Da li ste čuli za SEZONSKI AFEKTIVNI POREMEĆAJ? Evo kako da oterate JESENJU TUGU!

Ako su vam tamne boje jeseni uvek delovale posebno sumorno, može delovati umirujuće saznanje da niste jedini koji patite od utučenosti povezane sa godišnjim dobima. Ukoliko vaše raspoloženje postane tako mračno da osećate kao da ne možete normalno da funkcionišete, nemojte oklevati da to kažete lekaru

Nakon dugog i toplog leta, pred nama su sve hladniji, tmurniji i kišovitiji dani. Takvo vreme utiče na nas ne samo na fizičkom planu nego i psihički i emocionalno. Ako su vam tamne boje jeseni uvek delovale posebno sumorno, može delovati umirujuće saznanje da niste jedini koji patite od utučenosti povezane sa godišnjim dobima. Ukoliko vaše raspoloženje postane tako mračno da osećate kao da ne možete normalno da funkcionišete, nemojte oklevati da to kažete lekaru. Ali ako su vaši simptomi blagi, sledeći "lekovi" mogu da vam pomognu da se i vaš život osvetli.

Šta nije u redu

Sezonski afektivni poremećaj (SAP) je posebno zastupljen u najtamnijim mesecima, od novembra (nekad od sredine oktobra) do februara, kada je prisustvo sunčevog svetla kratkotrajno. Simptomi uključuju blagu, ali i tešku depresiju, nizak nivo energije, produženo spavanje, žudnju za šećerom i skrobom, kao i gojenje.

Foto: Shutterstock

SAP se dovodi u vezu sa melatoninom, koji proizvodi žlezda epifiza u mozgu, a nizak nivo svetla dovodi do povećane proizvodnje melatonina. Druga teorija sugeriše da sunčeva svetlost utiče na nivo supstanci u mozgu koje regulišu raspoloženje, kao što je serotonin.

Razvedrite se

Uradite sve što je moguće da biste povećali količinu prirodne svetlosti koja ulazi u vašu kuću. Držite zavese razmaknute, a roletne podignute. Ako grane drveća blokiraju svetlo na vašim prozorima, isecite ih ukoliko je to moguće.

U sunčanim jesenjim danima šetajte napolju. Čak i ako ovo svetlo nema intenzitet kao usred leta, doza pravog sunca je mnogo efikasnija od sijalica u kući.

Takođe, planirajte svoj najduži odmor za vreme tmurnih meseci, i ako je ikako moguće, idite u toplo sunčano područje. Samo jedna ili dve nedelje udaljavanja od jesenje/zimske turobnosti može da obezbedi dobrodošlo olakšanje od simptoma SAP-a.

Foto: Shutterstock

Pokrenite se

Iako istraživanja pokazuju da vežbanje pomaže da se ublaži depresija, kada prođe lepo vreme, teško je motivisati se za to. Ako se učlanite u klub/teretanu i odredite vreme u koje ćete tamo redovno da idete, veća je verovatnoća da ćete se zaista pokrenuti.

Još bolje - vežbajte napolju. Šetajte, trčite ili vozite bicikl, radite bilo šta u čemu uživate i što vas izvlači napolje na svež vazduh i dnevno svetlo.

Biljka protiv briga

Da biste podigli raspoloženje, uzimajte kapsule kantariona, ili skuvajte par šolja čaja na dan. Nekada zvan "božja milost" ili "blagoslovena biljka", ovaj biljni lek je blagi antidepresiv. Istraživanja su tokom proteklih 20 godina pokazala da jedan od njegovih sastojaka pomaže da se povisi nivo serotonina, supstance u mozgu koja poboljšava raspoloženje.

Foto: Shutterstock

Istraživanja su takođe pokazala važnost vitamina B6, B1 (tijamina) i folne kiseline za vedar duh. Naći ćete ih u pivskom kvascu, koji je idealan za sve one koji se osećaju umorno i bez energije. Pet grama kvasca prelijte sa dve supene kašike vrele vode i tako ostavite da odstoji deset minuta. Zatim promešajte smesu i ostavite da se staloži. Bistra tečnost se pije (recimo u kombinaciji sa vodom ili sokom), a talog baca.

Iće i piće

Nemojte preterivati sa slatkišima. Rafinisani šećer može da pruži početno raspoloženje, ali posle toga naglo obara energiju. Radije birajte obroke bogate proteinima koji mogu da pomognu da se poveća budnost - kuvana jaja za doručak, piletina sa pečurkama i sezonskom salatom za ručak...
Da biste predupredili nagle promene raspoloženja, izbegavajte i alkohol. Piće može da pomogne da se kratko odagna anksioznost, ali kako je alkohol depresiv, raspoloženje brzo pada s prolaskom opijenosti.
 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.