RAZDRAŽLJIVI! To može biti prvi znak ove podmukle bolesti!

Dr Jelica Bjekić Macut, endokrinolog, objasnila šta su simptomi problema sa štitnom žlezdom i autoimunih bolesti kao što je Hašimoto

Poremećaj rada štitine žlezde pogađa sve veći broj ludi, a prve simptome mnogi zanemaruju. Dr Jelica Bjekić Macut, endokrinolog, gostujući u emisiji "Jutr" na TV Prva objašnjava na šta treba obratiti pažnju.

Hašimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje gde ćelije imunog sistema napadaju i razaraju tkivo štitaste žlezde (tireoide). Simptomi ne moraju da se pojave na početku, a kako zapaljenje napreduje, opadaju hormoni štitaste žlezde, što vodi u hipotireoidizam. Hašimotova bolest se javlja kod oba pola, nešto češće kod žena posle 40. godine, a beleže se slučajevi i kod tinejdžera, pokazuju istraživanja

Klinička slika je u prvo vreme oskudna ili nema nikakvih simptoma. Kako zapaljenje napreduje, štitasta žlezda postaje uvećana što primećuje pacijent ili se otkriva slučajno na pregledu zbog drugih problema. Kada se značajno smanji njena funkcija, javljaju se pospanost, umor, malaksalost, lako zamaranje, nesanica, nervoza… što predstavlja alarma da se što pre ode na lekarski pregled.

Kako bolest dalje napreduje, mogu se javiti neki od sledećih simptoma:

povećanje telesne težine
loš kvalitet i opadanje kose, lomljivi nokti, suva koža
poremećen mestrualni ciklus
bol u zglobovima i grčevi u mišićima
poremećaji srčanog rada
smanjeno znojenje
osetljivost na hladnoću
zatvor
promuklost
utrnulost/mravinjanje, loše pamćenje, depresija

Foto: Pixabay

 - Štitna ili štitasta žlezda, oba imena su pravilna, jedan je od najvećih endokrinih organa. Nalazi se na prednjoj strani vrata i ima oblik leptira, teška je od deset do 20 grama. Često pacijenti dođu, dignu glavu i kažu, pogledajte kolika mi je štitna! Ali ona je najčešće mala, kada pokažete vrat to sve nije žlezda, vrlo retko viđamo ozbiljna uvećanja - rekla je doktorka.

 - Ova žlezda je bitna jer luči važne hormone koji utiču na metabolizam. Najvažniji su T3 i T4 hormoni koje proveravamo, a za njihovo lučenje hipofiza hormonima stimuliše i reguliše njen rad. Štitasta žlezda može imati određene bolesti, uglavnom autoimune, čuveni Hašimoto koji je dosta čest, svaka šesta-sedma osoba ima Hašimoto tiroiditis. To je autoimuna bolest, one jesu prilično nepoznate, ali se smatra da je stres jedan od faktora koji ih izaziva -  kazala je dr Bjekić Macut.

Nedavno je veliku pažnju izazvala izjava jednog ruskog "iscelitelja", koji je rekao da probleme sa štitnom žlezdom izaziva ljubomora, vezanost žene za partnera, pa gordost, laka uvredljivost, velika ambicija... Doktorka je rekla da se možemo tako šaliti, ali da u toj šali ima i "komadić" istine.

 - To bi se negde uklopilo u priču o stresu, ljubomori, ambicioznosti, očigledno to nekim ljudima pravi napetost i nervozu. Imamo i patološke ljubomore, u tom kontekstu može biti tačno. Oni kojima je jako bitna karijera, jesu pod ozbiljnim stresom i to može biti okidač za autoimunu bolest -  rekla je ona.

Lečenje problema sa štitnom žlezdom podrazumeva pravilno postavljanje dijagnoze i terapiju lekovima, i doktorka podvlači da se kvalitet života ne umanjuje uz adekvatan tretman.

 - Imamo dve vrste bolesti, povećanu, i smanjenu funkciju štitne žlezde. Apsolutno se lako postavlja dijagnoza, nije ni skupa analiza privatno, a rade je i državno. Kod trudnica se odmah rade analize, ali kod zdravih ljudi, ako opada kosa, lome se nokti, umorni ste i depresivni, obavezno uradite hormone i antitela, da bi se utvrdila dijagnoza. Vrlo lepo se leče obe verzije bolesti, lekovi su dostupni i sve bi trebalo raditi pod kontrolom endokrinologa -  rekla je doktorka.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.